Орбанизам је крајње десничарска политичка идеологија која се приписује Виктору Орбану, премијеру Мађарске. На њу утиче концепт хришћанске демократије, а црпи и из мађарске историје. Заговорници Орбанизма га описују као пример конзервативног и десничарског успеха, говорећи да је то „прави конзервативизам“.

Позадина Током парламентарних избора 2010, појавили су се трагови орбанизма, јер су Виктора Орбана све више оспоравали старији либерални политичари, интелектуалци и медијска елита који су покушавали да утичу на креирање политике. Ту је била и коалиција СЗДСЗ-а са посткомунистичким МСЗП-ом, који је предводио Ђула Хорн. Као одговор на то, Орбан је избегавао либерализам у корист конзервативизма. Rajcsanyi, Gellert. Затим се пребацио у већи популистички правац и настојао да изгради идеологију која је заснована на мађарској стварности, идентитету и историји. Изјавио је презир према „корупцији, сексу и насиљу“. Waller, Luke. Кључна компонента орбанизма је његово прихватање и одбрана хришћанске демократије и вредности. Сам Орбан је назвао ту идеологију хришћанским пројектом. Gushee, David P. (2023). Он је спроводи кроз своју политичку странку Фидес.

Нелиберална демократија Орбанизам напушта либералне методе и принципе у организовању друштва. Неки извори га описују као систем који је близак аутократији иако је и даље у складу са нормама Европске уније. У суштини, то је филозофија која тежи да максимизира моћ владе. Да би се то постигло, тврди се да се ескалација очекује од самог почетка. Rhodes, Ben. Heller, Agnes.

Иновација орбанизма се каже да је произашла из његовог успеха у комбиновању америчког самопоуздања са политиком увређености. Описио се као идеологија која је настала на ивицама Европе, карактерисана конфронтацијским стилом и снажним вођством. Орбан је ово назвао стабилнијим у поређењу са европским либерализмом, који је он описао као систем који се претворио у тиранију политичке коректности и доминантне политике. Према Орбану, „то није само збир појединаца, већ заједница која треба да буде организована, ојачана и развијена“ у „нелибералну државу“.

У Орбанизму, улога цивилног друштва је умањена у корист јаке државе. На пример, 2024. године, Управа за заштиту суверенитета, ново владино тело са широким истражним овлашћењима, почела је да искорењује страни утицај у политици, академској заједници и медијима. Hall, B. and Dunai, M. (2024). То се такође види у владиној политици према медијима. Саветник Фидеса објаснио је филозофију, наводећи да је „позитивна дискриминација која промовише представљање правих вредности у штампи морално оправдана“, јер су оне потиснуте у социјализму. Semetko, Holli A.; Scammell, Margaret (2012-05-17).

Национализам Орбанизам, као политички покрет, такође обнавља језик популизма тако да се он примењује са позиције владе.Szelényi, Zsuzsanna (2022-11-21). Орбан је познат по својој контроверзној реторици, као што је критика мешања европских и неевропских раса. Vegh, Zsuzsanna. Позивање на историју у Орбанизму може се видети у начину на који подржава одређене догађаје у мађарском друштву, попут Свете круне или Хортијевог режима, а такође и у приступу идеји нације као ексклузивне. Орбанова политика је наглашавала национални суверенитет и доследно се противила спољном мешању у мађарске послове.Soós, E. P. (2015). Иако је његов нагласак на суверенитету упитан и сумњив због блиских веза Русије са странком Фидес Виктора Орбана.Hegedüs, Dániel.

Орбанистички приступ економској политици описан је као идеолошки сложен и неортодоксалан. То је комбинација неолибералних елемената, који укључују равни порез, драстичан порез на социјално осигурање, потпуно делегирање друштвених одговорности локалним самоуправама и штедњу у образовном систему, између осталог. Ово је помешано са популистичким елементима (нпр. административним смањењима трошкова домаћинстава) и државном интервенцијом (нпр. регулација тржишта, национализација и државни монополи). Орбанова визија укључује такозвано „радно осигурано“ друштво, које је нелибералне природе и обликовано је по узору на примере Русије, Кине и Турске.Britannica.

Што се тиче спољне политике, орбанизам заступа милитаристичку филозофију. Циљ је остваривање интереса мађарског народа у пракси. Заснован је на идеји „револуционарне владе“, где влада штити народ од непријатеља, а то укључује имигранте, елите и стране силе, између осталог. Орбанизам се такође више пута сукобљава са ставом Европске уније, посебно по питању Украјине и миграција. Kirby, Paul and Thorpe, Nick.

Орбанизам наспрам голизма Орбанизам је упоређиван са голизмом због сличности. На пример, оба политичка покрета су антилиберална и покушала су да створе директну везу са народом заобилазећи Парламент. Такође су покушали да ограниче капацитет независних тела да контролишу поступке владе. Ту је и елемент националне величине. Шарл Де Гол је сматрао да „Француска не може бити Француска без величине“. Орбан је такође поновио ово када је рекао америчким дипломатама да „није компликовано – ми говоримо народу да ћемо обновити величину нације“. WikiLeaks.

За разлику од голизма, орбанизам се сматра мање кохерентним јер не проширује маневарски простор извршне власти, углавном због мађарског основног закона, који често користи правило двотрећинске већине. На пример, да би се створио и изменио порески разред, потребна је двотрећинска већина Парламента за његово одобрење. Постоји и случај Уставног суда Мађарске, који има овлашћење да оспори уставност законодавних мера као што је амандман на устав. Brynn, Stacey, Emily (2023-08-25).

Рецепција Орбанизам је нашао подршку међу конзервативцима у Сједињеним Америчким Државама. Његов „илиберализам“ или противљење либералној демократији привукао је оне који се плаше демографског пада и потискивања хришћанских вредности.Heer, Jeet. Идеологија је представљена у августу 2021. у емисији Такера Карлсона. Према Карлсону, Орбанизам је позитиван пример за Американце као систем заснован на политичкој вољи, показујући како земља заснована на традиционалним вредностима, националном идентитету и хришћанским традицијама може бити успешна.

Постоје критичари који објашњавају да орбанизам карактеришу само три главне особине. Прва је максимизација личне моћи и контроле више него било каква специфична идеолошка посвећеност или визија. Друго, Орбан усваја различите идеолошке ставове по потреби. На крају, постоји одбацивање консензуса кроз разматрање, а политика се третира као игра са нултим збиром. Ово мишљење одбацује орбанизам као идеолошко кретање и описује га као систематски пројекат осмишљен да прошири личну моћ Орбана. Cooper, Luke.

Референце

Категорија:Политика Мађарске Категорија:Мађарски национализам Категорија:Конзервативизам у Мађарској Категорија:Ауторитарност Категорија:CS1 одржавање: BOT: статус параметра оригинални-URL непознат