мини|299x299piksel|Самострел у реалној величини Леонардов велики самострел () је тип опсадног оружја који је дизајнирао чувени ренесансни уметник и изумитељ Леонардо да Винчи.

У оквиру свог чувеног дела Атлантски кодекс (), Леонардо да Винчи је осмислио неколико иновативних решења за самостреле. Међу овим нацртима посебно се издваја пешадијски модел познат као брзометни самострел,Zanon, Edoardo (2015). "The Rapid Fire Crossbow Project". Leonardo3 Museum. чије се скице налазе на страницама 143r, 153r и 155r.Zöllner, Frank. Leonardo da Vinci, 1452–1519: The Complete Paintings and Drawings. Köln: Taschen, 2019. . Поред њега, Да Винчи је пројектовао и импозантни џиновски самострел, замишљен као стационарно оруђе за опсаде, који је детаљно приказан на листу 149a поменутог кодекса.

мини|249x249piksel|Оригинални нацрт из Атлантског кодекса. Развој овог масивног пројекта уско је везан за миланског војводу Лудовика Сфорцу. Услед честих војних сукоба који су обележили тадашњу Италију, Сфорца је настојао да ојача своју војску и прошири утицај у Милану, због чега му је била потребна модернизација војне технологије, која се тада ослањала на списе Роберта Валтурија. Леонардо му се обратио писмом у којем је предложио низ оригиналних ратних машина, укључујући и поменути велики самострел, користећи ту прилику да истакне своје инжењерске способности како би привукао пажњу војводе који је у то време тражио стручњаке у тој области.

Иако прецизан период израде ових цртежа није утврђен, стручњаци углавном сматрају да су они настали у распону од 1483. до почетка последње деценије 15. века. Већина научника је сагласна да је Леонардо ове радове завршио док је боравио у Милану, мада се и даље воде расправе о његовим првобитним разлозима за долазак у тај град. Док део истраживача тврди да је тамо стигао првенствено као уметник и тек касније се прилагодио војним потребама двора, други заступају тезу да је од самог почетка планирао да ради за Сфорцу као војни инжењер.

Дизајн и технолошке иновације Леонардови дизајни самострела нису били само пука побољшања постојећег оружја, већ потпуно нови концепт ратних машина. Он је пришао дизајну са намером да реши два кључна проблема тадашње артиљерије: снагу ударне моћи и брзину паљбе. У својим белешкама у Атлантском кодексу, Леонардо не црта само оружје, већ истражује како се материјали понашају под притиском. Његови дизајни истичу се по употреби ужих дршки и конусних затварача за подешавање затезања, што значајно побољшава проток ваздуха кроз лук и смањује отпор стрела. Ово омогућава самострелу да ради много ефикасније и да постиже знатно већу прецизност у поређењу са традиционалним опсадним справама. Ове идеје су у Леонардовим дизајнима биле оригиналне и развијене независно од било којих других тадашњих утицаја.

Математички принципи и инжењерство Оно што Леонардове самостреле чини револуционарним јесте математичка основа на којој почивају. Иако су савремена истраживања открила одређене нетачности у односу на данашње знање геометрије, Леонардова математика је за 15. век била невероватно напредна.

Примена закона кретања мини|353x353piksel|Леонардов велики самострел. Леонардо да Винчи се у историји науке често наводи као „први модерни инжењер који је покушао да примени геометријску математику закона кретања на дизајн машина”. За разлику од својих савременика који су се ослањали на методу покушаја и грешке, Леонардо је настојао да разуме физичке силе пре него што би почео изградњу. Код џиновског самострела, он је анализирао како се потенцијална енергија акумулирана у савијеном луку претвара у кинетичку енергију пројектила. Посебну пажњу посветио је „линеарности” ослобађања силе, покушавајући да геометријски прорачуна путању тетиве како би се обезбедило да пројектил добије максимално убрзање без дестабилизације машине. Његови цртежи често садрже помоћне линије које указују на прорачуне углова под којима делују силе на конусном затварачу.

Пропорционалне технике Једно од највећих математичких достигнућа у овом пројекту је доследна примена пропорционалних техника. Леонардо је веровао да су закони природе универзални и да се могу изразити кроз математичке односе. Сваки елемент самострела — од дужине кракова лука до димензија зупчаника и пречника точкова — израчунат је у фиксном односу према целини. Овај концепт„модуларног дизајна” значио је да се на основу једне скице може изградити или мало ручно оружје или колосална опсадна справа од 24 метра, под условом да се поштују задати математички коефицијенти. Ово је био темељ онога што данас називамо машинско пројектовање и техничко цртање.

Специфични материјал за тетиву Леонардо је разумео да обично биљно уже (кудеља или лан) не би издржало екстремне силе затезања које производи лук ових димензија. У својим белешкама у Атлантском кодексу, он детаљно анализира карактеристике различитих материјала. Предложио је израду тетиве од испреплетене сирове коже или дебелих животињских тетива (жила). Његово истраживање је показало да ови материјали имају супериоран однос чврстоће и еластичности, што је омогућавало тетиви да се благо истегне под оптерећењем уместо да пукне. Такође је разматрао подмазивање тетиве животињском машћу како би се смањило трење и повећала дуговечност материјала током брзог ослобађања енергије.

