Cryphonectria parasitica је патогена гљива која напада биљке рода Castanea (нарочито Castanea dentata и Castanea sativa), али може да се појави, у мање штетном облику, и на врстама које припадају роду Quercus и Acer.

Симптоми Типични симптоми ове болести на кестену се појављују на млађим гранама и изданцима. На површини гранчица и изданака појављују се неправилне мрље, боје цигле, које се постепено повећавају. На нивоу ових мрља на кори се стварају испупчења, која се надимају до пуцања, а кроз распуклине се види доње мртво ткиво жућкасте боје. Кад се одстрани заражени део коре, на ивицама здравог ткива уочава се мицелија крем-жуте боје, карактеристично распоређена у облику лепезе. Развој болести зависи од многих фактора, а најважнији је начин гајења кестена. На стаблима кестена код којих се користи плод прво се суше гране на врху, затим рамене гране и на крају доњи део стабла. Нападнуте биљке могу угинути у року од само пар сезона. Код биљака код којих се експлоатише дрво зараза се појављује у блажем облику, чак изгледа да изданци који избијају из пањева после сече прогресивно стичу одређену отпорност на патогена. На храсту рак ране су мање видљиве и опасност од болести је углавном мања (не долази до сушења биљке), али оболеле биљке могу да представљају извор ширења патогена.

Распрострањеност Гљива која је узрочник рака коре кестена води порекло са Далеког истока. У Северној Америци се појавила почетком двадесетог века, а у Европи је регистрована 1938. године у Италији, одакле се брзо проширила након Другог светског рата. Шездесетих година у Италији уочен је аномални облик рака (не изазива пропадање заражених биљака) који је проузрокован хиповирулентним сојем патогена. Ово је омогућило спровођење система биолошке борбе уперене на сузбијање агресивних сојева присутних у Италији, Француској, Канади и САД.

Епидемиологија Узрочник рака коре кестена је гљива, која се одржава током целе године на болесним биљкама и шири се преко аскоспора и конидија, пренесених ветром и кишом. Преносиоци у природи могу бити и инсекти (Agrilus spp.) и птице. Иако се мисли да инсекти немају важну улогу у преношењу болести, у неким тестовима је пронађено преко 400 врста инсеката у околини стабла кестена од којих је 70 носило инокулум C. parasitica. Развој болести зависи од услова средине и подложности биљке домаћина обољењу. На веће удаљености патоген се шири зараженим садним материјалом и дрветом, односно кором дрвета. Постоји и мали ризик за преношење плодом или семеном.

Превенција и борба Основна упутства која је потребно поштовати да би се спречила појава инфекције су:

• у производним засадима кестена резидбом је потребно одстранити све осушене гране и спалити их;

• уклонити и спалити заражене изданке, остављајући, евентуално, оне код којих је инфекција изазвана хиповирулентним сојевима.

Треба нагласити да је спојно место при калемљењу осетљиво на болест до те мере да и хиповирулентни сојеви, као и они нормални, могу на тим тачкама изазвати инфекцију која доводи до сушења биљке. Због тога је неопходна:

• употреба стерилисаног алата приликом калемљења;

• употреба подлоге и племке које потичу са незаражених биљака;

• заштита ране од калемљења смолама за зарастање ожиљака. Најбољи резултати постигнути су препаратима који садрже биолошке адитиве који су у стању да онемогуће развој гљиве.

Од експерименталних метода лечења, добри резултати су постигнути стављањем земљаних облога директно на оболело место. На тај начин се искоришћава антагонизам неких микроорганизама, првенствено Trichoderma viride, која је присутна у површинском слоју земље.

Препоруке У пракси, као ефикасан и препоручљив начин борбе, показао се метод трансформације производних засада кестена у шуме подесне за повремену сечу, пошто изданци настали на пању после сваког следећег сечења прогресивно стичу све већу отпорност на болест. Сеча се мора обављати ниско, уз земљу и у што краћим временским размацима.

Галерија

Референце

Спољашње везе https://www.gbif.org/species/2566393 https://www.inaturalist.org/guide_taxa/401621 Категорија:Invazivne gljive