Духовна пијета () је слика из XVI века која приказује Богородицу са телом мртвог Христа након распећа. Дело је у XXI веку идентификовано на тржишту уметнина, а поједини истраживачи предложили су атрибуцију италијанском ренесансном уметнику Микеланђелу Буонаротију. Иако су техничке анализе показале да материјали и техника одговарају периоду XVI века, питање ауторства остаје предмет научне расправе.

Опис Слика приказује сцену пијете, традиционални хришћански мотив који представља Богородицу како у крилу држи тело мртвог Христа након скидања са крста. Христово тело је приказано издужених пропорција и снажно наглашене анатомије, са опуштеним рукама које падају поред тела. Богородица је представљена са уздигнутим погледом и изразом туге, док својом руком придржава Христово тело.

Композиција је наглашено скулптурална, са јасно моделованим мишићима и драматичним контрастима светлости и сенке. Оваква обрада фигура подсећа на стил високе ренесансе и на уметнички језик Микеланђелових дела, што је један од разлога због којих је предложена атрибуција овом уметнику.

Историја Слика је поново откривена на тржишту уметнина када се појавила на аукцији куће Ваненес у Ђенови 2020. године. У аукцијском каталогу била је описана као дело анонимног уметника из XVI–XVII века, инспирисано тосканско-римском традицијом и стилом уметника као што су Андреа дел Сарто, Понтормо и Франческо Салвијати.

Након куповине слике 2024. године, нови власници покренули су техничка испитивања и историјско-уметничку анализу дела. Ауторство Атрибуцију слике Микеланђелу предложио је белгијски историчар уметности Мишел Драге. Техничка анализа коју је спровео Краљевски институт за културно наслеђе Белгије показала је да су платно и пигменти настали у периоду између XVI века, што се временски поклапа са Микеланђеловим животом.

На слици су такође уочена два монограма у облику слова М, за које је предложено да представљају уметников потпис. Према резултатима испитивања, монограми су нанети у истом слоју боје као и остатак композиције, што указује да нису накнадно додати.

Ипак, део стручне јавности остаје опрезан према овој атрибуцији. Историчари уметности истичу да је порекло дела још увек недовољно документовано и да је потребно додатно истраживање и шире научно сагласје како би се ауторство коначно утврдило.

Референце