Јеховини сведоци

мини|250п|Дворана краљевства у Новом Саду Јеховини сведоци су хришћанска верска заједница са преко 8,6 милиона чланова широм света.Основни подаци — на светском нивоу У већини земаља имају статус правног лица.Проглашење одлуке о додели статуса правног лица од Берлинског сената , Приступљено 4. мај 2013. Верују да своје учење темеље искључиво на Светом писму односно Библији, и познати су по својој проповедничкој делатности.

Сваке године обележавају Спомен-свечаност, спомен на Христову смрт, и два пута недељно одржавају састанке у Дворанама краљевства, како се називају њихове богомоље чији назив указује на главну тему Христовог проповедања, добру вест о Божјем краљевству. Издају полумесечне и месечне часописе Стражарска кула1 и Пробудите се!, као и друге библијске публикације на око 700 језика.Штампање литературе која људе приближава Богу Свако издање Стражарске куле штампа се у више од 42 милиона примерака, што је чини најтиражнијим часописом на свету.Као ниједан други часопис , Приступљено 28. март 2013. Издали су и превод Библије, превод Нови свет на преко 185 језика. Добитници су бројних признања широм света за допринос друштвеној заједници.

Централно веровање Јеховиних сведока је да се Бог, који је у изворним библијским списима откривен са именом Јехова, може упознати кроз изворну науку Светог писма, стварство, и деловање светог духа у сопственом животу, да му се може приближити кроз исказивање вере у Исуса Христа и слеђење његовог примера хришћанског живота, чиме се, уједно, и „сведочи” о Божјој узвишености. Верују да су две најважније заповести Светог писма љубав према Богу, као и љубав према ближњем које морају да се виде нечијим начином живота (Матеј 22: 37, 38). Такође верују да ће Бог, путем Божјег краљевства ускоро успоставити праведан и савршен свет у рајским условима и тиме оправдати своју сувереност која је према Библији доведена у питање у еденском врту. Праведници ће имати могућност да вечно живе, што је омогућено жртвом Божјег сина, Исуса Христа, за коју верују да је највећи чин Божје љубави (Јован 3:16). Одговори на најважнија питања о животу откривени су у Светом писму.

Историјат Јеховиних сведока

Јеховини сведоци су у савремено доба почели да делују у 1870-им. У почетку су се звали „Истраживачи Библије” али су 1931. године усвојили име „Јеховини сведоци”. Директан библијски темељ за овакав назив је преузет из Исаије 43:10-12. Сматрају да, премда су на организован начин у савремено доба почели да проповедају крајем 19. века, њихова вера и проповедање нису ништа ново, већ представљају обнову изворног хришћанства и да су они који су верно сведочили о Богу постојали и током векова који су уследили након смрти последњег апостола, премда су били изоловани појединци и нису на организован начин то чинили.

Јехова је изворно библијско име монотеистичког Бога (в. Излазак 6:3; Псалам 83:18 и сл.). Име Јеховини сведоци представља оне који верују у Јехову, и који живе по Јеховиним начелима изложеним у Библији.. Значење свог имена везују за темељ из Светог писма где Бог оне који се труде да живе по његовим мерилима назива својим сведоцима (Исаија 43:10, Јеврејима 12:1, Откривење 3:14 и сл.). Јеховини сведоци верују да Библија показује да су они који обожавају Бога Библије још пре 2700 година названи његовим сведоцима. Јеховини сведоци сматрају да их тај назив издваја као групу хришћана који објављују истину о Јехови, Створитељу свега (Откривење 4:11). Они сведоче другима својим начином живота и тако што разговарају с њима о поруци Светог писма (Исаија 43:10-12; 1. Петрова 2:12).

