Милосав Васиљевић (Наталинци, 18. фебруар 1900 — Буенос Ајрес, 28. септембар 1978) je био инжењер. Познат као Комесар привреде у Влади Народног спаса Милана Недића. Био је доцент на Београдском универзитету, а једно време и директор Београдског сајма.
За време прогона "ЗБОР"-а од стране владе Цветковић-Мачек, међу првим ухапшенима је био и Милосав Васиљевић. И он је, са осталима, недељама држан у затвору а да није изведен пред суд.
После слома Југославије, априла 1941. године, стаје на чело Комесаријата привреде у Комесарској управи, у коме су била уједињена министарства привреде и шума и руда. Дао је оставку на место комесара привреде у августу по жељи Димитрија Љотића, који је тиме желео да изазове Аћимовићев пад, што се и догодило.
Умро је у Аргентини а опело му је одржано у цркви светог Саве у Буенос Ајресу. Опело је извршио руски свештеник отац Јован. Сахрањен је у гробљу Шарутеј у Буенос Ајресу.
Дела Истина о Совјетском Савезу, Управљање предузећем са особитим погледом на грађевинско предузеће, 1934. Правци сутрашњице у етици, политичкој економији, политици, 1934. Зборашки социолошки требник, 1940. Човек и заједница: Основи савремене социологије, 1944.
Референце
Литература
Др Драган Суботић: Органска мисао Срба у XIX и XX веку, књиге 1 и 2, Београд, 1999.
Спољашње везе
Квантитет уместо квалитета Народно предање против демократије и комунизма
Категорија:Рођени 1900. Категорија:Умрли 1978. Категорија:Колаборационисти у Другом светском рату