Жорж Акил Валери Фулд (; Анијер на Сени, Француска, 24. август 1865 — Укел, Белгија, 24. август 1951), позната под професионалним именом Жорж Акил‑Фулд (), била је француска сликарка чији је опус припада академском сликарству, утемељеном у естетским начелима академизма уз изражене елементе реалистичке традиције, с посебним фокусом на жанр фигуративног и портретног сликарства.
Биографија Жорж Акил‑Фулд потицала је из истакнуте породице са значајним културним и политичким коренима. Била је кћи Валери Вилхелмин Жозефин Симонин (; 1831 — 1919), истакнуте глумице и вајарке која је радила под псеудонимом Гистав Халер (), и Гистава-Ежена Фулда (; 1834 — 1881), политичара и књижевника из утицајне банкарске и породице политичара Фулд. Од малих ногу је била у богатом културном окружењу и показивала је снажан уметнички таленат.
Након смрти оца 1884. године, њена мајка се поново удала за румунског принца Ђорђ Барбу‑Штирбеја (; 1828 — 1925), који је усвојио Жорж и њену старију сестру Консуело Фулд (; 1862 — 1927), тако да су обе ушле у центар аристократско‑уметничких кругова Париза. По усвајању, сестре су наследиле породичну имовину у Парку Бекон () у граду Курбвоа, у региону Париза, која је касније постала дом Музеја Ројбе‑Фулд (), чувајући радове Жорж Акил‑Фулд, њене сестре Консуело и других савремених уметника. Ово место је играло централну улогу у локалном културном животу и у сећању на уметницу, јер је она тамо редовно боравила и поставила део свог атељеа. Своје уметничко име Жорж изабрала је у част свог очуха Ђорђ Барбу‑Штирбеја (у француском изговара Жорж).
Формално уметничко образовање стекла је под вођством француских академских сликара. Према Архиву жена уметница, истраживање и изложбе (), наставници су јој били: Леон Франсоа Комер (; 1850 — 1916), француски академски сликар, портретиста, и Антоан Волон (; 1833 — 1900), признат као један од водећих представника реализма у Француској. Под њиховим менторством, она је усвојила технике и принципе који су обликовали њен рани и зрели опус, огледајући се у комбинацији академске дисциплине и реалистичког приступа жанровским сценама, портретима и историјским мотивима. Њена сестра Консуело такође је била сликарка и чинила је значајан уметнички партнерски тандем са Жорж.
Дебитовала је са 20 година, 1885. године, на Салону француских уметника() у организацији Друштва француских уметника (), где се брзо истакла. Од 1897. године била је примана на Салон „без конкуренције“ (), што је омогућило да њени радови буду аутоматски прихваћани и представљало је привилегију резервисану за већ афирмисане и награђиване уметнике. Наставила је да учествује на овом догађају још 26 пута током скоро 30 година, представивши укупно 36 слика и освојивши неколико награда, све до његовог прекида због Првог светског рата 1914. године. редовно је излагала на Салону до 1949. године.
Такође је била веома ангажована у Унији сликарки и вајарки (), коју је 1881. године основала вајарка Елен Берто (; 1825 — 1909), а која је организовала сопствене Салоне. Учествовала на уметничком такмичењу на Олимпијским играма 1924. године, где је уметност тада била призната олимпијска дисциплина.
Уметница је живела у Анијеру, затим у Паризу и у Курбвоу, где је имала атеље поред Павиљона енглеске Индије (), након његове реконструкције на имању у Парку Бекон.
Последње дане живота провела је у Укелу, у близини Брисела, где је и преминула на свој 86. рођендан, 24. августа 1951. године.
Стил и уметнички значај
Жорж Акил‑Фулд развила је уметнички израз који комбинује академску дисциплину са реалистичким елементима у сликарству фигура, портрета и жанровских сцена, што се огледа у њеној доследној присутности на Салону француских уметника током читаве каријере, укључујући и избор жанровских композиција инспирисаних историјом, књижевношћу и позоришним моделима.
У својој уметничкој продукцији, Жорж се фокусирала на:
Портрете, посебно портрет најзначајнијих савременица Жанровске сцене са историјским костимима, Алегорије и наративни мотиви са социјалним и књижевним подтекстом.
Посебну пажњу у њеном опусу привлаче портрети. Једно од њених најзначајнијих дела је Роза Бонер у свом атељеу (), из 1893. године, где приказује славну француску сликарку Розу Бонер у њеном радном простору, са нагласком на њеној аутономији и професионалној снази. Ова композиција се данас чува у Музеју ликовних уметности у Бордоу ().
Њен стил показује и приврженост традицијским академским принципима, али такође укључује и симболичне или наративне садржаје, као што је случај са радом Мадам Сатана/Завођење () из 1904. године, где се појединaчна фигура користи као носилац ширих мотива и значења.
Наслеђе и утицај
Жорж Акил‑Фулд оставила је значајан траг у француској уметничкој сцени краја 19. и прве половине 20. века, пре свега кроз дугогодишњу активност у оквиру Друштва француских уметника и учешће у изложбама које су обликовале уметничку јавност тога доба.
Њено трајно присуство на Салону, укључујући и континуирано излагање до 1949. године и чланство као Сталног члана (), сведоче о њеној дугогодишњој репутацији и значају међу савременицима, укључујући и њено учешће у интеракцији са удружењима жена уметница.
Награде и признања
Жорж Акил‑Фулд добила је следећа значајна признања:
Почасно помињање () на Салону Друштва француских уметника, 1894. године за портрет;
Медаља треће класе, на Салону Друштва француских уметника 1895. године;
Медаља друге класе, на Салону Друштва француских уметника 1897. године (једно од ретких високих признања додељених некој жени уметници у том периоду);
Статус ван конкуренције, од 1897. године, што је омогућило да њени радови буду аутоматски прихваћани на Салону без проласка кроз жирија;
Бронзана медаља на Париској Универзалној изложби (), 1900. године.
Значајнија дела
Жорж Акил‑Фулд створила је низ значајних слика и графичких радова који сведоче о њеној техничкој вештини и тематском опсегу, од портрета и жанровских композиција до алигоричних мотива. Њена дела су била присутна на најзначајнијим француским изложбама свог времена.
Избор њених најпознатијих и историјски најрелевантнијих дела укључује:
Роза Бонер у свом атељеу (), 1893;
Слатко вино (), Салон 1907;
Шта хоћеш? (), Салон 1909;
Још је превруће!/Госпођица без стида (/), 1911;
Заводница (), 1913;
Пошао у школу (), бакрорез, према оригиналу Жорж Акил-Фулд израдио Пјер-Гистав Таверн (; 1859 — 1925), око 1920. Галерија
Види још Француски салон
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
Жорж Акил‑Фулд, Биографске информације
Категорија:Рођени 1865. Категорија:Умрли 1951. Категорија:Француски сликари Категорија:Француско сликарство