Steatoda nobilis је паук из рода Steatoda, познат у Уједињеном Краљевству као племенита лажна удовица,Snazell, R. & Jones, D. . 9 (5): 164–167. јер површно подсећа на црну удовицу и друге пауке из рода Latrodectus, и често се меша са њима. Често се назива лажна удовица, иако је „лажна удовица“ општији термин који се примењује на ширу групу врста са овом сличношћу. То је умерено медицински значајан паук, при чему већина уједа резултира симптомима сличним убоду пчеле или оса. Неки уједи могу проузроковати значајнију штету, делимично због патогених бактерија из паука.
Steatoda nobilis се може видети током целе године, како у затвореном тако и на отвореном, у различитим стаништима, укључујући кактусе, исечене површине поред пута и срушене зграде. Пауци лове и бескичмењаке и мале кичмењаке користећи стратегију „нападачког обмотавања“ где се свила обмотава око жртве.
Steatoda nobilis је пореклом са Мадеире и Канарских острва, одакле се сматра да се проширила у Европу, и наставила да се шири у друге делове света, укључујући Сједињене Државе, Чиле и Колумбију. Сматрају се једном од најинвазивнијих врста паука на свету.
Опис Steatoda nobilis има смеђи луковичасти стомак са кремастим ознакама које се често пореде са обликом лобање. Њихове ноге су црвенкасто-наранџасте. И женке и мужјаци врсте Steatoda nobilis могу се разликовати од других паука истог рода по великој величини и типичној обојености. Женке се крећу од око 9,5 до 14 mm, док су мужјаци од 7 до 11 mm. Највеће женке су величине 13,7 mm, док највећи мужјаци могу бити величине 11,66 mm. Мужјаци се могу разликовати по конформацији палпе и по вентралним ознакама на стомаку. Женке се могу разликовати по епигини. Сматра се да варијације у величини, облику и ознакама које су примећене нису последица локације. Пауци пронађени центиметри удаљени један од другог и браћа и сестре рођени из исте јајне кесе могу изгледати веома различито.
Мушки и женски млади пауци се не разликују једни од других.
Распрострањеност, станиште и екологија
Распрострањеност Паук је пореклом са Канарских острва и Мадеире. То је уведена врста широм Европе, делова Сједињених Држава и Северне Африке, и вероватно се шири. Први пут је пронађен 2011. године у Келну, у Немачкој. У Енглеској је пријављен углавном у јужним окрузима, али је објављено да се његов ареал шири ка северу у 21. веку. Године 2011, паук је пријављен као установљена инвазивна врста у САД, у округу Вентура, Калифорнија. У јануару 2016. објављено је да је Steatoda nobilis пронађена у Чилеу, први пут да је врста забележена на јужној хемисфери. Истраживање објављено у децембру 2018. показало је да је такође установљен у Колумбији и Еквадору. Паук је на Новом Зеланду најмање од 2023. године. Сматра се једном од најинвазивнијих врста паука на свету. Приморски градови и села са умереном климом су посебно повољна станишта за S. nobilis.
Прво забележено посматрање врсте S. nobilis у Енглеској датира из 1879. године. Прво забележено посматрање врсте S. nobilis у Еквадору било је 2014. године на неколико локација на висини од чак 2800 метара.
Између 1985. и 2010. године није било извештаја о великом броју врсте S. nobilis нигде, а научници сматрају да је ово типична фаза кашњења која је феномен који се примећује код многих инвазивних врста. Након тога је примећено велико убрзано ширење широм света.
Оне су у стању да се настане у урбаним срединама и изграде велике популације за кратко време.
Станиште Стеатода нобилис се може наћи током целе године, без обзира на климу, и може се наћи и у затвореном и на отвореном простору. Примећени су на разним местима, од кактуса и агава до исечених површина поред пута и зграда. Такође су пронађени на телеграфским стубовима, бетонским оградама и бршљану који расте на зидовима. У Ирској је примећено да су ограничени на вештачка станишта као што су челичне, бетонске или дрвене конструкције у урбаним подручјима и да се не налазе често у шумама или динама. У другој студији спроведеној у Ирској, одрасли пауци су искључиво пронађени на челичним, бетонским или дрвеним конструкцијама у урбаним подручјима. У Калифорнији су такође примећени у урбаним стаништима, али је примећено и ширење у природна станишта.
