мини|277x277px|Шестобојна застава дугиних боја која представља ЛГБТ+ заједницу мини|238x238px|Новија верзија класичне заставе дугиних боја, често називана застава прогреса, са додатим бојама које представљају више идентитета|десно мини|Трећа верзија заставе дугиних боја, направљена да укључи интерсекс особе|десно|208x208px

ЛГБТ+ особе су појединци који су лезбијке, геј мушкарци, бисексуалци, трансродни или квир. Други појединци су често укључени у ову групу, као што су они који преиспитују свој идентитет, интерсекс, асексуалне, аромантичне и ародне особе, означене под варијантама иницијализма „ЛГБТ+”. Група је генерално замишљена као она која широко обухвата све појединце који су део сексуалне или родне мањине.

Обим и терминологија

ЛГБТ+ особе изражавају широк спектар идентитета сексуалних и родних мањина. За ову групу се понекад користи алтернативни кровни термин родне, сексуалне и романтичне мањине.

Групе које се уклапају у ширу ЛГБТ+ популацију укључују: Особе са сексуалном оријентацијом која је нехетеросексуална, укључујући лезбијке, геј мушкарце, бисексуалне и асексуалне особе Особе које су трансродне или небинарне Особе које су аромантичне Особе које су интерсекс Квир особе, што се понекад користи као синоним за ЛГБТ+ особе уопште, а понекад као специфичан идентитет

Уобичајене варијације иницијализма укључују ЛГБТ, ЛГБТ+, ЛГБТК+, и ЛГБТКИА+.

Заједница

мини|Гринич Вилиџ, геј четврт на Менхетну, дом је Стоунвол ина, који је овде приказан украшен заставама поноса дугиних боја. ЛГБТ+ особе могу учествовати у ЛГБТ+ заједници, која се може дефинисати заједничком ЛГБТ+ културом, заједничком географијом (као што су геј четврти) или учешћем у организацијама фокусираним на ЛГБТ+ питања. ЛГБТ+ заједница укључује елементе као што су ЛГБТ+ друштвени покрети (укључујући организације за ЛГБТ+ права), ЛГБТ+ студентске групе у школама и на универзитетима и ЛГБТ+ афирмативне верске групе. ЛГБТ+ активисти и социолози виде изградњу ЛГБТ+ заједнице као противтежу хетеросексизму, хомофобији, бифобији, трансфобији, сексуализму и другим конформистичким притисцима који постоје у ширем друштву. Не сматрају све ЛГБТ+ особе себе делом ЛГБТ+ заједнице.

Култура мини|Парада поноса у Келну у Немачкој (2014)

ЛГБТ+ култура увелико варира у зависности од географије и идентитета учесника. Елементи заједнички културама геј, лезбијских, бисексуалних, трансродних и интерсекс особа укључују: Покрете поноса, укључујући параде поноса Догађаје као што су Геј игре и Садерн декаденс ЛГБТ+ медије и дела ЛГБТ+ уметника, укључујући покрет квир уметности ЛГБТ+ предузећа, посебно она која су специфично намењена ЛГБТ+ заједници

Не поистовећују се све ЛГБТ+ особе са ЛГБТ+ културом; ово може бити због географске удаљености, несвесности о постојању поткултуре, страха од друштвене стигме или склоности да остану неидентификовани са поткултурама или заједницама заснованим на сексуалности или роду. Покрети Квиркор и Геј срамота критикују оно што виде као комерцијализацију и самонаметнуту „гетоизацију” ЛГБТ+ културе.

Историја

мини|upright|Статуа Александера Вуда, Торонто, Канада

Историја ЛГБТ+ особа датира од првих забележених случајева истополне љубави и различитих родних идентитета и сексуалности у културама широм света. У многим културама ова историја је укључивала маргинализацију и прогон, тако да су се ове историје тек последњих деценија почеле истраживати и уткати у доминантније историјске наративе.