Конструкција и механизми

Брзометни самострел (Balestra Veloce) Механички гледано, ово оружје је било испред свог времена због свог полуаутоматског система

Дводелна ручица мини|333x333piksel|Велики самострел Основа овог самострела била је иновативна ручица подељена на два наслагана дрвена сегмента. Горњи део је био фиксан и служио је као ослонац за стрелу и лежиште механизма, док је доњи део био покретан. Ова два сегмента била су повезана робусном шарком на предњoj страни, док је на задњој страни стајала опружна брава која је држала целу конструкцију затвореном током паљбе. Овакав дизајн је омогућавао да се читава доња половина оружја користи као моћна полуга за физичко натезање тетиве.

Систем пловних полуга Унутар шупљине ручице налазио се пар софистицираних, међусобно повезаних склопивих полуга. Ове полуге су деловале као механички преносник снаге који повезује доњу, покретну половину ручице са клизном даском на горњем делу. Принцип је сличан модерним маказастим дизалицама: када се доња ручица помери, систем полуга се исправља и врши снажан притисак на клизну даску. Овај систем је драстично умножавао снагу стрелца, омогућавајући брзо и лако савладавање великог отпора тетиве.

Механизам Кретања Притиском на прекидач са стране, корисник би спустио доњу половину ручице, што би гурнуло клизну даску напред док се тетива не ухвати окретном бравом. Овај дизајн је потпуно уклонио потребу за спољним алатима за затезање, чинећи оружје много практичнијим за војника.

Џиновски самострел (Balestra Gigante) Конструисан као монтирано опсадно оружје, овај модел се фокусирао на монументалност и снагу: мини|249x249piksel|Велики самострел

Ламеларни лук Изграђен од 39 одвојених делова (слојева дрвета и коже), лук је имао пречник од око 24 метра (27 јарди). Оваква конструкција је спречавала пуцање дрвета под огромним напоном.

Мобилност и стабилност Постављен на шест точкова, овај самострел је користио закошене точкове како би се обезбедила боља стабилност на терену и ублажио снажан трзај приликом испаљивања камења и бомби.

Намена и стратешки значај Леонардо да Винчи није дизајнирао своје самостреле само као оружје, већ као део шире војне стратегије која је комбиновала физичку деструкцију и психолошки притисак.

Психолошко ратовање Примарна намена Џиновског самострела била је застрашивање (интимидација). У доба ренесансе, опсаде градова су често биле дуге и исцрпљујуће. Леонардо је веровао да би појава овакве монументалне машине на бојишту могла да натера непријатеља на предају пре него што борба уопште почне. Огромне димензије од око 24 метра ширине имале су за циљ да пројектују моћ и техничку надмоћ војске која га поседује.

Разорна моћ и опсада Иако је застрашивањебило важно, машина је била дизајнирана да буде функционална. За разлику од обичних самострела који су испаљивали стреле, Џиновски самострел је био намењен за испаљивање

камених пројектила: великих камених кугли способних да оштете утврђења.

Запаљивих бомби: Раних облика запаљивих направа које би изазивале пожаре унутар непријатељских зидина

Савремене реплике Иако Леонардови дизајни нису реализовани током његовог живота, у 21. веку изграђено је неколико функционалних модела који потврђују његове теорије.

Брзометни самострел Након израде првог прототипа 2013. године, потпуно функционалан модел Брзометног самострела представљен је 24. јуна 2015. године током демонстрације у замку Сфорца (Castello Sforzesco) у Милану. Ова реплика је резултат студије Едоарда Занона из истраживачког центра Leonardo3. мини|249x249piksel|Велики самострел у музеју Науке и Технике у Милану. Модел је израђен коришћењем искључиво материјала и техника које су биле доступне у Леонардово време. Реплика омогућава прецизно гађање и опремљена је унутрашњим механизмом за брзо затезање који је напреднији чак и од већине модерних ручних самострела. Овај функционални модел данас је изложен у музеју „Leonardo3 – Свет Леонарда” на тргу Скала у Милану.

Џиновски самострел Што се тиче Џиновског самострела, он никада није изграђен за време Леонардовог живота, нити као макета нити као оружје у пуној величини. Ипак, функционални модел у размери 1:1 изграђен је за потребе документарног филма Leonardo's Dream Machines, који је први пут емитован у фебруару 2003. године на британском каналу Channel 4. Овај експеримент је доказао да је дизајн био изводљив, али веома захтеван за тадашње техничке капацитете.

Види још

Списак дела Леонарда да Винчија Атлантски кодекс Самострел Наука и изуми Леонарда да Винчија Андреа дел Верокио Витрувијев човек Мона Лиза

Референце

Спољашње везе

Интерактивни дигитални Атлантски кодекс — Прегледајте сваку страницу Леонардов Кодекс Арундел — Дигитално издање Британске библиотеке Краљевска колекција: Леонардови цртежи анатомије и машина Леонардо да Винчи: уметник и инжењер (Метрополитен музеј) Свеобухватна листа Леонардових изума са објашњењима

Категорија:Оружје Категорија:Ренесанса Категорија:Инжењерство