мини|десно|350px|(Црвено) Дужине марсовских годишњих доба и времена у поређењу са годишњим добима на Земљи (плаво), са ознакама за пролећну равнодневицу, перихел и афел.

Иако не постоји стандард, бројни календари и други приступи мерењу времена предложени су за планету Марс. Онај који се најчешће виђа у научној литератури означава доба године као број степени на својој орбити од северне пролећне равнодневице, а све чешће се користи бројање марсовских година почевши од равнодневице која се догодила 11. априла 1955. године.).

Марс има нагиб осе и период ротације сличне онима на Земљи. Стога, он доживљава годишња доба пролећа, лета, јесени и зиме слично као и Земља. Марсов ексцентрицитет орбите је знатно већи, што узрокује да његова годишња доба значајно варирају у дужини. Сол, или марсовски дан, не разликује се много од земаљског дана: краћи је од сат времена дуже. Међутим, марсовска година је скоро двоструко дужа од земаљске године.

Солови

Просечна дужина марсовског сидеричког дана је (88.642,663 секунди на основу SI јединица), а дужина његовог соларног дана је (88.775,244 секунди). Одговарајуће вредности за Земљу су тренутно и , респективно, што даје фактор конверзије од земаљских дана по солу: дакле, Марсов соларни дан је само око 2,75% дужи од Земљиног; приближно 73 сола прође за сваких 75 земаљских дана.

Термин „сол” користе планетарни научници да би означили трајање соларног дана на Марсу. Термин је усвојен током Насиног пројекта Викинг (1976) како би се избегла забуна са земаљским „даном”. По аналогији, Марсов „соларни сат” је сола (), „соларни минут” је соларног сата (61,65 секунди), а „соларна секунда” је соларног минута (1,0275 секунди).

Марсовски датум у соловима Када рачунају соларне дане на Земљи, астрономи често користе јулијанске дане — једноставно секвенцијално бројање дана — за потребе мерења времена. Аналоган систем за Марс је предложен „[з]а историјску корист у односу на атмосферска, визуелна мапирања и посматрања поларних капа Марса са Земље,... секвенцијално бројање бројева солова”. Овај Марсовски датум у соловима (MSD) почиње „пре перихелне опозиције из 1877. године”. Тако је MSD текући број солова од 29. децембра 1873. (што је случајно датум рођења астронома Карла Ота Лампланда). Нумерички, Марсовски датум у соловима је дефинисан као , где је JD јулијански датум користећи терестричко време.

Доба дана Конвенција коју су до сада користили пројекти свемирских летелица (лендера) била је набрајање локалног соларног времена помоћу 24-часовног „Марсовског сата” на којем су сати, минути и секунде 2,75% дужи од њихових стандардних (земаљских) трајања.

Ово има предност што није потребно руковање временима већим од 23:59, па се могу користити стандардни алати. Марсовско подне је 12:00, што је у земаљском времену 12 сати и 20 минута после поноћи.

За мисије Марс патфајндер, Ровер за истраживање Марса (МЕР), Феникс и Марсова научна лабораторија, оперативни тимови су радили по „Марсовском времену”, са радним распоредом синхронизованим са локалним временом на месту слетања на Марс, уместо са земаљским даном. То резултира тиме да распоред посаде клизи приближно 40 минута касније у земаљском времену сваког дана. Ручне сатове калибрисане према марсовском времену, уместо земаљског, користили су многи чланови МЕР тима.

Локално соларно време има значајан утицај на планирање дневних активности лендера на Марсу. Дневно светло је потребно за соларне панеле слетелих свемирских летелица. Температура расте и пада нагло при изласку и заласку сунца јер Марс нема густу атмосферу и океане као Земља који би ублажили такве флуктуације. Недавно је постигнут консензус у научној заједници која проучава Марс да се слично дефинишу марсовски локални сати као марсовског дана.