Пред крај 19. века, Истраживачи Библије почели су систематски да проучавају Свето писмо. Они су упоређивали доктрине које су заступале цркве са оним што Свето писмо заиста научава. Оно што су сазнали почели су да објављују у књигама, новинама и часопису који се сада зове Стражарска кула — гласник Јеховиног краљевства.У тој групи био је и Чарлс Тејз Расел чије су проповеди објављиване у преко 2000 новина с почетка 20. века. Премда је Расел предводио у библијском образовном делу у то време и био први издавач Стражарске куле, он није био оснивач неке нове религије. Циљ који су имали Расел и други Истраживачи Библије, како се тада та група називала, био је да објаве другима учења Исуса Христа и да живе попут хришћана у првом веку. Пошто је Исус Оснивач хришћанства, Јеховини сведоци на њега гледају као на свог оснивача и узора којег треба следити (Колошанима 1:18-20).

На подручју бивше Југославије, Јеховини сведоци су присутни већ деценијама. Први пут су били званично признати у Краљевини Југославији, 9. септембра 1930. Затим су у ФНР Југославији регистровани 1953. Њихово дугогодишње постојање било је у СР Србији потврђено 1977. Јеховини сведоци су 2010. уписани у Регистар цркава и верских заједница, у складу с новим Законом о црквама и верским заједницама. Тиме су у Србији још једном званично признати као верска заједница, што је случај и у свим суседним земљама.

Организација, структура и активности Јеховини сведоци верују да њихова организациона структура следи апостолски модел који је постојао у првом веку. Хришћани у првом веку били су организовани у хришћанске скупштине и одржавали су састанке на којима су славили Бога, проучавали свете списе и пружали подршку и охрабрење једни другима (уп. Јеврејима 10: 24,25 и сл.). Јеховини сведоци нису подељени на свештенике и лаике. Сви крштени чланови су проповедници и учествују у делу проповедања и поучавања. Сведоци су организовани у скупштине од приближно 100 чланова. У свакој скупштини, духовно зрели мушкарци служе као „старешине” (Титу 1:5). Старешине нису плаћени за оно што раде. Старешине пружају вођство скупштини на темељу Писма, организују пружање помоћи и охрабрења у време потребе, и пастирење у случају специфичних потреба са циљем јачања вере. Осим онога што раде за скупштину, већина старешина има запослење и породичне одговорности које изискују време и пажњу.

Међународно дело проповедања надгледа Водеће тело. Водеће тело је мала група хришћана која пружа смернице Јеховиним сведоцима широм света. Има два задатка: да надгледа припрему смерница на темељу Библије које се пружају путем публикација, састанака и школа Јеховиних сведока (Лука 12:42), и да брине о међународном делу Јеховиних сведока тако што организује службу проповедања. Водеће тело настоји да следи узор апостолâ и старешина из првог века, који су важне одлуке доносили у корист целе хришћанске скупштине (Дела апостолска 15:2, 6). Чланови Водећег тела, као ни Јеховини сведоци широм света, не сматрају их вођама организације. За своје одлуке они траже вођство у Библији, и верују да је Јехова Бог поставио Исуса Христа за Поглавара скупштине, и да се његов узор треба следити (1. Коринћанима 11:3; Ефешанима 5:23). Главно седиште Јеховиних сведока налази се у Ворвику, у држави Њујорк.

Дело проповедања Јеховиних сведока искључиво се финансира добровољним прилозима. На састанцима се не сакупљају прилози, нити се од чланова узима десетак (Матеј 10:7, 8). Уместо тога, на местима састајања налазе се кутије за прилоге како би они који желе да дају прилог могли то и учинити. Они који дају прилог остају непознати. Сведоци, такође, немају плаћено свештенство. Поред тога, нису плаћени за то што иду од куће до куће, а и места састајања су уредна, практична али скромна. Сваки прилог који се проследи подружницама Јеховиних сведока користи се за пружање помоћи жртвама природних катастрофа, покривање трошкова мисионара, градњу објеката за састајање у земљама у развоју и штампање и отпрему Библија и других хришћанских публикација. Јеховини сведоци верују да не треба да наплаћују проповедање библијске поруке, већ да се то треба драговољно и из срца чинити вођени начелом које је поставио Исус Христ у Матеју 10:8: „Бесплатно сте добили, бесплатно и дајте”.

