Данило Алвин Фарија (3. децембар 1920 – 16. мај 1996) био је бразилски фудбалер. Био је члан несрећне екипе Бразила на Светском првенству 1950. године. Сматран једним од највећих центархалфова на свету у свом врхунцу, био је познат као веома софистициран и елегантан играч који је поседовао одличну контролу лопте и прецизна дуга додавања. Клупска каријера Данило Алвин је био аматер играјући за Америка-РЈ када је екипа Флавија Косте из Рио де Жанеира тренирала против њих 1941. године. Замољен је да замени једног од повређених играча и толико је импресионирао чувеног тренера да је позван да се прикључи екипи. У почетку је мислио да је то шала, али када је схватио да је истина, изашао је да прослави. На повратку кући ударио га је аутомобил и поломио ногу (према неким изворима на 39 места).
Године 1942. вратио се у Америку, али га је тренер отпустио ради уштеде трошкова. Уместо да га потпуно отпусте, челници клуба су га послали у Канто до Рио, где је предводио тим до шампионске титуле у Рио де Жанеиру. Убрзо је враћен у Америку, као и у репрезентацију државе Рио де Жанеиро коју га је Флавио Коста позвао да се прикључи пре несреће. Године 1946. прешао је у Васко да Гама и постао важан део „expresso da vitória“ (експрес победе), једног од најбољих клубских тимова у историји Бразила и првог који је освојио међународни трофеј ( Јужноамеричко клупско првенство 1948. године — пре него што је настао Копа либертадорес). Данило се повукао играјући за Ботафого. Био је познат као „Принц“ због карактеристичне елеганције свог стила игре.
Међународна каријера Одиграо је 25 утакмица и постигао 2 гола у периоду од 1945. до 1953. године, освојивши 1949. Копа Америка. Био је стандардан играч чувене екипе на Светском првенству 1950. године, неправедно упамћене по поразу у последњој утакмици од Уругваја, упркос томе што је била једна од најбољих бразилских екипа свих времена. Бразилу је био довољан нерешен резултат против Уругваја да освоји светско првенство на стадиону Маракана. Уругвај је преокренуо резултат након заостатка од једног гола и победио са 2 : 1. Овај пораз данас је познат као Мараканацо. Сматра се једном од две највеће катастрофе у историји Бразила, уз фаталну несрећу Ајртона Сене на великој награди Сан Марина.
Данило се и данас сматра једним од најкомплетнијих центархалфова у Бразилу и, по некима, једним од 10 најбољих бразилских „кракеса“. Као и Адемир, Зизињо, Жаир и други из екипе 1950. године, вероватно би био још више цењен да није било тог дана на стадиону Маракана. Тренерска каријера Након завршетка играчке каријере и открића да од несреће никада није могао у потпуности да испружи или савије десну ногу, Данило је постао тренер. Године 1963. предводио је Боливију до њихове једине титуле — Копа Америке — уз победу од 5 : 4 над Бразилом. Постао је први страни тренер који је освојио Копа Америку још од када је Џек Гринвел предводио Перу до победе 1939. године.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1920. Категорија:Умрли 1996. Категорија:Селектори фудбалске репрезентације Боливије Категорија:Фудбалери Ботафога Категорија:Фудбалери Васко да Гаме Категорија:Фудбалери Америке Рио де Жанеиро Категорија:Бразилски фудбалски тренери Категорија:Фудбалери освајачи Копа Америке Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1950. Категорија:Бразилски фудбалери Категорија:Бразилски фудбалски репрезентативци Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу Категорија:Везни играчи у фудбалу