Терапија црвима или терапија ларвама је намерно уношење живих, дезинфикованих ларви или црва зелене муве, који се уносе у хроничну рану ради уклањања некротичног, слузавог и/или инфицираног ткива. Црви се такође могу користити за одржавање чистоће ране након дебридмана и тиме се селективно очистило некротично ткиво. ако се сматра да је одређена рана склона поновном љуштењу. Овa метода, која се сматра некон врстом дебридмана, помаже у спречавању инфекције, и тиме убрзава зарастање хронично инфицираних рана и чирева.

Метода се заснива на томе што црви луче неколико хемикалија (алантоин, уреу, фенилацететну кисјелину, фенилацеталдехид, калцијум-карбонат, протеолитичке ензиме и многе друге) које делују бактерицидно и убијају микробе.

Иако црви побољшавају стање ране и омогућавају да брже започне процес зарастања не треба их сматрати леком избора за све врсте рана, већ као допско средство за уклањање мртвог ткива и свих са инфекцијом повезаних повезаних бактерија.

Историја Ову методу открили су војни хирурзи још у периоду антике, након што су приметили да ране које нису биле лечене неколико дана, а које су третиране црвима, зарастале много боље од рана које нису третиране црвима. Кроз историју црве за зарастање рана користиле су Маје и аутохтони народи Аустралије, а у периоду ренесансе и становниици Европе. У Наполеоновим ратовима, Америчком грађанском рату као и у Првом и Другом светском рату такође су кориптени црви за зарастање рана. Тренутно се ова метода и даље користи у неким областима војне медицине.

Медицинска употреба мини|Црви у медицинском паковању Терапија црвима побољшава зарастање хроничних чирева (нпр. код дијабетесом изазваних чирева на стопалу) где постоје прелиминарни докази о користима ове терапије. Прегледом литературе устаноцљено је да примена ова методе код дебридман венских чирева на нози показао југлавном једнако ефикасна као и код већина других метода, али је студија такође приметила да је квалитет података лош.

Индикације Године 2003, Америчка агенција за храну и лекове (FDA) одобрила је употребу црва *обичне зелене муве као „медицинског средства“ у САД у сврху лечења:

Некротичних рана коже и меког ткива које не зарастају

Декубитуса

Венских стазних чирева

Неуропатских чирева на стопалу

Незарастајућих трауматских или постоперативних рана

Ограничења Рана мора бити типа који може имати користи од примене терапије црвима. Влажна, ексудирајућа рана са довољним снабдевањем кисеоником је предуслов. Нису све врсте рана погодне: суве ране или отворене ране телесних шупљина не пружају добро окружење за исхрану црва. У неким случајевима могуће је учинити суву рану погодном за терапију ларвама влажењем физиолошким раствором.

Пацијенти и лекари могу сматрати црве непријатним, иако су студије показале да то не узрокује да пацијенти одбију понуду терапије црвима. Црви се могу затворити у непрозирне полимерске кесе како би се сакрили од погледа. Завоји морају бити дизајнирани тако да спрече излазак црва, а истовремено омогућавају ваздуху да дође до црва. Завоји су такође дизајнирани да минимизирају непријатан осећај голицања који црви често изазивају.

Механизми деловања Црви имају четири главна дејства:

Дебридман У терапији црвима, велики број малих црва конзумира некротично ткиво много прецизније него што је то могуће у нормалној хируршкој операцији и могу да дебридманују рану за дан или два. Површина ране се обично повећава употребом црва због тога што недебридована површина не открива стварну величину ране. Они црпе хранљиве материје кроз процес познат као „екстракорпорална дигестија“ лучењем широког спектра протеолитичких ензима који растопљују некротично ткиво и апсорбују полутечни резултат у року од неколико дана. У оптималном окружењу за рану, црви се пресвлаче два пута, повећавајући дужину од око 2 мм до око 10 мм и обим, у периоду од 48–72 сата гутањем некротичног ткива, остављајући чисту рану без некротичног ткива када се уклоне.

Дезинфекција Секреције црва за које се верује да имају широк спектар антимикробне активности укључују алантоин, уреу, фенилсирћетну киселину, фенилацеталдехид, калцијум карбонат, протеолитичке ензиме и многе друге. Студије in vitro су показале да црви инхибирају и уништавају широк спектар патогених бактерија, укључујући метицилин-резистентни Staphylococcus aureus (MRSA), стрептококе групе А и Б, и грам-позитивне аеробне и анаеробне сојеве. Друге бактерије попут Pseudomonas aeruginosa, E. coli или Proteus spp. нису нападнуте црвима, а у случају Pseudomonas чак су и црви у опасности.

Биологија црва

Lucilia sericata, зелена мува

Protophormia terraenovae, северна мува

Муве чије се ларве хране мртвим животињама понекад полажу јаја на мртве делове (некротично или гангренозно ткиво) живих животиња. Инфестација живих животиња црвима назива се мијаза. Неки црви се хране само мртвим ткивом, неки само живим ткивом, а неки живим или мртвим ткивом. Муве које се најчешће користе у сврху терапије црвама су муве зујалице из породице Calliphoridae: врста мува зујалице која се најчешће користи је Lucilia sericata, обична зелена мува. Још једна важна врста, Protophormia terraenovae, такође је позната по својим секретима за храњење, који се боре против инфекције изазване Streptococcus pyogenes и S. pneumoniae.

Референце

Категорија:Hirurgija Категорија:Ране