мини|Аналема за Марс

Као и на Земљи, и на Марсу постоји једначина времена која представља разлику између времена сунчаног сата и униформног (сатног) времена. Једначина времена је илустрована аналемом. Због ексцентрицитета орбите, дужина соларног дана није сасвим константна. Пошто је његов орбитални ексцентрицитет већи од Земљиног, дужина дана варира од просека за већи износ него код Земље, па стога његова једначина времена показује већу варијацију: на Марсу, Сунце може ићи 51 минут спорије или 40 минута брже од марсовског сата (на Земљи, одговарајуће цифре су спорије и брже).

Марс има нулти меридијан, дефинисан као онај који пролази кроз мали кратер Ери-0. Нулти меридијан су први пут предложили немачки астрономи Вилхелм Бер и Јохан Хајнрих Медлер 1830. године, означен рачвањем у албедо карактеристици коју је касније италијански астроном Ђовани Скјапарели назвао Sinus Meridiani. Ову конвенцију је астрономска заједница спремно прихватила, што је резултирало тиме да је Марс имао универзално прихваћен нулти меридијан пола века пре него што је Међународна меридијанска конференција 1884. године успоставила један за Земљу. Дефиниција марсовског нултог меридијана је од тада прецизирана на основу снимака са свемирских летелица као центар кратера Ери-0 у Terra Meridiani.

Међутим, Марс нема временске зоне дефинисане у правилним интервалима од нултог меридијана, као на Земљи. Сваки лендер је до сада користио апроксимацију локалног соларног времена као свој референтни оквир, као што су градови на Земљи радили пре увођења стандардног времена у 19. веку. (Два ровера за истраживање Марса су случајно удаљена приближно 12 сати и 1 минут).

Од касних 1990-их и доласка Марс глобал сурвејора на Марс, најшире коришћени систем за одређивање локација на Марсу су планетоцентричне координате, које мере географску дужину 0°–360° источно и углове географске ширине од центра Марса. Алтернативни систем који је коришћен пре тога су планетографске координате, које мере географске дужине као 0°–360° западно и одређују географске ширине мапиране на површину. Међутим, планетографске координате остају у употреби, као на пример на пројекту орбитера MAVEN.

Координисано марсовско време Координисано марсовско време (MTC) је предложени марсовски аналог универзалном времену (UT1) на Земљи. Дефинише се као средње соларно време на Марсовом нултом меридијану. Назив „MTC” је намењен да буде паралела Земљином Координисаном универзалном времену (UTC), али је ово донекле погрешно: оно што разликује UTC од других облика UT су његове преступне секунде, али MTC не користи такву шему. MTC је ближе аналоган UT1.

Употреба термина „Марсовско координисано време” као планетарног стандардног времена први пут се појавила у чланку у часопису 2000. године. Скраћеница „MTC” коришћена је у неким верзијама повезаног Mars24 Sunclock-а који је кодирао Насин Годард институт за свемирске студије. Та апликација је такође означила стандардно време као „Еријево средње време” (AMT), по аналогији са Гриничким средњим временом (GMT). У астрономском контексту, „GMT” је застарели назив за Универзално време, или понекад специфичније за UT1.

Ни AMT ни MTC још увек нису коришћени у мерењу времена мисија. То се делимично приписује неизвесности у вези са позицијом кратера Ери-0 (у односу на друге географске дужине), што је значило да AMT не може бити реализован тако прецизно као локално време на тачкама које се проучавају. На почетку мисија Ровер за истраживање Марса, позициона неизвесност Ерија-0 одговарала је отприлике несигурности од 20 секунди у реализацији AMT-а. Како би се прецизирала локација нултог меридијана, предложено је да се она заснива на спецификацији да се лендер Викинг 1 налази на 47,95137°З.

Сатови лендерских мисија

Када Насин свемирски лендер започне операције на Марсу, пролазни марсовски дани (солови) се прате једноставним нумеричким бројањем. Два лендера мисије Викинг, Марс Феникс, ровер Марсове научне лабораторије Кјуриосити, InSight и мисија Марс 2020 Персивиранс броје сол на који је лендер слетео као „Сол 0”. Марс Патфајндер и два Ровера за истраживање Марса су уместо тога дефинисали слетање као „Сол 1”.

