Образац лета () јесте савремени балет који је кореографисала Кристал Пајт, постављен на први став Симфоније бр. 3 Хенрика Гурецког. Премијерно је изведен у Краљевској опери у Лондону, 16. марта 2017. године, чиме је Пајтова постала прва жена у последњих 18 година која је осмислила кореографију за главну сцену Краљевског балета. Балет је освојио Награду Лоренс Оливије за најбољу нову плесну продукцију 2018. године.

Образац лета истражује страдање избеглица, црпећи инспирацију из догађаја у 20. и 21. веку, посебно из избегличке кризе изазване сиријским грађанским ратом. Балет почиње са 36 плесача на сцени, а затим прераста у низ дуета и соло тачака које су првобитно изводили плесачи Марселино Самбе и Кристен Макнали. Дело је углавном добило позитивне оцене критичара, при чему су многи хвалили наступ двоје солиста и кореографију ансамбла. Године 2022, Пајтова је проширила балет у дело Светлост пролаза (), при чему је Образац лета постао први део тог балета. Наратив је нелинеаран, а покрет користи линије које стварају тела плесача и формације редова како би се створила напетост на сцени.

Кореографија Образац лета је једночински савремени балет који траје 30 минута. Музика је инспирисала структуру кореографије, са дугим и спорим крешендом који прелази у један глас. Кристал Пајт, кореографкиња овог дела, опонашала је ову структуру у креативном процесу. Прво се фокусирала на велике размере кризе, а затим на појединачну причу. Пајтова је сматрала да би емотивна повезаност са појединачном причом имала снажнији утицај на публику од великог броја плесача на сцени.

Дело почиње тако што је 36 плесача распоређено у три једнака реда, стојећи из профила према публици и гледајући у светло док се њишу у збијеним редовима. Плесачи се затим крећу у канону, њихове кичме се истежу и ротирају тако да им се главе окрећу уназад, а затим напред у наклон. Вињете кореографије затим изводе различити плесачи који се одвајају од ансамбла како би извели сола, дуете или кореографије у мањим групама. Оне укључују плесаче који се међусобно боре и махнито наступају у паровима, тело које остаје на земљи док остали плесачи иду напред, мушкарца који се френетично креће преко осталих плесача, енергичан дует двојице мушкараца и поновни сусрет романтичног пара. Насупрот вињетама, остатак плесача изводи другачију кореографију на другим деловима сцене. Сценографија се затим отвара у задњем делу бине, опонашајући улаз у чекаоницу миграционог центра или превоза. Плесачи улазе у тај простор и покушавају да пронађу место за спавање.

мини|upright|лево|алт=Види опис|Марселино Самбе, један од солиста, 2010.

Плес прелази у па де де који су првобитно осмислили Марселино Самбе и Кристен Макнали. Кореографија је прекинута тренуцима у којима сваки плесач изводи соло кореографију, да би се потом вратили дуету. Кореографија сугерише да је пар изгубио дете. Током плеса овог пара, остали извођачи стављају своје капуте на плесачицу, што доводи до њеног пада. Извођачи улазе кроз врата, али тежина јакни спречава плесачицу да им се придружи и она остаје на земљи, дрхтећи. Мушки извођач остаје са њом, плешући у фрустрацији. Балет се завршава тако што двоје плесача наступају заједно, а мушки солиста се окреће од врата која се затварају, док се види како се остали плесачи провлаче кроз отвор. Завршни покрет приказује главног мушког плесача како ставља руку на раме главне плесачице, док судбина плесачице остаје двосмислена.

Кореографија укључује опуштен труп и приземљене покрете, који су нетипични за балет. Течан, спори низ мотива понавља се током целог дела, постајући све сложенији у свакој итерацији. Плес постаје бржи према средини дела, укључујући одсечне покрете и потиске. Линије су се често користиле на сцени да би се створила напетост, при чему су редови плесача формирани да би контрастирали периоде чекања са другим тренуцима када плесачи добијају смернице од спољашњих сила. Подигнуте руке представљале су птичја крила и опонашале таласе воде.

Развој мини|upright|алт=Види опис|Кристал Пајт, кореографкиња овог дела, 2010.

Краљевски балет је 2014. године наручио оно што ће постати Образац лета, а то је било прво дело Кристал Пајт за ову трупу. Док је слушала могуће музичке селекције, са фокусом на савремену класичну музику, размишљала је о тада актуелној европској мигрантској кризи. Одлучила је да направи кореографију на први став Симфоније бр. 3 Хенрика Гурецког, познате и као Симфонија тужних песама. Музику је повезала са мигрантском кризом, због које је била „разочарана” међународним одговором, а о постављању балета о кризи рекла је да је то њен „начин да се тренутно носи са светом”. Тема и музика изабрани су око годину и по дана пре прве пробе и били су полазна тачка за њен креативни процес.

Пајтова је одлучила да ради са великим ансамблом за ово дело како би приказала сложену кореографију кроз једноставније покрете. На почетку процеса стварања, пре проба је осмислила секвенце покрета и подучавала их плесачима; Лусија Пикеро Алварез, професорка на Универзитету на Малти, спекулисала је у својој анализи дела да је секвенца мотива научена управо током тог периода.

Ненси Брајант је дизајнирала идентичне сиве костиме за представу; плесачи на почетку носе сиве капуте, али их касније скидају откривајући сиве прслуке и широке панталоне испод њих. Џеј Гауер Тејлор је дизајнирао сценографију, са тамним панелима који се отварају и затварају током представе и мењају облик бине. Том Висер је био дизајнер светла, користећи углавном пригушено осветљење, осим на крају када стуб светлости сија између два зида.

