Сиви пацов (), такође познат и као мрки пацов, обични пацов, улични пацов, канализациони пацов или норвешки пацов, је широко распрострањена врста пацова. Један је од највећих муроида; то је смеђи или сиви глодар са дужином тела до 28 cm и репом који је нешто краћи од тога. Тежи између 140 и 500 g. Сматра се да потиче из северне Кине и суседних области, али се сада проширио на све континенте осим Антарктика и доминантна је врста пацова у Европи и већем делу Северне Америке, поставши натурализован широм света. Уз ретке изузетке, сиви пацов живи где год живе и људи, посебно у урбаним подручјима. Они су сваштоједи, размножавају се брзо и могу бити вектори неколико људских болести.
Селективним узгојем сивог пацова настао је домаћи пацов (пацови који се држе као кућни љубимци), као и лабораторијски пацов (пацови који се користе као модел организми у биолошким истраживањима). И домаћи и лабораторијски пацови припадају доместификованој подврсти Rattus norvegicus domestica. Студије на дивљим пацовима у Њујорку показале су да популације које живе у различитим четвртима могу током времена развити различите геномске профиле, полако акумулирајући различите особине.
Име и етимологија Сиви пацов је првобитно назван „хановерски пацов” од стране људи који су желели да повежу проблеме у Енглеској 18. века са династијом Хановер.Donaldson, H.H. (1915). The Rat. Није са сигурношћу познато зашто је сиви пацов назван Rattus norvegicus (норвешки пацов), јер не потиче из Норвешке. Међутим, енглески природњак Џон Беркенхаут, аутор књиге из 1769. године Outlines of the Natural History of Great Britain, највероватније је одговоран за популаризацију овог погрешног назива. Беркенхаут је сивом пацову дао биномијално име Mus norvegicus, верујући да је у Енглеску мигрирао са норвешких бродова 1728. године.
До почетка и средине 19. века, британски академици су веровали да сиви пацов није пореклом из Норвешке, претпостављајући (нетачно) да је можда дошао из Ирске, Гибралтара или преко Ламанша са Вилијамом Освајачем.Friends' Intelligencer. (1858) Volume 14. William W. Moore, publisher. Међутим, већ 1850. године почела се развијати нова хипотеза о пореклу пацова. Британски романописац Чарлс Дикенс је то потврдио у свом недељном часопису All the Year Round, пишући:
У књигама и иначе се често назива ’норвешки пацов’, и каже се да је увезен у ову земљу у товару дрвне грађе из Норвешке. Против ове хипотезе стоји чињеница да када је сиви пацов постао уобичајен у овој земљи, био је непознат у Норвешкој, иако је тамо постојала мала животиња слична пацову, али заправо леминг, који је тамо имао свој дом. New Series. Volume XLII, Number 1018.
Академици су почели да преферирају ову етимологију сивог пацова крајем 19. века, као што се види у тексту Natural History из 1895. године америчког научника Алфреда Хенрија Мајлса:
Сиви пацов је врста уобичајена у Енглеској и најпознатија широм света. Каже се да је путовао из Персије у Енглеску пре мање од двеста година и да се одатле проширио у друге земље које су посећивали енглески бродови. Dodd, Mead & Company.
Иако претпоставке о пореклу ове врсте још увек нису биле исте као модерне, до 20. века међу природњацима се веровало да сиви пацов није потекао из Норвешке, већ да је врста дошла из централне Азије и (вероватно) Кине.Cornish, Charles John. The University Society, Inc. Volume 1, Chapter 9.
Опис мини|290п|Поређење грађе црног пацова (R. rattus) са сивим пацовом (R. norvegicus) Крзно сивог пацова је обично смеђе или тамносиво, док су доњи делови светлије сиви или смеђи. Сиви пацов је прилично велики мурид и може тежити двоструко више од црног пацова (R. rattus) и много пута више од кућног миша (Mus musculus). Дужина главе и тела креће се од 15 до 28 cm, док дужина репа варира од 10,5 до 24 cm, што значи да је краћи од главе и тела. Тежина одраслих јединки креће се од 140 до 500 g. Велике јединке могу достићи 800 g, али се то не очекује изван домаћих примерака. Приче о пацовима величине мачке су претеривања или погрешне идентификације већих глодара. Уобичајено је да дивљи сиви пацови који се паре теже мање од 300 g. Најтежи живи сиви пацов забележен имао је 0,8 kg, а могу достићи максималну дужину од 48 cm.