Свака успешна лендерска мисија до сада користила је своју „временску зону”, која одговара некој дефинисаној верзији локалног соларног времена на локацији слетања. Од девет успешних Насиних лендера на Марс до данас, осам је користило одступања од локалног средњег соларног времена (LMST) за локацију лендера, док је девети (Марс патфајндер) користио локално право соларно време (LTST).

Информације о томе да ли је пројекат кинеског ровера Џуронг користио сличан систем мерења времена бележења броја сола и LMST (или одступања) нису објављене.

Лендери Викинг „Локално време лендера” за два лендера мисије Викинг била су одступања од LMST-а на одговарајућим местима лендера. У оба случаја, почетна поноћ сата била је постављена тако да одговара локалној правој поноћи непосредно пре слетања.

Патфајндер Марс Патфајндер користио је локално привидно соларно време на својој локацији слетања. Његова временска зона била је AAT−02:13:01, где је „AAT” Еријево привидно време (Airy Apparent Time), што значи привидно (право) соларно време на Ери-0. Разлика између правог и средњег соларног времена (AMT и AAT) је марсовска једначина времена.

Патфајндер је пратио дане са бројем солова почевши од Сола 1 (што одговара MSD 43905), на који је слетео ноћу у 02:56:55 (мисијски сат; 4:41 AMT).

Спирит и Опортјунити Два ровера за истраживање Марса нису користила мисијске сатове усклађене са LMST-ом својих тачака слетања. За потребе планирања мисије, уместо тога су дефинисали временску скалу која би приближно ускладила сат са привидним соларним временом око половине номиналне примарне мисије од 90 солова. Ово се у планирању мисије називало „Хибридно локално соларно време” (HLST) или „МЕР алгоритам континуираног времена”. Ове временске скале биле су униформне у смислу средњег соларног времена (тј. апроксимирају средње време неке географске дужине) и нису прилагођаване како су ровери путовали. (Ровери су прелазили удаљености које су могле да направе разлику од неколико секунди у локалном соларном времену). HLST за Спирит је AMT+11:00:04 док је LMST на месту слетања AMT+11:41:55. HLST за Опортјунити је AMT−01:01:06 док је LMST на месту слетања AMT−00:22:06. Ниједан ровер вероватно никада неће стићи до географске дужине на којој његова временска скала мисије одговара локалном средњем времену. Међутим, за атмосферска мерења и друге научне сврхе, бележи се локално право соларно време.

Спирит и Опортјунити су оба започела бројање солова са Солом 1 на дан слетања, што одговара MSD 46216 и MSD 46236, респективно.

Феникс Пројекат лендера Феникс специфицирао је мисијски сат који је одговарао LMST-у на планираној географској дужини слетања од 126,65°З (233,35°И). Ово одговара мисијском сату од AMT−08:26:36. Стварно место слетања било је 0,900778° (19,8 км) источно од тога, што одговара касније у локалном соларном времену. Датум се чува помоћу бројања солова мисијског сата са слетањем које се догодило на Сол 0, што одговара MSD 47776 (временска зона мисије); слетање се догодило око 16:35 LMST, што је MSD 47777 у 01:02 AMT.

Кјуриосити Пројекат ровера Кјуриосити специфицирао је мисијски сат који је одговарао локалном средњем соларном времену на првобитно планираној географској дужини слетања од 137,42°И. Ово одговара мисијском сату од AMT+09:09:40,8. Стварно место слетања било је око 0,02° (1,3 км) источно од тога, разлика од око 5 секунди у соларном времену. Локално средње соларно време такође је под утицајем кретања ровера; на 4,6°Ј, ово је око 1 секунда временске разлике за сваких 246 м померања дуж правца исток–запад. Датум се чува помоћу бројања солова мисијског сата са слетањем које се догодило на Сол 0, што одговара MSD 49269 (временска зона мисије); слетање се догодило око 14:53 LMST (05:53 AMT).

InSight