мини|200п|Јасле и божићно дрвце, два популарна украса која хришћани постављају током божићних празника. мини|Поклоњење пастира, холандски сликар Матијас Стомер, 1632. Божићна сезона, такође позната као божићно време (енгл. Christmastide) или дванаест дана Божића, сезона је литургијске године у већини хришћанских цркава.

За Католичку, Лутеранску, Англиканску, Методистичку цркву и неке православне цркве, божићна сезона почиње 24. децембра заласком сунца или Вечерњом, што је литургијски почетак Божића. Већи део 24. децембра стога није део божићне сезоне, већ Адвента, сезоне у црквеној години која претходи Божићу. У многим литургијским календарима, божићну сезону прати уско повезана сезона Богојављења, која почиње заласком сунца 5. јануара — датум познат као Дванаеста ноћ.

У многим хришћанским деноминацијама, божићна сезона је идентична периоду Дванаест дана Божића. У оквиру божићне сезоне постоји неколико празника, укључујући Божић (25. децембар), Стевандан (26. децембар), Младенце (28. децембар), Дочек Нове године (31. децембар), Празник обрезања Господњег или Светковина Марије Богородице (1. јануар), и Празник Свете породице (датум варира). Дванаест дана Божића завршавају се уочи Богојављења или Дванаесте ноћи (вече 5. јануара).

Обичаји божићне сезоне укључују певање коледарских песама, даривање, посећивање јасли (вертепа), одлазак на црквене службе, и једење посебне хране, попут божићног колача. Традиционални примери божићних поздрава укључују западни хришћански израз „Срећан Божић и Нова година!” и источни хришћански поздрав „Христос се роди!”, на који други одговарају: „Ваистину се роди!”

Датуми мини|Поклоњење мудраца, фреска у доњој цркви Базилике Светог Фрање у Асизију, Италија.

Божићна сезона, која се често назива и Дванаест дана Божића, траје 12 дана, од 25. децембра до 5. јануара, при чему се последњи датум назива Дванаеста ноћ. Ових традиционалних датума придржавају се Лутеранска и Англиканска црква.

Међутим, завршетак се различито дефинише у другим хришћанским деноминацијама. Године 1969. Римски обред Католичке цркве проширио је божићну сезону за променљив број дана: „Божићно време траје од... до и укључујући недељу након Богојављења или после 6. јануара.” Пре 1955. године, 12 дана божићне сезоне у римском обреду (од 25. децембра до 5. јануара) било је праћено са 8 дана октаве Богојављења (6–13. јануар), а његов Кодекс рубрика из 1960. дефинисао је „божићно време” као период „од прве вечерње Божића до деветог часа (ноне) 5. јануара закључно”. Дневни мисал Светог Андреја (1945) наводи да божићно време почиње „бденијем празника [Божић] и завршава се у темпоралном циклусу на дан октаве Богојављења... [а] у санкторалном циклусу на Очишћење наше Госпе (2. фебруар).” У оквиру божићног циклуса је „време пре, током и после самог празника, које има за циљ да припреми душу за њих, затим омогући да их прослави са свечаношћу и коначно да их продужи неколико недеља”; ово се односи на Адвент, Божић и време после Богојављења.

Историја

Године 567. Сабор у Туру „прогласио је дванаест дана од Божића до Богојављења светом и празничном сезоном и установио обавезу поста током Адвента као припрему за празник.” Кристофер Хил, као и Вилијам Џ. Федерер, наводи да је то учињено како би се решио „административни проблем за Римско царство док је покушавало да усклади соларни јулијански календар са лунарним календарима својих провинција на истоку.” Роналд Хатон додаје да, иако је Сабор у Туру прогласио 12 дана једним празничним циклусом, потврдио је да су три од тих дана били дани поста, делећи дане радовања у два блока.

У средњовековном хришћанству, божићна сезона „трајала је од Божића до Очишћења.” До данас, „хришћанске културе у западној Европи и Латинској Америци продужавају сезону на четрдесет дана, завршавајући је на празник Приказивања Исуса у храму и Очишћења Марије 2. фебруара, празник познат и као Свећница (Канделамас) због благосиљања свећа на овај дан.” Многе цркве период након традиционалних дванаест дана Божића и до Свећнице називају временом после Богојављења.

