Жофре Суп (; 22. март 1988) бивши је француски бициклиста у периоду од 2011. до 2025. који је последње возио за -{UCI}- про тур тим Тотал енержис. Остварио је укупно четири побједе у каријери, од чега једну етапну побједу на Вуелта а Еспањи.
Дјетињство и јуниорска каријера
Рођен је у Вирјат, у департману Ен, а током јуниорске каријере возио је за Бурж ен Брес, Бресан, Лион вол ен Велен и Етип ле Дуб. Године 2010. освојио је првенство Француске у друмској вожњи за возаче до 23 године, а завршио је на другом мјесту на Европском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, иза Алекса Даусета.
Професионална каријера 2011—2014.
Године 2011. почео је професионалну каријеру у тиму ФДЈ, за који је дебитовао на трци Ла тропикале Амиса Бонго у Габону и побиједио је на првој етапи испред Антонија Шартоа након што су се њих двојица издвојили из групе. а Трку је завршио на осмом мјесту у генералном пласману, пет минута иза Шартоа. У мају је остварио етапну побједу на првој етапи трке Тур де Алкас, након чега је напустио трку током друге етапе.
Године 2012. возио је прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију, гдје је другу етапу завршио на трећем мјесту у спринту, иза Марка Кевендиша и Метјуа Госа, послије чега је рекао да му је жао јер је требало да предводи Арноа Демара за спринт, али је он остао иза послије пада Теа Боса у последњој кривини.
2015—2019.
У августу 2014. објављено је да је потписао уговор са тимом Кофидис од 2015. заједно са спринтером Насером Буанијем. Године 2015. возио је Тур де Франс по први пут, гдје је уз Кристофа Лапорта био лидер тима за спринт, након што је Буани морао да напусти трку током прве недеље. Током пет година у тиму, завршио је у првих десет на двије трке, на шестом мјесту трку Ла руе Туранжели 2017. и на осмом мјесту Елфстеденронде, у групи и којоу је Тим Мерлије побиједио у спринту.
2020—2025.
Године 2020. прешао је у тим Тотал директ енержи, са којим је завршио на деветом мјесту у генералном пласману Сауди тур, прву трку коју је возио. Године 2023. побиједио је на првој етапи трке Тропикале Амиса Бонго, што му је била прва побједа од 2011. Лидерску мајицу је преузео његов сувозач Жасон Тесон на трећој етапи, али је Суп поново преузео на шестој етапи након што је Тесон изгубио вријеме и освојио је трку 29 секунди испред Хамзе Амарија. У августу и септембру је возио Вуелта а Еспању, гдје је на седмој етапи побиједио у спринту испред Орлуиса Аулара и Едварда Тунса, што му је била прва побједа на гранд тур тркама.
Године 2025. у октобру је возио Тур де Кјушу, гдје је другу етапу завршио на другом мјесту, трећу на трећем мјесту, а на крају трке је завршио каријеру.
Референце
Спољашње везе
Профил на сајту -{uci.org}- Профил на сајту -{procyclingstats.com}- Профил на сајту -{cyclingarchives.com}- Профил на сајту -{cqranking.com}-
Категорија:Рођени 1988. Категорија:Француски бициклисти Категорија:Бициклисти на Ђиро д’Италији Категорија:Бициклисти на Тур де Франсу Категорија:Бициклисти на Вуелта а Еспањи