Сиви пацов има оштар слух, осетљив је на ултразвук и поседује веома развијено чуло мириса. Његов просечан срчани ритам је 300 до 400 откуцаја у минути, са респираторном стопом од око 100 у минути. Оштрина вида пигментисаног пацова је слаба, око 20/600, док непигментисани (албино) са недостатком меланина у очима има вид око 20/1200 и страшно расипање светлости унутар видокруга. Он је дихромата који перципира боје слично као човек са црвено-зеленим слепилом, а засићеност боја може бити прилично слаба. Међутим, плава перцепција такође има УВ рецепторе, што му омогућава да види ултраљубичасту светлост коју људи и неке друге врсте не могу видети.
Биологија и понашање мини|лево|Лобања сивог пацова Сиви пацов је ноћна животиња и добар пливач, како на површини тако и под водом, а примећено је да се пење уз танке округле металне шипке неколико стопа како би дошао до хранилица за птице у баштама. Сиви пацови добро копају и често праве опсежне системе јазбина. Студија из 2007. године открила је да сиви пацови поседују метакогницију, менталну способност која је претходно пронађена само код људи и неких других примата, али даља анализа сугерише да су можда пратили једноставне принципе оперантног условљавања.
Комуникација Сиви пацови су способни да производе ултразвучне вокализације. Као младунци, млади пацови користе различите врсте ултразвучних позива да изазову и усмере мајчино понашање тражења, као и да регулишу кретање мајке у гнезду. Иако младунци производе ултразвук око било којих других пацова у доби од 7 дана, до 14. дана значајно смањују производњу ултразвука око мужјака као одбрамбени одговор. Одрасли пацови емитују ултразвучне вокализације као одговор на предаторе или опасност; фреквенција и трајање таквих позива зависе од пола и репродуктивног статуса пацова. Женка пацова такође емитује ултразвучне вокализације током парења.
Пацови такође могу емитовати кратке, високофреквентне, ултразвучне, друштвено изазване вокализације током грубе игре, пре добијања морфијума, или парења, као и када се голицају. Вокализација, описана као јасно „цвркутање”, поређена је са смехом и тумачи се као очекивање нечега награђујућег. Као и већина вокализација пацова, цвркутање је превисоког тона да би га људи чули без посебне опреме. Власници кућних љубимаца често користе детекторе слепих мишева у ту сврху.
У истраживачким студијама, цвркутање је повезано са позитивним емоционалним осећањима, и долази до социјалног везивања са особом која голица, што доводи до тога да пацови постају условљени да траже голицање. Међутим, како пацови старе, тенденција ка цвркутању изгледа да опада.
Сиви пацови такође производе комуникативне звукове које људи могу чути. Најчешће се чује код домаћих пацова бруксинг или шкрипање зубима, што је обично изазвано срећом, али може бити и „самотешење” у стресним ситуацијама, као што је посета ветеринару. Звук се најбоље описује као брзо кликтање или „брујање”, које варира од животиње до животиње. Енергично шкрипање може бити праћено „боглингом” (избуљивањем очију), где очи пацова брзо излазе и враћају се услед покрета мишића доње вилице иза очне дупље.
Поред тога, често циче у распону тонова од високих, наглих цика бола до меких, упорних звукова „певања” током сукоба.
