Чибча језик, Муиска или Моска је изумрли јужноамерички језик који припада језичкој групи Чибчан. Пре колонизације Јужне Америке, био је језик државних формација Чибча-Муиска. Краљевском повељом Карла III од 10. маја 1770. године, употреба аутохтоних језика је забрањена.
Прва граматика и речник, под називом „Gramatica en la Lengua General del Nuevo Reino, llamada Chibcha o Mosca“, саставио је фратар Бернардо де Луго 1619. године, а штампао их је у Мадриду Бернардино Гузман. Ова књига такође садржи два сонета на шпанском и моском језику. Де Луго истиче да аутохтони народи нису имали свој писани језик, ни у време састављања граматике нити у било ком тренутку у прошлости.
Врсте речи Према Бернарду де Лугу, постојало је осам врста речи: именица, заменица, глагол, партицип, предлог, прилог, узвик и везник.
Род се одређује значењем и контекстом. Примењује се на животиње, и рационална и ирационална бића, као и на птице, али не и на биљке или друге предмете.
Именице могу бити основне или изведене.
Именице такође могу бити просте и сложене. Једноставна реч је gûa (сијера), а guas hucâ (село Гваска), састављена од две именице: guâ и shuca (падина). Пошто је ово село било насељено на падини планине, добило је име.
Референце
Категорија:Језици Јужне Америке