Млади пауци су примећени како живе у малим пукотинама и рупама, што може отежати њихово искорењивање. У Даблину су малолетници примећени на вегетацији и лишћу.
У Ирској су примећени како их хватају уобичајени приградски пауци попут подрумског паука или паука чипкасте мреже.
Популациони раст у Уједињеном Краљевству и Ирској Очекује се да ће се распрострањеност Steatoda nobilis повећати ка северу у Великој Британији, барем делимично због благих зима последњих година. Ово предвиђање је известио Стјуарт Хајн из Природњачког музеја, а потврђује га и Национална шема евиденције.
Наводи се да је паук устаљена врста у Ирској. Прво забележено виђење врсте догодило се на истоку Ирске у Бреју, округ Виклоу, 1997. године.
Исхрана
Ловачке стратегије Стеатода нобилис користи ефикасну стратегију „нападачког обмотавања“ да би имобилисао потенцијални плен или предаторе, што значи да су у блиском контакту са својим пленом/предатором. Плен се хвата на типичан начин за теридииде, где се свила омотава око жртве помоћу паукове четврте ноге, омогућавајући пауку да угризе жртву. Њихов отров им омогућава да имобилишу свој плен изазивајући парализу. Примећено је да Steatoda nobilis гризе инсекте и пауке, што узрокује брзо смањење моторичке функције, највероватније због ослобађања отрова. Њихов снажан отров им омогућава да ухвате кичмењаке много веће од себе; примећено је да се паук храни слепим мишевима.
Искхрана одраслих Steatoda nobilis може да једе и кичмењаке и бескичмењаке. У Ирској је примећено да једу мокрицаре. Примећено је да све потребе Steatoda nobilis за течностима потичу из његовог плена. У лабораторијама изгледа да напредују без воде и у изузетно сувим условима. У Ирској је примећено да се хране заштићеним врстама гмизаваца. У јужној Енглеској, примећено је да одрасла женка извукла и сварила патуљасту ровчицу десет пута већу од паука.
Мреже Као и други чланови породице Theridiidae, Steatoda nobilis гради паучину мрежу која је неправилан сплет лепљивих свилених влакана. Њена скеласта мрежа разликује се од осталих чланова рода по изузетној чврстоћи свиле и цевастом повлачењу које је барем делимично скривено у дубокој пукотини или рупи. Производе тродимензионалне паучине. Мрежа се развија споро, почевши као типична испреплетена мрежа теридиида и постепено поприма карактеристичан облик током неколико дана. Имају слаб вид и углавном зависе од вибрација које допиру до њих кроз њихове мреже како би се оријентисали у потрази за пленом или их упозорили на веће животиње које би их могле повредити или убити.
Репродукција и животни циклус
Полегање јаја Пре полагања јаја, женка ствара неправилну, свиленкасту комору за лежење која нема улаз. У комори проводе око два до десет дана производећи јајне кесице. Јајне кесице су сферног или крушкастог облика. Када се јајне кесице произведу, први слој растресите свиле се омотава око јаја, а затим се додаје други слој гушће свиле. Јајне кесице су пречника око 5-12 mm и окачене су нитима унутар коморе за лежење. Свака јајна кесица садржи у просеку 94 јаја, али број може варирати од 34 до 208 јаја.
Паучићи ће изаћи из свог хориона 18 дана након производње јаја и остати унутар јајне кесице. Након првог пресвлачења, паучићи ће изаћи из јајне кесице. У овом тренутку су у стању да хватају и конзумирају мали живи плен.
Период између парења, полагања јаја и појављивања паучића може да варира и зависи од температуре. У стању су да изграде неколико јајних кесица у току једне сезоне, а једна студија је открила да је једна женка паука произвела четири јајне кесице у току четири месеца.
S. nobilis може да произведе велике количине потомства током дужег периода након парења.
Животни век Пауци S. nobilis имају дуг животни век, до пет година. Имају брзу стопу репродукције и отпорни су на хладноћу са активношћу током целе године.
