Каспер Асгрен (; 8. фебруар 1995) дански је бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим ЕФ едукејшон—изипост. Освојио је по једном Кирн—Брисел—Кирн, Е3 саксо банк класик и Ронде ван Фландерен. Освојио је четири пута првенство Данске у вожњи на хронометар и једном у друмској вожњи, освојио је једну златну медаљу у екипном хронометру на Свјетском првенству и сребрну медаљу на Европском првенству у вожњи на хронометар. Остварио је по једну етапну побједу на Тур де Франсу и Ђиро д’Италији.
Дјетињство и јуниорска каријера
Рођен је у Колдингу, у дјетињству је јахао понија Синди, учествовао је на 51 такмичењу у дресури и побиједио је на окружном првенству у Беркопу. Изјавио је да је временом престало да га занима јахање и 2008. са 13 година, почео је да се бави бициклизмом у локалном тиму Колдинг.
Године 2013. прешао је у тим Кампус вајле миделфарт, а у јануару 2014. је прешао у Одер сајкел. Почео је у резервном тиму, али је након неколико побједа прешао у први тим. Завршио је првенство Данске у вожњи на хронометар за возаче до 23 године на петом мјесту, а послије једне сезоне, 2015. је прешао у њемачки континентални тим МЛП тим Бергсрасе.
Након годину дана у Њемачкој, вратио се у Данску, гдје је 1. јануара 2016. потписао двогодишњи уговор са тимом Трефор, а у току сезоне је завршио првенство Данске у вожњи на хронометар на трећем мјесту, иза Мартина Тофт Мадсена и Михала Валгрена. Године 2017. освојио је првенство Данске у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, са просјечном брзином од 49,978 -{km/h}-, док је у сениорској конкуренцији завршио на другом мјесту, 13 секунди иза Тофт Мадсена. На Европском првенству у Хернингу освојио је златну медаљу у вожњи на хронометар у категорији до 23 године, испред земљака Микела Бјерга. Крајем 2017. продужио је уговор са тимом за годину дана, који је преузео Бјарне Рис и промијенио назив у Вирту сајклинг.
Професионална каријера 2018—2024.
Дана 1. априла 2018. године, прешао је у белгијски ворлд тур тим Квик—степ флорс са којим је потписао уговор до краја 2019. године, а за тим је дебитовао истог мјесеца. На Шелдепрајсу је помогао Фабију Јакобсену да побиједи, а у августу исте године возио је своју прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању. Дана 23. септембра 2018. освојио је Свјетско првенство у екипном хронометру, а са њим у тиму су возили Лауренс де Плус, Боб Јунгелс, Ив Лампар, Максимилијан Шахман и Ники Терпста. Недељу дана касније возио је друмску трку на Свјетском првенству, гдје су лидери Данске били Јакоб Фуглсанг и Валгрен. Отишао је у бијег на почетку трке, достигнут је у последњем кругу и завршио је на 52 мјесту.
