Резолуцијом 1207 Савета безбедности Уједињених нација, усвојеном 17. новембра 1998, након подсећања на све резолуције које се тичу сукоба у бившој Југославији, посебно на Резолуцију 827 (1993), Савет је осудио Савезну Републику Југославију због неизвршења налога за хапшење које је издао Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ).
Савет безбедности је подсетио на Општи оквирни споразум (Дејтонски споразум) и осудио недостатак сарадње Савезне Републике Југославије са МКСЈ.
Поступајући у складу са Поглављем VII Повеље Уједињених нација, Савет је подсетио све државе на њихову обавезу сарадње са Трибуналом, укључујући и извршење налога за хапшење. Позвао је земље које то још нису учиниле, укључујући Савезну Републику Југославију, да предузму мере у складу са својим домаћим законодавством ради спровођења Резолуције 827; није могао да се позива на одредбе домаћег законодавства као одговор за неиспуњавање својих обавеза према међународном праву.
У резолуцији је осуђено што нису издате потернице за тројицу осумњичених оптужених за масакр 200 Хрвата и захтевано је тренутно и безусловно извршење тих потерница и њихов трансфер Трибуналу. Власти у Савезној Републици Југославији, на Косову и у другим земљама позване су да сарађују са тужиоцем МКСЈ за наводне ратне злочине. Коначно, председник Трибунала је позван да редовно обавештава Савет о развоју догађаја.
Резолуција 1207 је усвојена са 14 гласова „за“, без гласова против, уз један уздржан глас из Кине, која је тврдила да МКСЈ није стални суд и да стога не може да се меша у унутрашње послове Савезне Републике Југославије и других земаља.
Види још
Рат на Косову и Метохији Ратови у Југославији
Референце
Спољашње везе
Text of the Resolution at undocs.org
1207 Категорија:СР Југославија у 1998. Категорија:Косово и Метохија у 1998.