Традиције мини|Многи хришћани посећују црквене службе како би прославили рођење Исуса Христа. мини|250п|Моравска звезда је уобичајен украс у многим хришћанским домаћинствима и црквама, посебно оним моравским, током Божића и Богојављења.

Током божићне сезоне традиционално се ужива у разним свечаностима, а зграде се украшавају божићним украсима, који се често постављају током Адвента. Ови божићни украси укључују јасле, божићно дрвце, моравску звезду и разне друге орнаменте. У западном хришћанском свету, два традиционална дана када се уклањају божићни украси су Дванаеста ноћ, Крштење Исусово и Свећница. Све што се не уклони првом приликом, треба оставити нетакнуто до друге. Остављање украса после Свећнице сматра се неповољним. Дневни мисал Светог Андреја (1945), чији је аутор Дом Гаспар Лефевр, прописује:

На Бадњи дан или Божић (први дан божићне сезоне), уобичајено је да већина домаћинстава у хришћанском свету присуствује црквеној служби или миси. Током сезоне Божића, у многим хришћанским домаћинствима даје се поклон за сваки од Дванаест дана Божића, док се у другима поклони дају само на Бадњи дан, Божић или Дванаесту ноћ. Пракса даривања током божићне сезоне, према хришћанској традицији, симболизује даривање поклона од стране Три мудраца младенцу Исусу. мини|Напуљске јасле (presepio) у Музеју уметности Карнеги у Питсбургу.

Традиција јасли (вертепа) потиче из Италије. Један од најранијих приказа рођења у уметности пронађен је у ранохришћанској римској катакомби Светог Валентина. Датира око 380. године нове ере. Још један приказ, сличног датума, налази се испод проповедаонице у цркви Светог Амброзија у Милану. За прославу Божића, гледање представе о Христовом рођењу једна је од најстаријих традиција, а прва реконструкција Христовог рођења одржана је 1223. године у италијанском граду Гречу. Те године, Фрања Асишки је поставио јасле испред своје цркве у Италији, а деца су певала божићне песме славећи Исусово рођење. Сваке године ово је постајало све веће, а људи су путовали издалека да виде Фрањин приказ Исусовог рођења који је укључивао драму и музику. Представе о рођењу су се на крају прошириле по целој Европи, где су и данас популарне. Црквене службе на Бадње вече и Божић често су укључивале представе о рођењу, као и школе и позоришта. У Француској, Немачкој, Мексику и Шпанији, представе о рођењу се често изводе на отвореном на улицама.

У неколико делова света уобичајено је да се на Божић приређује велика породична гозба, којој претходи молитва. Десерти као што је божићни колач јединствени су за ово доба; у Индији и Пакистану популарна је верзија позната као Алахабад колач. Панетоне, италијанска врста слатког хлеба и воћног колача, пореклом из Милана, обично се припрема и ужива за Божић и Нову годину у Западној, Јужној и Југоисточној Европи, као и у Јужној Америци, Еритреји, Аустралији и Северној Америци. Током божићне сезоне такође је веома често певање коледарских песама у хришћанским црквама, као и испред кућа — у овом другом сценарију, групе хришћана иду од куће до куће и певају песме. Популарне божићне песме укључују „Тиха ноћ” и друге. У божићној сезони телевизијске станице често емитују игране филмове који се односе на Божић и хришћанство уопште.

На Стевандан (у западном хришћанству други дан Божића), људи традиционално благосиљају своје коње, а на Празник Светог Јована Јеванђелисте (трећи дан Божића у западном рачунању), благосиља се и конзумира вино. Четврти дан, Младенци (Childermas), обележава се благосиљањем деце у цркви, као и сећањем на Свету невину децу као прве хришћанске мученике. На Нову годину (седу дан Божића), уобичајено је да многи хришћани присуствују служби бдења како би захвалили Богу на благословима у претходној години и одлучили да му служе у наредној.

У Руској православној цркви, божићна сезона се назива „Свјатки”, што значи „Свети дани”. Слави се од Рођења Христовог (7. јануар по новом календару) до Богојављења или Крштења Господњег (19. јануар по новом календару). Активности током овог периода укључују одлазак на црквене службе, певање божићних песама и духовних химни, посете рођацима и пријатељима, као и вршење дела милосрђа, попут посета болеснима, старима, сирочадима и давање дарова.