У јануару 2019. године, продужио је уговор са тимом до краја 2021. У априлу је по први пут возио Ронде ван Фландерен, гдје су Сеп Ванмарке и Штајн Ванденберг напали на почетку другог прелаза преко успона Ауде кваремонт, на око 55 -{km}- до циља, а затим их је на успону Патеберг достигао Асгрен и стекли су 15 секунди предности. Дилан ван Барле је напао из групе и достигао их, а Ванденберг је отпао. Ван Барле се одвојио, а група је достигла Ванмаркеа и Асгрена, након чега је на 17 -{km}- до циља напао Алберто Бетиол, који је достигао Ван Барлеа и отишао од њега, а због тога што возачи у групи нису радили сложно стекао је 30 секунди предности. У финишу је Асгрен напао из групе и завршио је на другом мјесту, 14 секунди иза Бетиола, а три секунде испред групе коју је одспринтао Александер Кристоф. У мају је возио Тур оф Калифорнију, гдје се на другој етапи издвојио на последњем успону заједно са Тиџејем ван Гардереном, Ђанијем Москоном и Тадејом Погачарем. Напао је у последњој кривини и побиједио је испред Ван Гардерена, чиме је дошао на треће мјесто у генералном пласману, седам секунди иза Ван Гардерена и секунду иза Москона, а то му је била прва побједа у каријери. До краја трке је сачувао предност испред других возача и завршио је на трећем мјесту у генералном пласману, 17 секунди иза Погачара, уз освојену класификацију по поенима. У јуну је освојио првенство Данске у вожњи на хронометар, 24 секунде испред Тофт Мадсена који је освојио првенство три године заредом, а затим је на првенству Данске у друмској вожњи радио за сувозача из Квик степа Михела Меркева и завршио је на другом мјесту, са истим временом као Меркев, а секунду испред Никласа Ларсена. У јулу је возио Тур де Франс по први пут, гдје је радио за Елију Вивијанија за спринт и Жилијена Алафилипа који је на трећој етапи узео жуту мајицу. Хронометар на етапи 13 завршио је на осмом мјесту, 52 секунде иза Алафилипа, а на етапи 17 је отишао у бијег и завршио је на другом мјесту, 37 секунди иза Матеа Трентина. Тур је завршио на 122 мјесту у генералном пласману, три и по сата иза Егана Бернала, док је Алафилип завршио на петом мјесту. Дана 8. августа возио је хронометар на Европском првенству, гдје је освојио сребрну медаљу, завршивши, 18 секунди иза сувозача из Квик-Степ Ремка Евенепула. На Дојчланд туру побиједио је на трећој етапи у спринту испред Јаспера Стојвена након што су се одвојили од групе.
мини|лево|усправно|Асгрен на Тур де Франсу 2020.
На почетку сезоне 2020. возио је Кирн—Брисел—Кирн, гдје је напао на 9 -{km}- до циља и побиједио је три секунде испред групе коју је одспринтао Ђакомо Ницоло. Током трке, коментатор телевизије -{Eurosport}- Томас Беј назвао га је „чудовиште вати из Колдинга“. У марту је возио Париз—Ницу, гдје је хронометар на четвртој етапи завршио на трећем мјесту, 12 секунди иза Серена Краг Андерсена, а због избијања пандемије ковида 19, последња етапа трке је отказана. Због пандемије су трке отказане или одложене и организован је низ виртуелних трка, укључујући и Дигитал Свис 5 крајем априла, на којем је учествовао и Асгрен, на четвртој етапи, коју је завршио на 39 мјесту, пет минута иза Стефана Кинга. Возио је и прву етапу Виртуелног Тур де Франса на дигиталној платформи -{Zwift}-. Након што је сезона настављена, 1. августа возио је Страде Бјанке, али га није завршио. Освојио је првенство Данске у друмској вожњи девет секунди испред Андреаса Крона и 18 секунди испред Меркева, а истог дана је објављено да је изабран у тим за Тур де Франс. Због лошег финансијског стања бициклистичког савеза Данске и густог календара између првенства Данске 23. августа, Европског првенства 24. и 26. августа и почетка Тур де Франса 29. августа, савез је одлучио да дански бициклисти неће возити ни друмску трку ни хронометар на Европском првенству. На Тур де Франсу је на осмој етапи, на спусту са успона Кол де Менте остварио брзину од 97,1 -{km/h}-, што је у том тренутку била највећа измјерена брзина на том издању Туру. Свјетско првенство у вожњи на хронометар завршио је на шестом мјесту, 47 секунди иза Филипа Гане, а одлучио је да не вози друмску трку због брдовите руте. Почетком октобра је освојио првенство Данске у вожњи на хронометар, минут и 38 секунди испред Тофта Мадсена, чиме је постао актуелни дански шампион и у друмској и у вожњи на хронометар. У финишу сезоне завршио је Гент—Вевелгем на 11 мјесту, скоро два минута иза Мадса Педерсена, Ронде ван Фландерен на 13 мјесту, у групи која је дошла на циљ осам секунди иза Метјуа ван дер Пула и Ваута ван Арта, а класик Бриж—Де Пан завршио је на деветом мјесту, у групи која је дошла на циљ 22 секунде иза његовог сувозача Ива Лампара који је остварио соло побједу.
