Прока Силвије () био је митски краљ Алба Лонге који је у младалачком узрасту био нападнут од стране стрикса и спасен од нимфе Карне. Прадеда Ромула и Рема.
Биографија Према предању, Алба Лонга је основана од стране Асканија као колонија Лавинија. Град је био престоница Латинског савеза и важан религијски центар. Алба Лонгом су владали краљеви из рода Силвија, потомци Асканијевог брата или сина. Из ове династије, по мајчиној линији, потицали су близанци Ромул и Рем — оснивачи Рима.
Француски историчар XVIII века Луј де Бофор први је изнео мишљење о вештачкој природи списка краљева Алба Лонге. Ову теорију су подржали каснији научници и она је и данас општеприхваћена. Списак је служио да попуни тристагодишњу празнину између пада Троје и оснивања Рима. Археолошка открића XX века омогућила су закључак да је списак саставио Квинт Фабије Пиктор или неко од његових претходника. Према мишљењу Александра Грандација, првобитни списак је настао средином IV века пре нове ере.
Прока је био син дванаестог краља Авентина Силвија. Током јунских календа, када је принц имао пет дана, био је нападнут од стране стрикса — злих духова у облику птица. Чувши дечје крике, до њега је притрчала дојиља. Видела је да је дете пребледело и да на његовим образима има трагове канџи. Тада је дојиља позвала у помоћ нимфу Крану. Када је дошла, она је отерала духове тако што је три пута дотакла врата и праг граном јагодичастог дрвета и попрскала их водом. Затим је стриксима понудила утробу двомесечног прасета као замену за дете. Прикачивши бодљу трна на прозорску пукотину, Крана одлази, а Проки се враћа руменило VI, 143-168..
Кристофер Макдоно је претпоставио месопотамско порекло ове легенде, указујући на њену сличност са причама о Ламашту — лавоглавој демоници из акадске митологије. И њој су приношене жртве у виду свиња како би се деца заштитила од ње.
Према Дионисију из Халикарнаса, Прока Силвије је владао 23 године. Роланд Ларош је сматрао да је овај број вештачки. Полазећи од трајања владавине Прокиног претходника — 37 година, њихово укупно време владавине износило је 60 година, што представља тачно два поколења од по тридесет годинаДионисий Галикарнасский, 2005, I, 71.4.. Истраживач је такође истакао да је трајање Прокине владавине идентично трајању владавине римског краља Анка Марција.
Прока је власт завештао свом старијем сину Нумитору. Међутим, његов млађи син Амулије протерао је Нумитора, убио његовог сина, а кћер Реју Силвију учинио весталкомДионисий Галикарнасский, 2005, I, 71.4-5..
У Вергилијевој поеми Енејида, Анхис, износећи Енеју своје пророчанство, назива Проку „поносом тројанског народа“ VI. 767..
Етимологија имена Дионисије из Халикарнаса, Тит Ливије и Овидије називају краља Проком. Диодор са Сицилије и Јевсевије Цезарејски наводе други облик имена — Порка. У средњовековним делима срећу се и варијанте Проканос (Chronographeion Syntomon), Перкас (Изабрана хронографија Георгија Синкела) и Прокнакс (Excerpta Latina Barbari). мини|Натписа са постамента статуе Проке Силвија У „Првом Ватиканском митографу“ краља називају Палатином. Конрад Трибер је сматрао да ово име одражава стару традицију која повезује Проку са Палатинским брдом. Сличан одјек те традиције он је видео и у једној строфи из Метаморфоза Овидија:
"Прока је врховну власт над народом држао са Палатина."
Такође, Трибер је указивао на сличност имена краља са именом Прокула Јулија — легендарног римског патриција који је сведочио о претварању Ромула у бога Квирина.
Гари Фарни је повезивао име краља са сродницом Енеја — Прохитом (лат. Prochyte). Она је умрла током боравка Енеја код Кумске сивиле. Жрица је забранила да се Тројанка сахрани у Италији, па је њен гроб направљен на једном од Флегринских острва, које носи њено имеДионисий Галикарнасский, 2005, I, 53.3..
Кристофер Макдоно, анализирајући легенду о нападу стрикса на Проку, указивао је на сличност имена детета (лат. Proca) са називом животиње (лат. porca; свиња), која је духовима понуђена као замена. Александер Грандаци је сматрао да је веза Проке са свињом каснија традиција, која се појавила не пре III века пре нове ере.
Александер Грандаци и Робин Хард сматрали су да лик Проке постојао много пре него што је формиран списак краљева Алба Лонге. Име краља повезивали су са латинском речју (лат. procer; вођа, предводник).
Натпис Статуa Проке Силвија била је постављена на Форуму Августа заједно са статуама осталих краљева Алба Лонге. Током ископавања Форума пронађен је комад натписа са постамента статуе краља. На фрагменту су очувана три латинска слова: OCA. На основу анализа свих пронађених фрагмената, реконструисан је могући текст натписа:
„Прока Силвиј,
син Авентина Силвија,
владао је Албом 23 године,
четрнаести краљ.“
Референце
Литература
Публије Вергилије Марон. Енеида // Буколике. Георгике. Енеида. / Превод с латинског: С. А. Ошеров, под уредништвом Ф. А. Петровског. — Москва: Художественная литература, 1979. Дионисије Халикарнаски. Римске древности / Превод с древногрчког: Н. Г. Мајорова (гл. I—IX), И. Л. Мајак (гл. X—XC). Одговорни уредник: И. Л. Мајак. — Москва: Издавачки дом «Рубежи XXI», 2005. — Т. I. Публије Овидије Назон. Фасти // Елегије и мале поеме / Коментар и превод: М. Гаспаров и С. Ошеров. Превод с латинског: Ф. А. Петровски. — Москва: Художественная литература, 1973. Публије Овидије Назон. Метаморфозе / Превод с латинског: С. В. Шервински. Белешке: Ф. А. Петровски. — Москва: Художественная литература, 1977. [енгл.]. — Cambridge University Press, 2007. — 337 стр. [енгл.]. — BRILL, 2008. — 240 стр. — (Mnemosyne, Supplements, History and Archaeology of Classical Antiquity). [фр.]. — École française de Rome, 2008. — 988 стр. // The Routledge Handbook of Greek Mythology: Based on H.J. Rose's "Handbook of Greek Mythology" [енгл.]. — Psychology Press, 2004. — 753 стр. [енгл.] // Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. — 1982. — . — . . — 1997. — Т. 127. — . [енгл.]. — Walton & Maberly, 1854. — Т. 1. — . . — 1894. — . — .
Категорија:Римска митологија