Године 1994, годишње обележавање Месеца ЛГБТ+ историје почело је у Сједињеним Америчким Државама, а од тада је прихваћено и у другим земљама. Ово обележавање укључује истицање историје ових људи, ЛГБТ+ права и сродних покрета за грађанска права. У Сједињеним Америчким Државама се обележава током октобра, како би се укључио Национални дан изласка из ормара 11. октобра. У Уједињеном Краљевству се обележава током фебруара од 2005. године: Члан 28, који је забрањивао локалним властима да „промовишу” хомосексуалност, укинут је у Енглеској и Велсу 2003. године, док је исти закон (назван Члан 2а у шкотском законодавству) укинуо Шкотски парламент 2000. године.Local Government Act 1988 (c. 9) (), члан 28. Приступљено 1. 7. 2006. на opsi.gov.uk. Прослављено достигнуће у ЛГБТ+ историји догодило се када је краљица Беатрикс потписала закон којим је Холандија постала прва земља која је легализовала истополне бракове 2001. године, и још једно када је Ирска постала прва земља која је легализовала истополне бракове путем народног гласања 2015. године.

Права

Законска права која имају ЛГБТ+ особе увелико варирају од земље до јурисдикције — у распону од правног признавања истополних бракова до смртне казне за хомосексуалност. Пример такве заштите су законске забране подстицања на мржњу и насиље против ЛГБТ+ особа.

Закони који утичу на ЛГБТ+ особе укључују: правно признавање истополних бракова законе који се односе на истополно родитељство, укључујући усвајање деце од стране истополних парова антидискриминационе законе у запошљавању, становању, образовању, јавним смештајима законе о злочинима из мржње који намећу строже кривичне казне за предрасудама мотивисано насиље над ЛГБТ+ особама законе о тоалетима (енгл. bathroom bills) који утичу на приступ трансродних особа објектима раздвојеним по половима законе о содомији који кажњавају консензуалну истополну сексуалну активност законе који се тичу приступа хируршким интервенцијама за потврду рода и хормонској терапији за потврду рода правно признавање и прихватање потврђеног рода

Чак и у јурисдикцијама са јаком заштитом ЛГБТ+ права, они и даље могу бити изложени дискриминацији.

Дискриминација

Дискриминација ЛГБТ+ особа може се манифестовати у правним, институционалним и друштвеним облицима. Ово укључује дискриминацију усмерену посебно на лезбијке, на хомосексуалце у ширем смислу, на геј мушкарце, на бисексуалце, на трансродне особе, на асексуалне особе, на интерсекс особе и на небинарне особе.

Противљење ЛГБТ+ правима постоји широм света. Иако су закони „неопходна основа за постизање једнакости... заштита пред законом није довољна да се елиминишу предрасуде”, а „друштвена једнакост није синоним за једнакост пред законом”, према речима Илана Мејера. Према студији тела за унутрашњу политику Европског парламента из 2012. године: „Да би се решила велика већина проблема са којима се суочавају ЛГБТИ особе, појединци, друштво, организације и власти морају престати да посматрају њихове разлике као факторе који захтевају другачији третман. Иако се ово чини очигледним, такве промене у ставовима не могу се постићи кроз једнократне, краткорочне акције, нити само кроз законодавство. ... у неким областима промена ставова неких група можда једноставно неће бити могућа.”

Неке земље практикују цензуру ЛГБТ+ тема.

Друштвене поделе постоје око друштвеног прихватања ЛГБТ+ особа, укључујући друштвене ставове према хомосексуалности.

Покрети

ЛГБТ+ покрети су друштвени покрети који се залажу за инклузију, признавање и права ЛГБТ+ особа. Ови покрети раде на осигуравању законских права или доношењу ширих друштвених промена усмерених на унапређење једнакости и инклузије. Поред тога, ЛГБТ+ покрети и заједнице раде на унапређењу ЛГБТ+ културе.

Здравље

ЛГБТ+ особе могу се суочити са разликама у приступу нези, циљаним јавноздравственим интервенцијама и утицајем стигме на физичко и ментално благостање. Психологија ЛГБТ+ особа покрива аспекте као што су развој идентитета, укључујући процес изласка из ормара, родитељство и породичне праксе, као и подршку ЛГБТ+ појединцима.

По државама

ЛГБТ+ особе у Аустралији ЛГБТ+ особе у Бразилу ЛГБТ+ особе у Канади ЛГБТ+ особе у Чилеу ЛГБТ+ особе у Колумбији ЛГБТ+ особе у Доминиканској Републици ЛГБТ+ особе у Гватемали ЛГБТ+ особе у Мексику ЛГБТ+ особе на Новом Зеланду ЛГБТ+ особе на Тајланду ЛГБТ+ особе у Уједињеном Краљевству ЛГБТ+ особе у Сједињеним Америчким Државама

Специфичне ЛГБТ+ особе

Види још Преглед ЛГБТ+ тема

Напомене

Референце

Литература