мини|270x270п|Крупни план холографског сјаја Сјај је скуп равних, малих, рефлектујућих честица које су прецизно исечене и долазе у различитим облицима, величинама и бојама. Честице сјаја подсећају на конфете и шљокице али су нешто мање.

Од праисторијских времена, сјај се правио од много различитих материјала, укључујући камење попут малахита и лискуна, као и инсекте и стакло. Употреба сјаја укључује одећу, уметност, занате, козметику и боје за тело. Модерни сјај се обично производи од комбинације алуминијума и пластике, која се ретко рециклира и може пронаћи пут до водених станишта, где је на крају прогутају животиње, што је навело неке научнике да позивају на забрану пластичних сјајева.

Модерни сјај мини|Увећани лак за нокте

Развој Прва производња модерног сјаја приписује се америчком машинисти Хенрију Ф. Рушману, који је изумео машину за сечење фото филмова и папира 30-их. Понекад би машина „застајала“, стварајући мале комадиће сјајне целулозе које су запослени скупљали и користили као „снег“ за украшавање својих божићних јелки. Са својим партнером, Харијем Гецом, Рушман је секао лискун у подлошке и шљокице од метализованог целулозног ацетата. Током Другог светског рата, стаклене шљокице су постале недоступне, па је Рушман пронашао тржиште за отпадну пластику, која је млевена у шљокице. 1943. купио је фарму у Бернардсвилу, где је 1948. основао Meadowbrook Farm Inventions (MFI) за производњу индустријског сјаја. MFI је постао Meadowbrook Inventions, Inc. 1953. Рушман је поднео патент за механизам за унакрсно сечење филмова, као и за друге изуме везане за сјај. Подлоге за сечење су се шириле од метализоване целулозе и алуминијумске фолије до метализованог и иридесцентног филма, полиестера, ПВЦ-а и ламината исечених у различите облике.

Производња Данас се производи преко 20.000 врста сјајева у великом броју различитих боја, величина и материјала. Једна процена сугерише шљокица је или купљено или произведено између 1989. и 2009., међутим, извор не пружа никакве доказе или референтне тачке. Комерцијалне шљокице се крећу по величини од са стране. Прво се производе равне вишеслојне плоче комбинујући пластику, боје и рефлектујући материјал као што су алуминијум, титанијум диоксид, гвожђе оксид и бизмут оксихлорид. Уобичајена пластика је ПЕТ пластика, али се може користити и лискун. Ове плоче се затим секу на ситне честице различитих облика, укључујући квадрате, троуглове, правоугаонике и шестоугаонике.

Употреба

мини|Намештај направљен од ПВЦ-а са сјајем. Пре него што су се тканине направиле са модерним сјајем, шљокице су биле пришивене или уткане на тканину како би јој се дао блистав изглед. Јестиви сјај направљен је од гуме арабике и других састојака користе чак и кулинарски уметници.

Сјај се користи у козметици како би лице и нокти били сјајни или блистави. Након Закона о водама без микроперлица из 2015., употреба микроперлица у пасти за зубе и другој козметици која се „испире“ је прекинута у САД

Сјај се често користи у уметности и занатима за бојење, украшавање и текстурирање предмета. Мале, јарко обојене честице често се лепе за одећу, кожу и намештај и могу бити тешке за уклањање. Такође се користе у оптички променљивим мастилима.

Сјај се такође користи на риболовним мамацима како би привукле пажњу имитирајући крљушти рибе плена.

Због својих јединствених карактеристика, сјај се такође показао као користан форензички доказ. Због десетина хиљада различитих комерцијалних шљокица, идентичне честице сјаја могу бити убедљив доказ да је осумњичени био на месту злочина. Форензички научник Едвин Џонс има једну од највећих колекција сјајева, која се састоји од преко 1000 различитих узорака коришћених у поређењу са узорцима узетим са места злочина. Честице сјаја се лако преносе ваздухом или додиром, али се лепе за тела и одећу, често непримећене од стране осумњичених.

Сјај у култури мини|Ципеле са сјајем Сјај се може посматрати као модни алат који користе разне субкултуре, јер омогућавају да се видљива изјава носи и види на телу. То је зато што се теоретски сматра да су „треперави означитељ“ или нешто што дестабилизује познате појмове популарне културе, идентитета и друштва. Сјај се повезује са „граничним културама“, које често користе прекомерни гламур како би изазвале дубље разумевање између односа комерцијализоване популарне културе и „високе“ културе, или „интелектуалне“ уметности.

Коришћен од стране глам рокера, као што су Дејвид Боуви и Иги Поп као средство за замагљивање родних граница, допринео је стварању екстремнијег „глитер рока“ – још узвишеније верзије глам рока.

Сјај такође користе уметници за нокте и шминкери како би изразили своје мишљење о женствености и стандардима лепоте. Бљештава природа сјаја омогућава корисницима да померају стандардне идеје о лепоти и шта се сматра, а шта не, „претераним“ у смислу шминке. Сјај се обично повезују са ноћним животом, а не са професионализмом, али њихово ношење у различитим окружењима може померити те границе.

Пошто има тенденцију да се скида са предмета на које се наноси и лепи на нежељене површине, укључујући кожу, косу и одећу, сјај се такође користи за бомбардовање сјај, што је чин протеста у којем активисти бацају сјај на људе на јавним догађајима. Vinciguerra, Thomas (August 27, 2011). Glittering Rage. The New York Times Бомбардери сјајем су често били мотивисани, иако не ограничавајући се на, противљењем њихових мета истополним браковима. Неки правни званичници тврде да је бомбардовање сјајем технички напад. Сјај може ући у очи или нос и изазвати оштећење рожњаче или других меких ткива, што их потенцијално може иритирати или довести до инфекције, у зависности од величине. Да ли ће тужилац подићи оптужницу зависи од низа фактора.

Утицај на животну средину Триша Фарели, еколошка антропологиња на Универзитету Маси, позвала је на забрану сјајева направљених од полиетилен терефталата и алуминијума, јер је то микропластика која може испуштати хормонске ометаче у животну средину. Штавише, пластичним шљокицама је потребно око хиљаду година да се биоразграде, према речима Викторије Милер, научнице за материјале и инжењерство на Државном универзитету Северне Каролине. Када су десетине британских музичких фестивала обећале да ће забранити пластику за једнократну употребу до 2021., предложена забрана је укључивала и пластични сјај.

Биоразградиви сјај направљен од екстракта еукалиптуса је метализован алуминијумом и може се обојити. „40% је мекши и нежнији на кожи од конвенционалног сјаја“ и разлаже се у земљишту или води. Доступан је и целулозни сјај.

Према речима Криса Флауера, генералног директора Удружења за козметичке тоалетне производе и парфимерију, „укупан допринос пластичном отпаду у морском простору од козметичких производа је занемарљив у поређењу са штетним ефектима кеса и боца... [Иако] укупан ефекат одустајања од традиционалних шљокица можда није велики у поређењу са другим штетним пластикама, ипак би требало да учинимо све што можемо.“

Од октобра 2023. неке врсте сјаја су ограничене у Европској унији као део забране микропластике која се намерно додаје производима.

Референце

Литература

Литература

Категорија:Козметика Категорија:Занати Категорија:Уметнички материјали