мини|350x350п|Александров мозаик, који приказује битку код Иса, из Куће Фауна, Помпеја Пратиоци ( , хетаири ) били су елитна тешка коњица македонске војске од времена краља Филипа II Македонског, постижући највећи углед под Александром Великим и сматрајући се првом или међу првим ударним коњица коришћеним у Европи. Изабрани пратиоци, или хетаири, чинили су елитну гарду краља ( соматофилаци ).

Етимологија Назив војне јединице потиче од грчке речи Hetairoi, што значи они близу краља. Hetairoi (Пратиоци) могли су бити чланови македонске аристократије или обични људи било ког порекла који су уживали поверење и пријатељство македонског регента. Hetairideia, фестивал који се односи на свети однос који је повезивао краља и његове пратиоце прослављен је, а чак је и Еурипид, чувени атински драмски писац, био поштован као хетаир краља Архелаја. Краљевске пријатеље ( Philoi ) или краљеве пратиоце (basilikoi hetairoi) је доживотно именовао краљ међу македонском аристократијом.

Јединица

Опрема десно|мини|Тешки коњаник војске Александра Великог, могуће Тесалијац, мада би пратилачка коњица била готово идентична (облик огртача потоњег је био заобљенији). Носи оклоп (вероватно линоторакс) и беотски шлем, а опремљен је мачем са равном оштрицом, ксифосом, у корицама. Александров саркофаг . Пратилачка коњица се састојала од најмоћнијих племића и као таква је имала приступ најбољим коњима и опреми која је била доступна. У Александрово време, углавном су носили ксистон (дуго копље за пробијање), бронзани мишићави оклоп или линоторакс, штитнике за рамена и беотске шлемове, али нису носили штит. Копис (закривљени мач за сечење) или ксифос (мач за сечење и ударање) такође је ношен за блиску борбу, у случају да се ксистон изгуби или поломи.

Организација Пратилачка коњица се састојала од краљевих хетера, углавном грађана више класе који су могли да набаве и одржавају оклоп и коње. У доба Филипа II и Александра били су организовани у 8 територијалних ескадрона, названих иле. Свака ила је бројала између 200 и 300 коњаника. Првобитно им је командовао један вођа, Филота под Александром Великим, али након његовог погубљења вођство је подељено између два човека, Клита Црног и Хефестиона. Аријан тврди да је то било зато што Александар „није желео да било ко, чак ни његов блиски пријатељ, буде у центру пажње“. Након што је добио појачање у Сузи, Александар је основао две чете у сваком ескадрону. Називали су их по имену територије на којој су били окупљени или по имену капетана. Краљевском илом је командовао сам Александар и садржавала је двоструко већи број војника од осталих јединица, око 400. Ови коњички ескадрони би понекад били комбиновани у групе од две, три или четири како би формирали хипархију, којом је командовао хипарх, иако је целом војском пратилаца углавном командовао Александар.

У Александровим балканским кампањама налазимо помен пратилаца из горње Македоније, централне македонске равнице и Амфипоља. Током напредовања на Граник, ескадрон којим је командовао Сократ Македонски дошао је из Аполоније на језеру Болбе. Током битке код Иса, Аријан именује острво Антем (данашња Галатиста); помиње се и друго, из неидентификоване земље Леуге (вероватно Пијерија).

Теопомп описује Пратиоце, вероватно из средине 4. века п. н. е, као оне који су у то време бројали „не више од 800 људи“ и окупили су „неке из Македоније, неке из Тесалије, а друге из остатка Грчке“. До 338. године п. н. е, наводи се да је Александар имао око 2600 људи у својој Пратилачкој коњици. Кад су Александрове снаге кренуле ка Индији, варвари су играли све већу улогу у Пратилачкој коњици, а побуна македонске војске код Описа је можда делимично била узрокована тиме. У једном тренутку, постојале су четири хипархије састављене од потпуно оријенталних снага, а једна је била мешавина Македонаца и оријенталаца.

Тактика и употреба десно|мини|Македонска пратећа коњица у клинастој формацији Пратиоци су чинили једну од првих ударних коњица у историји, способних да изводе нападе против скупљене пешадије. Многа савремена коњица, чак и када је била тешко оклопљена, најчешће је била опремљена копљима за бацање и избегавала је блиску борбу. У том погледу, пратиоци су били слични старијој иранској тешкој коњици која је била наоружана копљима и такође се упуштала у борбу прса у прса.

У борби, то би био део тактике чекића и наковња : пратилачка коњица би се користила као чекић, заједно са пешадијом базираном на македонској фаланги, која је деловала као њихов наковањ. Фаланга би приковала непријатеља на место, док би коњица пратилаца напала непријатеља са бока или отпозади.

У бици, Александар Велики је лично предводио јуриш на челу краљевског ескадрона пратилачке коњице, обично у клинастој формацији. У отвореној бици, пратиоци су се обично борили на десном крилу македонске војске, поред штитоносних гардиста, хипасписта, који су чували десни бок фаланге. Остале коњичке трупе би штитиле бокове македонске линије током битке. Под Александровом командом, улога пратилаца била је одлучујућа у већини његових битака у Азији. .

Наслеђе

Хеленистичка краљевства мини|Пратиоци Александра Великог Пратилачка коњица Дијадоха (александријских држава-наследница) била је још теже опремљена. Забележено је да су селеукидски пратиоци носили лакшу, али иначе не и другачију, опрему од катафрактa у бици код Магнезије 190. године п. н. е, која је можда укључивала делимичан коњски оклоп и заштиту за ноге и руке. Птолемејски и антигонидски пратиоци такође су били опремљени великим округлим коњичким штитом асписа, за разлику од пратилаца Филипа и Александра.

„Пратиоци“ је била титула коју Селеукиди нису користили у свом изворном смислу. Замењена је различитим и разноврсним степеновима „Краљевих пријатеља“. Међутим, титула „Пратиоци“ је задржана као пуковска. Међутим, постојао је само један пук или јединица која је носила титулу Пратиоци у целом хеленистичком свету; Антигониди и Птолемеји су имали различита имена за своје елитне коњичке пукове.

Источно римско царство

Референце

Литература

Категорија:Античка грчка војска Категорија:Античка Македонија