Адолфо Биој Касарес ( Буенос Ајрес, Аргентина 15. септембар 1914. – Буенос Ајрес, Аргентина 8. март 1999.) био је аргентински писац фикције, новинар, писац дневника и преводилац. Био је пријатељ и чест сарадник свог земљака Хорхеа Луиса Борхеса . Аутор је фантастичног романа „ Изум Морела“ .
Биографија Адолфо Биој Касарес је рођен 15. септембра 1914. године у Буенос Ајресу, као једино дете Адолфа Биоја Домека и Марте Игнасије Касарес Линч . Рођен је у Реколети, насељу Буенос Ајреса које су традиционално насељавале породице више класе, где је провео већи део свог живота. Због високог друштвеног статуса своје породице, могао је да се посвети искључиво књижевности и, истовремено, да свој рад разликује од традиционалног књижевног медија свог времена. Своју прву причу („Ирис и Маргарита“) написао је са једанаест година. Средњошколско образовање започео је у Институту за слободно друго образовање на Универзитету у Буенос Ајресу. Касније је започео, али није завршио, студије права, филозофије и књижевности. Подстакнут разочарањем универзитетском атмосфером, преселио се на породични ранч где се, када није имао посетиоце, готово у потпуности посветио студијама књижевности. До касних двадесетих година, одржавао је течно знање шпанског, енглеског , француског (који је говорио од четврте године) и немачког. Између 1929. и 1937. Биој Касарес је објавио низ књига ( Пролог, 17 раздора против пораза , Каос , Нова мука , Статуа кућице , Луис Греве, мртав ) које ће касније презрети, ограничавајући додатне публикације и одбијајући да их разматра, називајући сва своја дела пре 1940. године „ужасним“.
Године 1932. упознао је Хорхеа Луиса Борхеса у Вили Окампо, кући у Сан Исидру која је припадала Викторији Окампо . Тамо је често угостила разне међународне личности и организовала културне прославе, од којих је једна окупила Борхеса и Биоја Касареса. Биој Касарес се присетио да су се том приликом двојица писаца одвојила од осталих гостију, само да би их Окампо укорио. «El tercer hombre.» 22 de agosto de 1999. Clarín. Ова прекорност их је навела да напусте окупљање и заједно се врате у град. Путовање је запечатило доживотно пријатељство и многе утицајне књижевне сарадње. Под псеудонимима Х. Бустос Домек и Бенито Суарез Линч, њих двојица су удружили снаге на разним пројектима, од кратких прича ( Seis problemas para don Isidro Parodi , Dos fantasías memorables , Un modelo para la muerte ), преко сценарија ( Los orilleros , Invasión ) до фантастичне фикције ( Antología de la literatura fantástica , Cuentos breves y extraordinarios ). Између 1945. и 1955. године, режирали су „El séptimo círculo“ („Седми круг“), збирку превода популарне енглеске детективске фикције , жанра који је Борхес веома ценио. Године 2006, „Борхес“ , биографска књига од преко 1600 страница из дневника Биоја Касареса, открила је многе додатне детаље о пријатељству које су делила два писца. Биој Касарес је већ неко време раније припремио и исправио текстове, али никада није био у могућности да их сам објави.
Године 1940. објавио је кратки роман Изум Морела, који је означио почетак његове књижевне зрелости. Роман има увод који је написао Борхес, у којем коментарише одсуство претеча научне фантастике у шпанској књижевности, представљајући Биоја Касареса као пионира новог жанра. Новела је била веома добро прихваћена и добила је Пример Премио Муниципал де Литература (Прва општинска награда за књижевност) 1941. године. У истом периоду, у сарадњи са Борхесом и Силвином Окампо, објавио је две антологије: Антологија фантастичне књижевности (1940) и Антологија аргентинске поезије (1941). Године 1940, Биој Касарес се оженио Силвином Окампо , Викторијином сестром, која је била сликарка, а такође и књижевница. Године 1954, једна од Биој Касаресових љубавница родила је у Сједињеним Државама његову ћерку Марту, коју је касније усвојила његова супруга Силвина. Марта је погинула у саобраћајној несрећи само три недеље након смрти Силвине Окампо, остављајући Адолфа са двоје деце. Имање Силвине Окампо и Адолфа Биоја Касареса суд у Буенос Ајресу доделио је још једном детету Адолфа Биоја Касареса, Фабијану Биоју. Фабијан Биој је преминуо у Паризу, у Француској , у 40. години, 11. фебруара 2006. године.
Биои је освојио неколико награда, укључујући Гран Премио де Хонор САДЕ (Аргентинско друштво писаца, 1975), Француску Легију части (1981), Диамонд Конек награду за књижевност (1994), титулу славног грађанина Буенос Аиреса (1986), и 1991. у Алкала де Хенарес ). Адолфо Биој Касарес је сахрањен на гробљу Ла Рецолета у Буенос Ајресу.