Исхрана мини|десно|Сиви пацов отвара бачену пластичну посуду за храну у парку. Сиви пацов је прави сваштојед и једе скоро све, али житарице чине значајан део његове исхране. Најомиљенија храна сивих пацова укључује кајгану, сирову шаргарепу и кувана зрна кукуруза. Најмање омиљена храна су сирова цвекла, брескве и сирови целер. Понашање при тражењу хране често је специфично за популацију и варира у зависности од окружења и извора хране. Сиви пацови који живе у близини мрестилишта у Западној Вирџинији хватају мале рибе. Неке колоније дуж обала реке По у Италији роне за мекушцима, што је пракса која показује социјално учење међу припадницима ове врсте. Пацови на острву Нордерог у Северном мору вребају и убијају врапце и патке.
Сиви пацови такође лове пилиће, мишеве и мале гуштере. Испитивање стомака дивљег сивог пацова у Немачкој открило је 4.000 ставки хране, од којих су већина биле биљке, иако су студије показале да сиви пацови преферирају месо када им се пружи избор. У метрополама преживљавају углавном од бачене људске хране и свега другог што се може појести без негативних последица.
Размножавање и животни циклус мини|десно|Младунци сивог пацова
Сиви пацов се може размножавати током целе године ако су услови погодни, при чему женка има до пет легала годишње. Период гестације је само 21 дан, а легла могу бројати до 14 младих, иако је седам уобичајено. При рођењу теже у просеку 6 g. Полну зрелост достижу за око пет недеља. У идеалним условима (за пацова), то значи да би се популација женки могла повећати за фактор три и по (пола легла од 7) за 8 недеља (5 недеља за полну зрелост и 3 недеље гестације), што одговара расту популације за фактор 10 за само 15 недеља. Као резултат тога, популација може порасти са 2 на 15.000 за годину дана. Максимални животни век је три године, иако већина једва успе да преживи једну. Процењује се годишња стопа смртности од 95%, при чему су предатори и сукоби међу врстама главни узроци.
Када доје, женке пацова показују 24-часовни ритам материнског понашања и обично ће провести више времена бринући се о мањим леглима него о великим.
Сиви пацови живе у великим, хијерархијским групама, било у јазбинама или подземним местима, као што су канализације и подруми. Када је храна у недостатку, пацови нижег друштвеног реда први умиру. Ако се велики део популације пацова истреби, преостали пацови ће повећати своју стопу репродукције и брзо вратити стари ниво популације.
Женка је способна да затрудни одмах након порођаја и може да доји једно легло док је трудна са другим. У стању је да произведе и одгаји два здрава легла нормалне величине и тежине без значајне промене сопственог уноса хране. Међутим, када је храна ограничена, она може продужити трудноћу за више од две недеље и родити легла нормалног броја и тежине.
Понашање при парењу Мужјаци могу ејакулирати више пута заредом, што повећава вероватноћу трудноће и смањује број мртворођених. Вишеструка ејакулација такође значи да се мужјаци могу парити са више женки, и показују више серија ејакулације када је присутно неколико женки у еструсу. Мужјаци такође копулирају у краћим интервалима него женке. У групном парењу, женке често мењају партнере.
Доминантни мужјаци имају већи успех у парењу и такође обезбеђују женкама више ејакулата, а већа је вероватноћа да ће женке користити сперму доминантних мужјака за оплодњу.
При парењу, женке пацова показују јасну преференцију за непознате мужјаке у односу на мужјаке са којима су се већ париле (познато и као Кулиџов ефекат), и често ће наставити са копулаторним понашањем када им се представи нови сексуални партнер.
Женке такође радије бирају мужјаке који нису доживели социјални стрес током адолесценције, и могу одредити који су мужјаци били под стресом чак и без икакве уочене разлике у сексуалним перформансама мужјака који су доживели стрес током адолесценције и оних који нису.
Социјално понашање Пацови обично тимаре једни друге и спавају заједно. Каже се да пацови успостављају хијерархијски поредак, тако да ће један пацов бити доминантан над другим. Групе пацова склоне су „борби кроз игру”, што може укључивати било коју комбинацију скакања, јурења, превртања и „боксовања”. Игра борбе укључује пацове који циљају врат једни другима, док озбиљна борба укључује ударце у задње делове других. Ако животни простор постане ограничен, пацови се могу окренути агресивном понашању, што може довести до смрти неких животиња, смањујући оптерећење животног простора.