Миљко Четровић (Краљево, 4. новембар 1949) је бивши српски политичар. Служио је у Народној скупштини Србије од 2004. до 2007. као члан крајње десничарске Српске радикалне странке (СРС).

Рани живот и каријера Четровић је рођен у Краљеву, у тадашњој Народној Републици Србији у саставу Федеративне Народне Републике Југославије. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1973.Velika Srbija [Serbian Radical Party publication], Volume 16 Number 2381 (January 2006), p. 1.

Политичар

Ране године (2000–03) Четровић је постао председник краљевачког одбора Српске радикалне странке и појавио се на водећој позицији на њеној изборној листи за краљевачку општину на парламентарним изборима 2000.Velika Srbija [Serbian Radical Party publication], Volume 11 Number 901 (September 2000), p. 12. Листа није освојила ниједно место.ИЗБОРИ 2000: ВЕЋЕ РЕПУБЛИКА И ВЕЋЕ ГРАЂАНА САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ, Federal Republic of Yugoslavia Department of Statistics (2000), p. 78. Четровић је такође био кандидат СРС-а у четрдесетој краљевачкој општини за истовремене локалне изборе 2000. и, као и сви кандидати Српске радикалне странке у Краљеву током овог циклуса, поражен је.Velika Srbija [Serbian Radical Party publication], Volume 11 Number 1201 (September 2000), p. 28.Izbori, 2000. Za Odbornike Skupština Opština i Gradova, Bureau of Statistics – Republic of Serbia, p. 66.

На председничким изборима у Југославији 2000. пораз је доживео актуелни председник Слободан Милошевић, што је био прекретница у српској и југословенској политици. Српска влада је пала након југословенских избора, а нови парламентарни избори одржани су у децембру 2000. Изборни закони у Србији су реформисани пре избора, тако да је цела земља постала једна јединица, а сви мандати су додељени кандидатима на успешним листама, по нахођењу странака и коалиција које их спонзоришу, без обзира на редослед избора.Serbia's Law on the Election of Representatives (2000) stipulated that parliamentary mandates would be awarded to electoral lists (Article 80) that crossed the electoral threshold (Article 81), that mandates would be given to candidates appearing on the relevant lists (Article 83), and that the submitters of the lists were responsible for selecting their parliamentary delegations within ten days of the final results being published (Article 84). See Law on the Election of Representatives, Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 35/2000, made available via LegislationOnline, accessed 28 February 2017. Четровић се појавио на осамдесет петом месту на листи Српске радикалне странке и није добио мандат када је листа освојила двадесет три места.Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 23. децембра 2000. године и 10. јануара 2001. године – ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (1 Српска радикална странка – др Војислав Шешељ), Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 2 July 2021.

Краљево је одржало превремене локалне изборе 2003. До тада је Србија увела и директан избор градоначелника и пропорционалну заступљеност на изборима за локалне скупштине. Четровић се кандидовао као кандидат СРС-а за градоначелника и поражен је у првом кругу; међутим, изабран је у скупштину општине када је листа странке освојила тринаест места.Direktorijum lokalnih samouprava u Srbiji, Center for Free Elections and Democracy (CESID), September 2005, pp. 164-165.

Парламентарац (2003–07) Четровић се појавио на педесет шестом месту на листи Радикалне странке на парламентарним изборима у Србији 2003. и овог пута је био укључен у делегацију своје странке када је листа освојила осамдесет два мандата.Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 28. децембра 2003. године – ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (2. СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА - др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ), Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 2 July 2021. Преузео је своје место када се скупштина састала у јануару 2004. године."Skupština čeka demokrate", Glas javnosti, 13 January 2004, accessed 24 November 2022. Иако су Радикали били највећа странка у овом сазиву законодавног тела, нису успели да освоје већину и на крају су били у опозицији. Упркос томе, Четровић је у фебруару 2004. године изабран за председника скупштинског одбора за односе са Србима ван Србије.Избор председника и заменика председника скупштинских одбора, National Assembly of the Republic of Serbia, 12 February 2004, accessed 24 November 2022. Такође је био члан финансијског одбора и одбора за приватизацију.ДЕТАЉИ О НАРОДНОМ ПОСЛАНИКУ: ЧЕТРОВИЋ, МИЉКО, , National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 24 November 2022.

Четровић је покушао да покрене изборе за опозив актуелног градоначелника Краљева Радослава Јовића крајем 2005. Јовић је уместо тога одлучио да поднесе оставку, рекавши да не жели да брани своју позицију на рачун пореских обвезника.M. Dugalić, "'Фотеља' пред судом у Стразбуру", Politika, 9 May 2011, accessed 24 November 2022. Допунски избори за његовог наследника одржани су у фебруару 2006; Четровић се кандидовао као кандидат Српске радикалне странке и поражен је у другом кругу гласања.

У новембру 2006, Четровић је напустио посланичку групу Српске радикалне странке у скупштини општине и формирао нову групу под називом „Слободни радикали“."Štrajkovali glađu i pocepali knjižice", Glas javnosti, 9 June 2007, accessed 24 November 2022. Навео је да је његова одлука заснована на „непремостивим разликама“ са Вјерицом Радетом, лидерком Српске радикалне странке за Рашки округ, коју је оптужио да користи „лажи, преваре и бесмислице“ како би се мешала у рад општинског одбора СРС-а.Kraljevo online - vesti iz Kraljeva..., , kraljevo.com, accessed 24 November 2022. Није се појавио на листи СРС-а на парламентарним изборима 2007, а његов мандат у народној скупштини је истекао те године. Такође није поново изабран у скупштину Краљева на локалним изборима 2008. и чини се да се након тога повукао из јавног живота.Službeni List (Grada Kraljeva), Volume 41 Number 1 (13 June 2008), p. 1.

Референце

Категорија:Рођени 1949. Категорија:Српски политичари Категорија:Политичари из Краљева Категорија:Чланови Српске радикалне странке Категорија:Народни посланици Скупштине Србије Категорија:Студенти Правног факултета Универзитета у Београду