мини|лево|250п|Конгрес Јеховиних сведока По узору на прву хришћанску скупштину, сваки верник, било да служи у главном седишту, у подружници или у скупштини, учествује у делу проповедања и лично разговара са другима o библијској поруци и о Божјем краљевству. Верници на то гледају као израз љубави према ближњима кроз преношење спасоносне библијске поруке. Надаље, на то такође гледају као на израз љубави према Богу и као слеђење примера првих хришћана и заповести Исуса Христа који је своје ученике по двоје слао да проповедају библијски поруку. Иако никоме не намећу своја веровања, сматрају да други треба да имају право да сазнају изворну библијску поруку како би могли да направе информисани избор.

Јеховини сведоци сваке године одржавају и велике скупове или конгресе. У тим приликама многе скупштине се скупљају ради посебног програма библијске поуке. Постоје две врсте конгреса. Када се састаје једна покрајина, то јест око двадесет скупштини које су географски близу, то се зове покрајински састанак. То се одржава два пута годишње, обично у јесен и пролеће. Једном годишње одржава се регионални конгрес када се састају неколико покрајина. Сви догађаји су бесплатни, отворени за јавност и посећује их значајан број припадника других конфесија.

Седмични састанци и Дворана краљевства 250п|мини|Дворана краљевства Јеховиних сведока

Хришћански састанци Јеховиних сведока се одржавају у породичној атмосфери два пута седмично и у потпуности су отворени за јавност. Улаз је бесплатан и нема сакупљања прилога. Поред Јеховиних сведока, састанке посећују и припадници других конфесија. Присуствовањем састанцима се не постаје Јеховин сведок. На састанцима се држи програм библијске поуке и библијски говори у оквиру којих се разматрају разне теме. Такође се разматрају практични библијски савети и теме за савремену породицу, хришћански живот, службу и слично. Хришћански састанци Јеховиних сведока су отворени за целу породицу и појединце. Сваки састанак почиње и завршава се песмом којом се хвали Бог и молитвом.

Богомоља за хришћанске састанке Јеховиних сведока се назива Дворана краљевства. Сам назив скреће пажњу на главну тему Исусовог проповедања, наиме добра вест о Божјем краљевству као јединој нади за човечанство и средство посвећења Божјег имена (уп. Лука 8:1, Лука 4:43, Ефешанима 6:15). Будући да је то главна тема и њиховог проповедања, богомоља носи тај назив. Дворане краљевства су обично једноставне грађевине.

Учење и веровања Јеховини сведоци верују у Свемоћног Бога Јехову, Бога Библије, Створитеља неба и Земље, оног који је на Земљу послао Исуса Христа да свој живот да за посвећење Божјег имена и откуп човечанства. Такође, верују у Исуса Христа као Сина Божјег и Спаситеља. Верују да свети дух, као Божја сила, има кључну улогу у остварењу Божје намере. Своја веровања темеље искључиво на Библији. Следе нека од веровања Јеховиних сведока.

Библија Јеховини сведоци на Библију, то јест Свето писмо, гледају као на поруку коју је Бог упутио људима (Јован 17:17;2. Тимотеју 3:16). Своја веровања темеље на свих њених 66 књига, како оних из „Старог завета”, тако и оних из „Новог завета”. Професор Џејсон Бедун је то запазио када је рекао да Јеховини сведоци заснивају „своја веровања и поступке на неизмењеном библијском тексту, без унапред формираних ставова о томе шта би у њему могло да пише”(в. Бедун, Truth in Translation, University Press of America. стр. 165). Премда прихватају целу Библију, то не значи да је буквално тумаче. Како се у неким деловима Светог писма користи се симболика, верују да те делове не треба дословно разумети (Откривење 1:1). За Сведоке је од велике важности да се оно што верују темељи на Библији. Верују да сва религиозна учења треба подвргнути испитивању кроз Свето писмо како би се видело да ли се слажу с надахнутим Писмом, било да та учења презентују они сами или неко други (2. Коринћанима 13:5).

Јеховини сведоци

Źródło i licencja