Пред почетак сезоне 2021. у јануару је отишао да тренира сам у Ђирони, а затим се придружио тиму на тренинг кампу у Калпеу. Сезону је почео средином фебруара, на Тур де ла Прованс трци, трећу годину заредом. У марту је возио Е3 саксо банк класик, гдје је напао на 5 -{km}- до циља и побиједио је 32 секунде испред групе од шест возача коју је одспринтао његов сувозач Флоријан Сенешал. Недељу дана касније возио је Ронде ван Фландерен, гдје је напао на 27 -{km}- до циља, што је пратио Ван дер Пул, а затим их је достигао Ван Арт. Њих тројица су радили заједно, а при врху последњег прелаза преко успона Ауде кваремонт, Ван дер Пул је напао, што што је пратио само Асгрен, дошли су на циљ заједно и побиједио је у спринту, чиме је освојио први монументални класик. Дана 30. априла, продужио је уговор са тимом до 2024. На Волта ао Алгарве трци, побиједио је на хронометру на четвртој етапи, три секунде испред Рафаела Реиса и завршио је на трећем мјесту у генералном пласману, 28 секунди иза Жоаоа Родригеша. На Критеријуму ди Дофине је хронометар на четвртој етапи завршио на трећем мјесту, девет секунди иза Алексеја Луценка и секунду иза Јона Изагиреа, након чега је освојио првенство Данске у вожњи на хронометар трећу годину заредом, 21 секунду испред Микела Бјерга. У јулу је возио Тур де Франс, гдје је хронометар на петој етапи завршио на шестом мјесту, 36 секунди иза Погачара, а затим је на седмој етапи отишао у бијег и завршио је на петом мјесту, минут и 40 секунди иза Матеја Мохорича. Хронометар на етапи 20 завршио је на другом мјесту, 21 секунду иза Ван Арта, а Тур је завршио на 64 мјесту у генералном пласману, скоро три сата иза Погачара. Возио је хронометар на Олимпијским играма 2020. које су због пандемије ковида 19 помјерене за 2021. гдје је завршио на седмом мјесту, минут и 48 секунди иза Приможа Роглича. У финишу сезоне је Европско првенство у вожњи на хронометар завршио на седмом мјесту, 52 секунде иза Кинга, а Свјетско првенство у вожњи на хронометар завршио је на четвртом мјесту, 46 секунди иза Гане и двије секунде иза трећепласираног Евенепула.
мини|лево|усправно|Асгрен на Свјетском првенству у друмској вожњи 2023.
Сезону 2022. почео је на Волта ао Алгарве трци, коју је завршио на 79 мјесту, 30 минута иза Евенепула. Дана 5. марта возио је Страде Бјанке, гдје је Погачар напао на око 40 -{km}- до циља, на сектору Монте санте Мари, што нико није пратио. Из групе је касније напао Алехандро Валверде и одвојио се, након чега је напао и Асгрен и завршио је на трећем мјесту, 46 секунди иза Погачара и девет секунди иза Валвердеа. Два дана касније стартовао је Тирено—Адријатико, гдје је хронометар на првој етапи завршио на четвртом мјесту, 23 секунде иза Гане, након чега је Е3 саксо банк класик завршио на десетом мјесту, у групи која је дошла на циљ минут и 36 секунди иза Ван Арта и Кристофа Лапорта. Почетком априла је завршио Амстел голд рејс на шестом мјесту, у групи која је дошла на циљ 20 секунди иза Михала Квјатковског и Беное Коснефрое, након чега је Париз—Рубе завршио на 44 мјесту, 12 и по минута иза Дилана ван Барлеа. На Тур де Свису је пао у финишу треће етапе, коју је завршио, али је одлучио да напусти трку и није стартовао четврту етапу. Опоравио се на вријеме за Тур де Франс, али је због покушаја да се опорави на вријеме добио синдром премора, због чега је напустио Тур прије почетка девете етапе, а затим је са тимом одлучио да заврши сезону.