Johan Henrik Frajtof (Kristijansand, 1713 – Kopenhagen, 24. jun 1767) bio je norveški kompozitor i violinista u dobu baroka i rokokoa. Autor je solosonata, triosonata, mnogih klavirskih komada, kao i pesama za zingšpil.
Biografija Johan Henrik Frajtof je rođen u porodici gradskih muzičara i tokom odrastanja je o muzici učio od svog oca, Baltazara Frajtofa. Sa 20 godina je napustio svoj rodni grad kako bi putovao u inostranstvo. Njegova dela ukazuju da je studirao muziku u Italiji, čime je 1737. godine potvrdio izjavivši da je bio kornetista kod velikog vojvode Toskane. Posle nekog vremena napušta radno mesto kornetiste želeći da se vrati svom domu.
Vrativši se u Kopenhagen 1744. godine, doživeo je veliko oduševljenje publike svojim sviranjem violine i naredne godine se zaposlio u Kraljevskom orkestru. Iako je bio član orkestra, takođe je bio imenovan za kancelarijskog sekretara u Kopenhagenu. Oko 1760. godine se pretpostavlja da je upravljao Kraljevskim orkestrom.
Stvaralaštvo Njegove kompozicije imaju uticaj italijanske muzike, a kroz njih se prožimaju dva stila: barok i rokoko. U solosonatama su izražene barokne karakteristike, dok se u triosonatama primećuje rokoko. Barokna polifonija se zamenjuje homofonijom — glavnu ulogu nosi gornji glas ili instrument, dok se ostali glasovi svode na pratnju.
Solosonate Napisao je ukupno dve solosonate, od kojih je jedna za violinu, a druga za poprečnu flautu. U njima su jasno izražena barokna obeležja. Obe solosonate su trostavične, međutim razlikuju se. U solosonati za violinu stavovi su spor–brz–varijacija. Varijacija se može posmatrati i kao samostalno delo. Kod solosonate za poprečnu flautu stav je brz–spor–brz, što odgovara modelu baroknih koncerata.
Triosonate Za razliku od solosonata, triosonate imaju moderniji karakter obeležen stilom rokokoa. Uz dva izuzetka, svih sedam triosonata su dvostavačne, a dve su trostavačne. Napisao je šest triosonata za dve violine i violončelo i jednu za dve flaute i violončelo. Noturno u B-duru je jedina triosonata koja sadrži bas kontinuo i stilski je najbliža baroknom izrazu.
Pesme Pesme su komponovane u stilu zingšpila uz pratnju dve violine i basa kontinua. Stil pesama je uglavnom homofoničan i u karakteru rokokoa.
Sačuvana dela Instrumentalna dela Sonata za violinu i bas kontinuo u E-duru Sonata za poprečnu flautu i bas kontinuo u G-duru Triosonata za dve violine i bas kontinuo u B-duru Sonata za dve violine i violončelo u G-duru Triosonata za dve violine i violončelo u E-duru Trio za dve violine i violončelo u G-duru Trio za dve violine i violončelo u E-duru Trio za dve violine i violončelo u D-duru Trio za dve flaute i violončelo u A-duru Menuet za solo violinu u A-duru
Pesme Naar jeg den ædle Druesaft Den Kone haver god Forstand Hvad nytter de Gamle en Pige Hvor mange gamle Quinder, Mænd En sand Philosophie os byder Morbleu! Cupidoo er en Nar Frygter ej I smukke Piger Den Skiønhed, som indtager Hierter
Reference
Spoljašnje veze Johan Henrik Freithoff – Store norske leksikon
Категорија:Рођени 1713. Категорија:Умрли 1767. Категорија:Барокни композитори Категорија:Норвешки композитори Категорија:Дански композитори