Драган Јацановић (Велика Река, 1958) је српски песник и археолог у пензији. Већину каријере је провео као кустос Народног музеја у Пожаревцу, на чијем се и челу налазио до 2006. године. Познат је по контроверзним тврдњама, као присталица српске аутохтонистичке школе, тврдећи да никада није било досељавања Словена на Балканско полуострво и да су Срби аутохтона култура са дубоким праисторијским корењем, као и да је византијска календарска ера, заправо, изворно српска. У јавности је познат по томе што је био у затвору због крађе вредних артефаката у пожаревачком музеју и њихове замене фалсификатима.
Живот Драган Јацановић се родио 1958. године у Великој Реци код Малог Зворника. Похађао је Шабачку гимназију, коју је завршио 1977. године. Дипломирао је на Одељењу за археологију 1982. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Већину каријере проверио је као кустос Народног музеја у Пожаревцу, где је био и виши кустос пре него што је био смењен у време судског процеса.
Члан је Удружења књижевника Србије. Објавио је збирку ромских народних прича Цигански цар, књигу песама за децу Моја бака и збирку народних и епских песама Грличица грче.
Ожењен је и са супругом Мирјаном има двоје деце.
Маргумски натпис Од краја 1980-их година, Драган Јацановић износи у јавност једну мистериозну опеку која се чува у необрађеном материјалу у депоу пожаревачког музеја, за који тврди да је заправо римска опека, откопана још 1940-их година код Пожаревца на старом римском локалитету Маргум. Плоча садржи недешифровани натпис, за који Јацановић тврди да крије кључ о пореклу српског ћириличког писма и скривене истине о пореклу словенске писмености. Међутим, ову тврдњу износи искључиво по медијима и друштвеним мрежама, никада је не публикујући. Међу сарадницима које је позивао у покушају да му помогну при дешифровању „Маргумског натписа”, Јацановић наводи да је плочу показивао и Радивоју Пешићу, професору књижевности који је у приближно слично време када се мистериозно био појавио „Маргумски натпис”, почео да се јавља по дневној штампи по својим наводним открићима о Етрурцима и винчанској култури.
Кривични процес и затвор Упао је у жижу јавности када је био оптужен за крађу великог броја вредних новчића из пожаревачког музеја. Из пожаревачке ризнице, у време његовог мандата (између 1999. и 2006. године) нестало је 57 сребрних денара из римске епохе, једна сребрна драхма и један златник краља Александра Македонског, а који су потом били замењени фалсификатима. Судбина златника Александра Великог се сматра губитком непроцењивог значаја. Судски процес је завршен 11. фебруара 2009. године и Јацановић је био правоснажно осуђен на пола године затвора због свог учешћа у отуђивању музејских експоната.
Објављена дела Велико Лаоле — Беловоде, насеље Винчанске културе Пожаревац — културна стратиграфија праисторијских налазишта у Браничеву Српско календарско знање у српској народној поезији
Референце
Категорија:Рођени 1958. Категорија:Српски археолози Категорија:Српска аутохтонистичка историјска школа Категорија:Малозворничани Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Пожаревљани