Дела Најпознатији роман Биоја Касареса је Изум Морела ( La invención de Morel ). То је прича о човеку који, избегавајући правду, бежи на острво за које се каже да је заражено мистериозном смртоносном болешћу. Борећи се да схвати зашто се све чини да се понавља, он схвата да су сви људи које тамо види заправо снимци, направљени посебном машином коју је изумео Морел, а која је у стању да снима не само тродимензионалне слике, већ и гласове и мирисе, чинећи све то неразлучивим од стварности. Прича меша реализам , фантазију , научну фантастику и ужас . Борхес је написао увод у којем га је назвао делом „разумне маште“ и повезао га са делом Х. Џ. Велса . И Борхес и Октавио Паз описали су роман као „савршен“. Сматра се да је прича била инспирација за роман Алана Ренеа Последња година у Маријенбаду Thomas Beltzer, Last Year at Marienbad: An Intertextual Meditation . и утицај на ТВ серију „ Изгубљени“ .
Романи и новеле
Ла нуева тормента о ла вида де Хуан Рутено , 167 стр. (1935; „Нова олуја или живот Хуана Рутена“) Ла инвенцион де Морел , 126 стр. (1940; преведено на енглески као Тхе Инвентион оф Морел , 1964, ИСБН 1-59017-057-1) Ел перјурио де ла ниеве , 64 стр. (1944; "Снежно кривоклетство") План за бекство , 162 стр. (1945; преведено на енглески као План за бекство , 1975, ) Ел суено де лос хероес , 216 стр. (1954; преведено на енглески као Сан хероја , 1987, ИСБН 0-7043-2634-5) Хоменаје а Францисцо Алмеира , 37 стр. (1954; "Омаж Франсиску Алмејри") Диарио де ла гуерра дел цердо , 207 стр. (1969; преведен на енглески као Дневник рата свиња , 1972, ИСБН 0-07-073742-8) Дормир ал Сол , 229 стр. (1973; преведено на енглески као Заспали на сунцу , 1978, ) Ла авентура де ун фотографо ен Ла Плата , 223 стр. (1985; преведено на енглески као Авантуре фотографа у Ла Плати , 1989, ИСБН 0-7475-0798-8) Ун цампеон деспарејо , 110 стр. (1993; "Неједнак шампион")
Збирке кратких прича
17 хитаца испаљено на њега, 173 стр. (1933; "17 хитаца против будућности") Хаос , 283 стр. (1934, "Хаос") Луис Греве, преминуо , 157 стр. (1937; "Луис Греве, преминуо") Небеска завера , 246 стр. (1948; „Небеска завера“) Вече Фауста , 15 стр. (1949; "Фаустово вече") Historia prodigiosa , 151 стр. (1956; „Изванредна историја“) Ел ладо де ла сомбра , 192 стр. (1962; „Сојна страна“) Ел гран серафин , 190 стр. (1967; "Велики сераф") Ел херое де лас мујерес , 191 стр. (1978; "Херој жена") Хисториас десафорадас , 231 стр. (1986; "Колосалне приче") Una muñeca rusa , 179 стр. (1991; преведено на енглески као „Руска лутка и друге приче“ , 1992, )
Есеји Ла отра авентура , 153 стр. (1968, "Друга авантура") Мемориа собре ла пампа и лос гауцхос , 57 стр. (1970, „Мемоари о Пампасима и Гаучосима“) Збирке прича (мешовите збирке прича, песама, есеја, размишљања, афоризама итд.) Пролого , 127 стр. (1929; "Пролог") Ла естатуа цасера , 51 стр. (1936; "Купа домаћинства") Гуирналда цон аморес , 200 стр. (1959; "Венац са љубавима")
Речник аргентинског сленга
Бреве дицционарио дел аргентино еккуисито , 161 стр. (1971; „Кратак речник погођених Аргентинаца“) Писма En viaje (1967) , 260 стр. (1996; „Путовање 1967. године“; писма Силвини Окампо). Приредио Данијел Мартино. Дневници Десцансо де цаминантес. Диариос интимос , 507 стр. (2001; „Одмор за путнике и интимни дневници“; избор из његових часописа). Уредио Даниел Мартино. Дела написана у сарадњи са Хорхеом Луисом Борхесом Ла лецхе цуајада де Ла Мартона (1935; Ла Мартонино кисело млеко - Рекламна брошура) Шест проблема за дон Исидра Пародија (1942; преведено на енглески као Шест проблема за дон Исидра Пародија , 1981, ) Дос фантасиас мемораблес (1946; "Две незаборавне фантазије") Ун модело пара ла муерте (1946; "Модел за смрт") Цуентос бревес и ектраординариос (1955; "Кратке и невероватне приче") Цроницас де Бустос Домецк (1967; преведено на енглески као Цхроницлес оф Бустос Домецк , 1976, ИСБН 0-525-47548-6) Либро дел циело и дел инфиерно , (1960; "Књига о рају и паклу") Нуевос цуентос де Бустос Домецк (1977; "Нове приче Бустоса Домека") „Dos fantasías memorials“ и „Un modelo para la muerte“ су првобитно објављене у приватним издањима од само 300 примерака. Прва комерцијална издања објављена су 1970. године.
Радови написани у сарадњи са Силвином Окампо
Лос куе аман, одиан ( Они који воле, мрзе , 1946)
Радови написани у сарадњи са Данијелом Мартином Борхес (2006).
Сценарији написани у сарадњи са Хорхеом Луисом Борхесом Лос ориљерос (1955, Хулигани ) Ел параисо де лос цреиентес (1955, Рај верника ) Инвазија (1969, Инвазија ) Други (1974)
Референце