мини|Слика Аремула Силвија из Нирнбершке хронике (1493) Ромул Силвије () био је митски краљ Алба Лонге. Легенде га описују као безбожног тиранина који је изазвао богове и био кажњен од стране Јупитера.

Биографија Према предању, Алба Лонга је основана од стране Асканија као колонија Лавиније. Град је био престоница Латинског савеза и важан религијски центар. Алба Лонгом су владали краљеви из рода Силвија, потомци Асканијевог брата или сина. Из ове династије, по мајчиној линији, потицали су близанци Ромул и Рем — оснивачи Рима. мини|Генеалошко стабло Енеада из књиге Филипо де Россија Ritratto di Roma antica (1654) Француски историчар XVIII века Луј де Бофор први је изнео мишљење о вештачкој природи списка краљева Алба Лонге. Ову теорију подржали су каснији научници и она остаје општеприхваћена. Списак је служио да попуни тристагодишњу празнину између пада Троје и оснивања Рима. Кирби Смит је сматрао да је списак саставио грчки учењак Александар Полихистор. Такође је претпостављао да су у формирању списка могли учествовати припадници патрицијског рода Јулијеваца, који су полагали право на порекло од Енеје и, сходно томе, на сродство са краљевима Алба Лонге. Археолошка открића XX века омогућила су закључак да је списак саставио Квинт Фабије Пиктор или неко од његових претходника. Према мишљењу класичара Александра Грандација, првобитни списак настао је средином IV века пре н. е.

Већина античких аутора оцем Ромула сматра десетог краља Алба Лонге, Агрипу Силвија; једино Овидије у „Метаморфозама“ и Јован Зонара наводе да је он био син Тиберина, прескачући тако једно поколење. Такође, Овидије је једини који помиње Ромуловог млађег брата — Акрота. Занимљиво је да се у „Фастима“ песник држи општеприхваћене верзије и као оца наводи краља Агрипу.

Према Дионисију из Халикарнаса, Ромул Силвије је владао током 19 година. Ролан Ларош је сматрао да је овај број вештачки. Полазећи од трајања владавине Ромуловог претходника — 41 годину, њихово укупно време владавине износило је 60 година, што представља тачно два поколења од по тридесет година.

Код античких аутора име краља се разликује. Тит Ливије и Јевсевије Цезаријски називају га Ромул, Дионисије — Алодије, Овидије — Ремул, Диодор са Сицилије — Арамулије, Аурелије Виктор — Аремул, а Зонара — Амулије. Имена краља изводе се од имена оснивача Рима — Ромул, Ремул, Аремул — као и од имена његовог стрица Амулија. Варијанта Арамулије настала је као последица поквареног извора или стапања имена Амулије и Ромул. Истоветност имена Алодије и Амулије доказао је Конрад Трибер.

Према мишљењу Конрада Тибера, име Ромул је уврштено у списак краљева како би се поласкало Октавијану Августу (исто као што је име краља Агрипе Силвија требало да указује на императоревог сарадника — Марка Випсанија Агрипу). Октавијан је разматрао име Ромул као једну од могућих варијанти свог новог имена.

У делима античких историчара Ромул Силвије се појављује као охоли тиранин који је изазвао бога Јупитера. Према Диодору, током олује краљ је наредио својим војницима да ударају копљима о штитове и говорио да његови војници производе већу буку него бог. По Дионисију, Алодије је наредио да се направе привиди муња и механизам који је производио звуке грома; уз њихову помоћ краљ је застрашивао народ лажним знамењима. Убрзо је краља убила муња, захватио га је вихор и бацио у Албанско језеро. Према другој верзији, током земљотреса краљ је заједно са својим дворцем пропао у Албанско језеро. По Дионисију, по ведром времену и за време осеке могли су се видети остаци дворца. мини|Јакоб Филипп Хаккерт. Поглед на Албанско језеро и замак Гандолфо, 1800. године. Према мишљењу Кирбија Смита, легенда о Ромулу Силвију настала је захваљујући грчким историчарима који су спојили два мотива. Први је локално предање о потонулом граду на дну Албанског језера; још у XIX веку мештани су причали сличну легенду. Други мотив је „сумњиво сличан“ мит о грчком јунаку Салмонеју. Руски истраживач Александар Коптев указивао је да је трећи римски краљ, Тул Хостилије, умро сличном смрћу — Јупитер га је казнио због непримереног понашања и охолости. Робин Хард је Ромула Силвија, заједно са Латином Силвијем и Енејем Силвијем, сматрао „сенкама“ својих много познатијих имењака.

Према Овидију, Ромула Силвија требало је да наследи његов млађи брат — Акрота, али је он уступио власт Авентину Силвију, Ромуловом сину XIV, 616.. Хроника Јеронима наводи Авентина као старијег сина краља и помиње млађег — Јулија. Праунук Јулија био је Прокул Јулије, патриције који је сведочио претварање оснивача Рима у бога Квирина.

Статуa Ромула Силвија постављена је на Форуму Августа заједно са статуама осталих краљева Алба Лонге.

Извори и литература

= Референце

Литература =

Јероним Стридонски. Хроника Јеронима : [англ.]. — The Tertullian Project, 2005. Публије Овидије Назон. Метаморфозе / превод са латинског С. В. Шервинског. Белешке Ф. А. Петровског. — Москва : Художественная литература, 1977.

Литература

Коптев А. В. Рим и Алба: к проблеме наследования царской власти в архаическом Риме // Проблемы эволюции общественного строя и международных отношений в истории западноевропейской цивилизации / Некрасов Ю. К. — Вологда : Русь, 1997. : [англ.]. — University of Michigan Press, 1992. — 176 p. : [фр.]. — École française de Rome, 2008. — —890. — 988 p. // The Routledge Handbook of Greek Mythology: Based on H.J. Rose's "Handbook of Greek Mythology" : [англ.]. — Psychology Press, 2004. — 753 p. : [англ.] // Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. — 1982. — . — —120. — . : [англ.] // American Journal of Philology. — 1895. — . — —210. — . : [англ.]. — Walton & Maberly, 1854. — Vol. 1. — . . — 1894. — . — —142. — .

Категорија:Римска митологија