Палата правде је архитектонски значајна зграда у Београду, која је седиште неколико правосудних институција. Налази се у централној градској зони на адреси Савска 17а, на општини Савски Венац. Током историје овог здања у њој су се налазиле разне правосудне институције у Београду, али је тренутно у њој смештен Виши суд у Београду и Други основни суд у Београду, као и Више јавно тужилаштво у Београду и Друго јавно тужилаштво у Београду. Зграда представља репрезентативни примерак београдског брутализма из 1960-их и 1970-их година 20.века.

Историјат Београд је средином 20. века имао само један суд смештен у једну модерно опремљену зграду, док су остали били у непримереним условима у здањима грађеним век раније. Зато је крајем октобра 1963. испланирана изградња велике судске зграде за више судских установа на комплексу земљишта између улица Савске, Милоша Поцерца, Теслине и Војводе Миленка, тачније на месту где се тада налазила гаража аутобуског предузећа “Ласта”.

мини|лево|усправно|Споменик Цара Душана који држи његов Законик из 14.века, постављен испред Палате правде 2002. На постаменту је написан исечак из Душановог законика : Све судије да суде по закону право, како пише у Законику, а да не суде по страху од цара.

Најављено је да ће у нову зграду бити пребачено пет правосудних институција:тадашњи Окружни, Срески и Окружни привредни суд, као и Окружно јавно тужилаштво и Среско правобранилаштво. На конкурсу који је расписала Дирекција за изградњу града Београда, пријављено је 40 радова, а прихваћен је пројекат тројице архитеката Зорана Жунковића, Михајла Живадиновића и Божидара Симовића. Пројекатом је замишљено да на површини од 30.000 квадратних метара буду изграђене две зграде, од којих ће једна имати приземље и три спрата, а друга седам спратова. Касније је у план ушао и трећи судски блок на обали Саве са додатних 10 спратова, али он никад није реализован. Радови су почели 1964, али се до завршетка радова чекало све до 1973, када је здање усељено.

Ово здање под називом Палата правде било је веома импозантно за време у ком је настало. У троспратном делу изграђене су суднице са клима уређајима што је седамдесетих година била невероватна новина, радне собе, криминалистички музеј, адвокатске канцеларије и просторије за судије поротнике. Приземље је резервисано за шалтерске службе, информације, овере судских списа и пунктове за продају таксених марака. Пројекат је предвиђао и гаражу за возаче, па је у сутерену изграђен посебан део у коме је могло да се паркира 100 возила. На површини од 30.000 м2 ( односно око 25.000 м2 корисне површине) радило је тада 947 људи. По својој величини објекат је био већи од Савезног извршног већа (Владе СФРЈ). Занимљив је податак да је у Палати правде под једним кровом радило 70 судница.

Зграда није озбиљније реновирана све до 2017. године када је затворена за употребу, а правосудне институције које су се тада налазиле у њој размештене привремено по другим државним зградама. До тада су се у њој налазиле београдски Виши суд и тужилаштво, Први и Други основни суд и Прво и Друго основно тужилаштво. Темељно реновирање је трајало две године, а зграда је иницијално “огуљена” до бетонског костура, да би током радова била потпуно обновљена и унутрашњост и спољашњост, уз задржавање постојећег габарита.

У унутрашњости највећа функционална промена јесте уклањање великог степеништа лево од главног улаза, међутим изграђена су два мања степеништа која ће преузети његову функцију. Поред преко 60 савремених судница са модерном мултимедијалном опремом и системима за надзор, потпуно је реконструисан канцеларијски простор, архива и депо, притворске јединице, као и подземна гаража. Реконструкција је коштала 16 милиона евра и три милиона за опрему.

Референце

Категорија:Институције Србије Категорија:Судство Србије Категорија:Грађевине на Савском венцу Категорија:Зграде и куће у Београду Категорија:Настанци у Србији 1973.