Одрасле женке су дуговечне и упорне. Пријављено је да је једна одрасла женка S. nobilis живела скоро пет и по година у заточеништву.
Парење Након што пронађу мрежу женке, мужјаци Steatoda nobilis ритмично чупају или куцају по мрежи другим паром ногу. Ово је праћено кратким налетима трбушних вибрација, током којих мужјак користи свој први пар ногу да би тражио женку. Ако ноге дођу у контакт са женком, мужјак ће више пута забадати своје палпе у епигин док се палпе не убаце.
Мужјаци су у стању да производе звуке стридулације током удварања, стружући 10-12 зуба на стомаку о турпију на задњем делу оклопа.
Уједи Steatoda nobilis представља јединствен ризик због својих синантропских навика, посебно у умереним регионима, које их доводе у блиски контакт са људима. Сматрају се једним од најопаснијих паука у западној Европи. Механички угриз одраслог Steatoda nobilis је обично безболан. Ослобађање отрова узрокује интензиван бол који се често пријављује. Уједи мужјака су мање јаки од уједа женки.
Отров Две трећине отрова чине токсини слични латродектусу. Њихов отров се углавном састоји од пептидазе, серинске протеазе, алфа латротоксина и делта лактроинсектотоксина. Пептидаза и серинска протеаза су и панкреасне липазе и хитиназе (ензими) који помажу у варењу. Алфа-латротоксин и делта латроинсектотоксин су токсини. Око 49% отрова су токсини, 15% су ензими, 18% су протеини са другим функцијама и 18% су протеини са непознатим функцијама.
Алфа-латротоксин делује тако што ствара пору у неуронима и омогућава прилив Ca2+. Ово покреће излив неуротрансмитера, а када сви неуротрансмитери оду, сигнали између живаца и мишића су блокирани. То доводи до неуромускуларне парализе.
Отров S. nobilis служи двема функцијама: имобилизацији плена или предатора и претходном варењу плена. Паук је у стању да ефикасно и безбедно ухвати плен који је често много већи или јачи од њега самог, путем тактике брзе парализе и имобилизације. Њихов отров брзо делује и може да савлада плен и бескичмењаке и кичмењаке. Низ ензима у отрову сугерише да отров такође функционише тако што претходно вари плен. Један пример је ензим хитиназа који може да разгради егзоскелет (љуштуру) зглавка.
Симптоми и реакције Симптоми уједа су типично слични убоду пчеле или осе. Међутим, угриз Steatoda nobilis, заједно са другим врстама из његовог рода, такође може изазвати скуп симптома познатих као стеатодизам. Ови симптоми укључују интензиван бол који зрачи од места уједа, заједно са грозницом или општом малаксалошћу. Други симптоми примећени код људи након тровања укључују продужени, умерени до интензивни бол, оток, еритем, пилоерекцију, знојење, црвенило лица, вазодилатацију капилара локализованих близу места уједа. Анафилактички шок је пријављен у неким непотврђеним случајевима. Такође постоје многи извештаји о тежим реакцијама на сумњу на уједе племените лажне удовице. У новембру 2006. године објављено је да је мушкарац из Дорчестера провео три дана у болници округа Дорсет са симптомима срчаног удара, што је лекар приписао уједу паука.
Бактеријска улцерација, уобичајени ризик који настаје услед многих мањих повреда, може бити компликација повезана са уједом Steatoda nobilis. Без правилног лечења, овај проблем се може развити у опасну по живот гангрену или сепсу. У децембру 2020. године, студија научника са Националног универзитета у Голвеју утврдила је да племенита лажна удовица преноси патогене бактерије и да су неке отпорне на антибиотике. Носи бактерије на својим хелицерама и површини тела. Изоловано је дванаест патогених бактеријских врста, укључујући Kluyvera intermedia и Pseudomonas putida. Ово је показало да инфекције могу бити директно последица уједа паука, а не опортунистичких бактерија присутних на кожи. У октобру 2013. године, након уједа Steatoda nobilis, човек из Лондона је лечен од бактеријске инфекције антибиотицима и потребно му је било да му се дренира гној из ноге.
Медијска реакција