Манатафа (мантафа) је традиционални народни обичај који се везује за празник Ђурђевдан и представља један од ритуала усмерених ка предвиђању будућности девојака и знаковима судбине, посебно у крајевима југа Србије. Обичај се данас јавља само у историјским и етнографским описима, а његова пракса делом је угашена у модерно доба, иако остаје забележен у локалном усменом предању и описима старих аутора. https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/9661028/djurdjevdan-obicaji-i-verovanja
Етимологија
Назив „мантафа“ по свему судећи потиче од речи или израза који су се некада изговарали у току самог ритуала — кратки стихови или формуле на турском језику који су пратили вадјење биљака из воде. С обзиром на то да се овај израз среће углавном у локалној народној традицији и ретким записима, његово тачно значење и порекло нису потпуно документовани.
Историјски контекст
Обичај мантафа се сматра делом ширег система народних ритуала који су били везани за Ђурђевдан, један од најзначајнијих празника у српском народном календару. Ђурђевдан, празник Светог Георгија, слави се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по јулијанском) и означава симболички почетак пролећа, плодност, здравље и заштиту заједнице. https://www.rts.rs/vesti/srbija-danas/5705512/djurdjevdan---praznik-sa-najvise-radosti-i-obicaja.html
У народним представама на дан Ђурђевдана обичаји су обухватали плетење венаца од лековитог биља, умивање и купање у рекама, кићење кућа зеленилом, као и низ других магијских радњи усмерених ка добробити укућана, плодности стоке и личном благостању. https://www.rts.rs/vesti/drustvo/3944488/obicaji-za-djurdjevdan.html
Практиковање обичаја
Према описима који су задржани у етнографским белешкама и локалним нарацијама:
У чанак (већу посуду) би се сипала вода, у коју су стајали предмети као што су црвено ускршње јаје, здравац, дрен и друге биљке које су у народу сматране магијски значајним. Овакви мотиви везани су за симболику пролећа, здравља и плодности. https://zena.blic.rs/porodica/mantafa-obicaj-vezan-za-djurdjevdan-o-kome-sve-znaju-samo-u-vranju-voda-crveno/hw8tzz1 Посуда са водом и додатцима би се стављала под ружин грм или друго погодно место у природи. Девојке из заједнице би се окупљале око тог места, прале ноге свежом водом и брисале их, након чега је једна по једна, покривена велом, уз помоћ огледала, вадила ките цвећа из воде. Док би вадиле биље, девојке би изговарале мантафу — кратке ритмичне стихове или изразе који су имали значење у народу и односили се на жеље, судбину или будуће животне догађаје. Када би се ритуал окончао, девојка која би последња извукла ките цвећа би том водом почела да прска присутне. Према веровању, она која би била тако прскана воде би прва “била завршена” и могла би прва да се удa, па би друге девојке бежале како не би биле поквашене.
Симболика и тумачења
Обичај мантафа уклапа се у шири корпус ђеурђевданских ритуала који симболички повезују природну обнову са личном судбином учесница. Ђурђевдан, као празник који означава прелаз из зиме у пролеће и буђење природе, био је временски оквир за обреде који су тежили ка обезбеђивању плодности, здравља и среће. У том контексту, мантафа делује као ритуал за „читање“ будућности девојака, посебно у вези са брачним перспективама и личним успехом.
Савремено стање
Иако се обичај данас углавном више не практикује у својој изворној форми, он остаје сачуван у фиксираним описима народних песника и етнографа, као и у писаним сведочанствима која указују на културну разноликост и богатство традиција које су некада биле распрострањене у сеоским заједницама. https://www.ufs.rs/izdanja/Savremena%20srpska%20folkloristika%204.pdf?utm_source
Референце
Категорија:Српски народни обичаји