Извођења мини|upright=1.1|алт=Фотографија аудиторијума Краљевске опере|Аудиторијум Краљевске опере

Образац лета премијерно је изведен 16. марта 2017. године у Краљевској опери у Лондону. Дело је изведено као први балет у троструком програму који је такође обухватао Људска годишња доба () Дејвида Досона и После кише () Кристофера Вилдона. Први серијал извођења завршен је 24. марта. У оригиналној постави, оркестром је дириговао Кун Кеселс, а солисткиња за музички део била је сопран Франческа Кјеђина.

Балет је обновљен у мају 2019. године, а Макналијева и Самбе су поновили своје улоге. Изведен је као трећи чин у троструком програму, након дела Медуза кореографа Сидија Ларбија Шеркауија и Вилдоновог Within the Golden Hour. Једно извођење је снимљено и објављено на веб-сајту Краљевског балета, а било је доступно за куповину до децембра 2020. године.

Након завршетка кореографије за Образац лета, директор Краљевског балета Кевин О’Хер позвао је Пајтову да осмисли нова дела за трупу. Међутим, Пајтова је изјавила да жели да прошири постојеће дело осмишљавањем кореографије за остатак Гурецкијеве симфоније. Продукција дела је одложена због пандемије ковида 19 и накнадних закључавања. Године 2022, ово проширено дело је премијерно изведено као Светлост пролаза, са Обрасцем лета инкорпорираним као првим делом балета. Ово је било прво целовечерње дело Кристал Пајт за Краљевски балет.

Теме и анализа мини|upright=1.3|лево|алт=Фотографија групе избеглица које стоје на перону железничке станице|Избеглице током путовања, што је тема балета, чекају на железничкој станици у Бечу.

Тема Обрасца лета јесте тежак положај расељених лица док путују између локација. Иако црпи инспирацију из сукоба током прошлог века, посебно из прилива избеглица у Европу током 2010-их, балет не смешта своје плесаче у одређено време или место. Уместо тога, плесачи су алегорија за искуство расељених лица. Ова тематика је конвенционална за плесна дела у западном свету, приказујући људе ван хијерархија моћи као извођаче који плешу на стилизован начин. Једноличност сивих костима асоцира на амбијент затвора или бојног поља, при чему су плесачи под контролом неког моћнијег ентитета, чак иако конкретан антагониста није именован или истражен у наративу. Тиме што дело није наративно смештено у специфичан историјски оквир, избегнуте су теме расне категоризације избеглица или односа између колонизације и расељених лица.

Наратив је нелинеаран, посебно у првом делу, где се више прича приказује истовремено на сцени. Те приче укључују тражење људи у реду, љуљање бебе и тела која остају иза масе док се она креће ка новој локацији. У неким деловима, плесачи наступају заједно, представљајући избеглице као јединствено тело људи које се креће као група. Један од мотива у делу су плесачи са испруженим рукама, што сугерише да су дошли до својих физичких граница.

Покрети комбинују реалистичне људске гестове и фантастичне, емотивне екстреме са анималистичким особинама. Први део плеса садржи мотиве пребацивања тежине или неуравнотежених окрета. Плесачи често гледају нагоре ка нечему што је превише далеко да би се досегло. Дует између двоје главних плесача приказује путовање женског лика који почиње као мајка пружајући подршку свом детету, а затим се и сама понаша попут бебе којој је потребна помоћ. Присуство бебе представља сидро-бебу, чије рођење омогућава детету да се укорени на новој локацији, док је остатак групе још увек у транзиту. Мајка приказује рањиву особу која је исцрпљена и гладна. Емоције приказане у делу развијају се из напетости коју стварају прича, квалитет покрета, музика и размаци између плесача.

Критички осврти Извор Оцена Ивнинг стандард 5/5 Гардијан (преглед из 2017) 4/5 Гардијан (преглед из 2020) 5/5 Индепендент 4/5 Дејли телеграф 4/5

Образац лета добио је углавном позитивне критике. Кореографију коју је Пајтова осмислила за 36 плесача Грејам Вотс из часописа Бахтрак описао је као „прелепу”, а Марта Шабас у листу Глоуб енд мејл као „визуелно запањујуће уметничко дело”. Критичари су се разишли у мишљењу о емотивном утицају дела: неки су сматрали да је врло упечатљиво и да је кореографија успешно избегла апстрактне и метафоричке покрете постигавши позитиван ефекат, док су други сматрали да је кореографија поједностављена и ублажена, мелодраматична или да јој недостаје дубина њених ранијих радова. Самбеов наступ је, према речима Вотса, „одисао флуидношћу и природношћу”, док су остали критичари похвалили одлуку да искусна извођачица попут Макналијеве буде одабрана за солисткињу.

Критичари су истакли паузу од 18 година откако је Краљевски балет последњи пут наручио дело од женског кореографа. Такође су указали на то да се стил савременог балета Обрасца лета разликује од класичног балета који трупа често изводи на свом репертоару и од осталих плесова изведених у истом програму. Лук Џенингс, пишући за Гардијан, навео је да је Образац лета поседовао пропитивање и осећајност који су недостајали осталим, класичним делима. Кет Листер је у Индепенденту написала да је извођење у Краљевској опери, локацији која се сматра класичним простором, учинило дело још упечатљивијим за публику. Неки критичари су такође довели у питање тематику кореографије, која наглашава европску мигрантску кризу, сматрајући да је та тема негативно одвратила пажњу од уметничких достигнућа балета.

Награде и номинације Година Награда Категорија Добитници и номиновани Резултат Реф.2017.Националне плесне награде (National Dance Awards) Најбоља класична кореографија Кристал Пајт Најистакнутији женски наступ (класични) Кристен Макнали 2018.Награде Лоренс Оливије Награда Лоренс Оливије за најбољу нову плесну продукцију Образац лета

Види још

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Балет