мини|Дечак Асканије плаче, а Венера лебди у близини док лекар Јапикс лечи Енејину рану (зидно сликарство из Помпеје, I век нове ере). Асканије (старогрчки: Ἀσκάνιος) био је легендарни краљ Албе Лонге (традиционална владавина: 1176. п. н. е. до 1138. п. н. е.) и син тројанског јунака Енеје и Креусе, ћерке краља Пријама. Он је значајна фигура у римској митологији због својих породичних веза: као син римског претка Енеје (сам син богиње Венере и тројанског принца Анхиса) и као предак римског народа. Под својим додатним именом Јул, наводи се као посебан предак рода Јулијеваца, породице Јулија Цезара, и стога као предак прве линије римских царева, Јулијевско-Клаудијевске династије. Неке римске генеалогије га такође чине претком Ромула и Рема, оснивача самог града Рима.

Као и његов отац, Асканије се појављује као главни лик у Вергилијевој Енејиди.

Митологија У грчкој и римској митологији, Асканије је био син тројанског принца Енеје и Креусе, Пријамаве ћерке. Након Тројанског рата, док је град горео, Енеја је побегао у Лацијум у Италији, повевши са собом свог оца Анхиса и његово дете Асканија, иако је Креуса погинула током бекства.

Према Дионисију из Халикарнаса, Асканијево првобитно име је било Еурилеон, а ово име је промењено у Асканије након његовог бекства из Троје.Dionysius of Halicarnassus, Roman Antiquities 1.65 Према Вергилију, Асканије се такође звао Јул. Род Јулија, породица којој је припадао Јулије Цезар, тврдио је да потиче од Асканија/Јула, његовог оца Енеје и, на крају, богиње Венере, мајке Енеје у миту, чији је отац био смртни Анхис.

Дионисије је, међутим, идентификовао Јула као Асканијевог сина који се са Силвијем, након Асканијеве смрти, оспоравао око наслеђивања краљевства Алба Лонге.Dionysius of Halicarnassus, Roman Antiquities 1.70

Према другој легенди коју помиње Ливије, Асканије је можда био син Енеје и Лавиније и стога је рођен у Лацијуму, а не у Троји. Асканије се касније борио у италијанским ратовима заједно са својим оцем Енејом. мини|Енеја носи Анхиса, са женом која води пут и Асканијем између њих (црвенофигурална амфора из грчке радионице у Етрурији, око 470. године пре нове ере) Након Енејине смрти, Асканије је постао краљ Лавинијума, а етрурски краљ по имену Мезенције искористио је прилику да опседне град.Another tradition says that he was too young to reign and that Lavinia reigned in his stead for a number of years until he came of age, upon which, Ascanius founded Alba Longa and left Lavinia in charge of Lavinium, q.v. Dionysius of Halicarnassus Roman Antiquities 1.65 Мезенције је успео да натера град да се преда и пристане на плаћање годишњег данка. По повлачењу, Асканије је напао њега и његову војску несвесно и потпуно поразио Мезенција и убио његовог сина Лауса. Мезенције је био приморан да пристане на плаћање годишњег данка. Након тога, тачно тридесет година након оснивања Лавинијума, Асканије је основао град Алба Лонгу и постао његов први краљ. Оставио је Лавинију да управља градом Лавинијумом. Асканија је наследио Силвије, који је био или његов млађи брат или син. Асканије је умро у 28. години своје владавине.

Енејида Међутим, у „Енејиди“, Вергилије тврди да се Мезенције борио у италијанским ратовима у време када је Енеја био жив. У „Енејиди“, Енеја убија Лауса након што је повредио Мезенција, који је побегао док се његов син суочио са тројанским краљем. Када вест о Лаусовој смрти стигне до Мезенција, он се враћа да се суочи са Енејом и такође бива убијен. У овом извештају, Асканије не учествује у овим смртима.

Ипак, Вергилије приказује Асканијево прво ратно искуство. У „Енејиди“, Асканије је тинејџер без правих ратних искустава, али док га опседају Италијани, Асканије испаљује стрелу на Нумана, мужа најмлађе Турнове сестре. Након што је убио Нумана, Аполон долази и каже Асканију:

Убијај новом врлином, дечко: тако идемо ка звездама, рађамо богове. мини|Асканије одапиње стрелу у Силвијиног јелена, у римском рукопису Вергилија из V века Ова фраза се може превести на енглески као: „Иди напред са новом вредношћу, дечко: то је пут до звезда; сине богова који ћеш имати богове за синове.“ или „Благословена твоја нова храброст, дечко, потомку богова и претку богова који тек треба да буду, тако да се човек уздиже до звезда.“ У овом стиху, Вергилије јасно помиње потомство Јула, од кога је Цезар Август тврдио да потиче. Стога се у овом стиху Вергилије позива на Генс Јулија, породицу Августа и Јулија Цезара, који је обожен након његове смрти.

Овако идемо до звезда постаје пословична, а неколико мотоа користи фразу ad astra. Након ове епизоде, Аполон наређује Тројанцима да држе Асканија подаље од рата.

У истој епизоди, Асканије, пре него што је испалио кобну стрелу у Нумана, моли се Јупитеру говорећи: Jupiter omnipotens, audacibus annue cœptis („Свемоћни Јупитере, молим те, подржи мој смели покушај“). Последњи део хексаметра постао је мото Сједињених Држава annuit coeptis.

Име Јул је популаризовао Вергилије у „Енејиди“: замена грчког имена Асканије са Јул повезала је римску породицу Јулијеваца са ранијом митологијом. Цар Август, који је наручио дело, био је велики покровитељ уметности. Као члан породице Јулијеваца, могао је да тврди да у свом породичном стаблу има четири главна олимпијска бога: (Јупитера, Јунону, Венеру и Марса), па је охрабривао своје бројне песнике да истакну његово наводно порекло од Енеје.

Референце

Литература

Book 1. , Book IX.

Категорија:Краљеви у грчкој митологији