Литургија Западно хришћанство мини|десно|Поноћна миса у Цркви Светог Вацлава у Микулову, Чешка. мини|Поноћна миса у Базилици Свете Марије, Финикс, Аризона.

Читања Календарски дан Празник Ревидирани заједнички лекционар Римски лекционар 24. децембар Бадњи дан (Бадње вече) Исаија 9:2–7Псалми 96 (11)Посланица Титу 2:11–14Лука 2:1–14 [15–20] Ис 62:1–5Дела апостолска 13:16–17, 22-25/Мт 1:1–25 или 1:18–25 25. децембар Божић (први дан Божића) Исаија 52:7–10Псалми 98 (3)Јеврејима 1:1–4 [5–12]Јован 1:1–14 Ис 52:7-10/Јев 1:1-6/Јн 1:1–18 или 1:1–5, 9–14 26. децембар Стевандан (други дан Божића) 2. Дневника 24:17–22Псалми 17:1–9, 15 (6)Дела апостолска 6:8—7:2a, 51–60Матеј 23:34–39 Дап 6:8–10; 7:54-59/Мт 10:17–22 27. децембар Празник Светог Јована Апостола (трећи дан Божића) Постање 1:1–5, 26–31Псалми 116:12–191. Јованова 1:1--2:2Јован 21:20–25 1. Јн 1:1-4/Јн 20:1a, 2–8 28. децембар Младенци (четврти дан Божића) Јеремија 31:15–17Псалми 124 (7)1. Петрова 4:12–19Матеј 2:13–18 1. Јн 1:5—2:2/Мт 2:13–18 29. децембар Празник Светог Томаса Бекета (пети дан Божића) 1. Дневника 28:1–101. Коринћанима 3:10–17Псалми 147:12–20 1. Јн 2:3-11/Лк 2:22–35 30. децембар (шести дан Божића) 1. Самуилова 2:18–20, 26Псалми 148Колошанима 3:12–17Лука 2:41–52 Сир 3:2–6, 12-14/Кол 3:12–21 или 3:12-17/Лк 2:41–521. Сам 1:20–22, 24-28/1. Јн 3:1–2, 21-24/Лк 2:41–52 (Година C) 31. децембар Силвестрово / Дочек Нове године (седми дан Божића) Проповедник 3:1–13Псалми 8Откривење 21:1-6aМатеј 25:31–46 1. Јн 2:18-21/Јн 1:1–18 1. јануар Обрезање Господње (Лутеранска и Англиканска црква, Католичка црква, традиционални обред)Светковина Марије Богородице (Католичка црква, нови обред) (осми дан Божића) Бројеви 6:22–27Псалми 8Галатима 4:4–7Филипљанима 2:5–11 (алтернативно)Лука 2:15–21 Бр 6:22-27/Гал 4:4-7/Лк 2:16–21 (18) 2. јануар (девети дан Божића) Приче Соломонове 1:1–7 Јаковљева 3:13–18 Псалми 147:12–20 1. Јн 2:22-28/Јн 1:19–28 3. јануар (десети дан Божића) Јов 42:10–17 Лука 8:16–21 Псалми 72 1. Јн 2:29—3:6/Јн 1:29–34 4. јануар (једанаести дан Божића) Исаија 6:1–5 Дела апостолска 7:44–53 Псалми 72 1. Јн 3:7-10/Јн 1:35–42 (207) 5. јануар Дванаеста ноћ (дванаести дан Божића) Јеремија 31:7–14 Јован 1:[1-9] 10–18 Псалми 72 1. Јн 3:11-21/Јн 1:43–51 (208)

Источно хришћанство мини|десно|Божићна литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви, Русија. У Православној цркви, као и у гркокатоличким црквама, Божић је четврти најважнији празник (после Васкрса, Духова и Богојављења). Дан након тога, Црква слави Сабор пресвете Богородице. То значи да Стевандан и Младенци падају један дан касније него на Западу. Долазак Мудраца слави се на сам празник.

Читања