Лезбијска, геј, бисексуална, трансродна, квир и остала нехетеросексуална или нецисродна (ЛГБТ+) заједница заступљена је у спорту широм света.
Било је неколико истакнутих спортиста који су се отворено изјаснили као ЛГБТ+, међу којима су Џејсон Колинс, Џон Кари, Орландо Круз и Били Џин Кинг. Године 1982. основане су Геј игре. Од тада су основане многе геј спортске организације, као и спортски догађаји који окупљају геј спортисте.
Док је укупан тренд усмерен ка отвореном прихватању геј спортиста, ниво прихватања може варирати у зависности од фактора као што су старост спортисте, врста спорта и локација. Као последица постојеће хомофобије у спортској заједници, вођени су значајни судски спорови против ове дискриминације.
Истакнути ЛГБТ+ спортисти Џон Кари Џон Кари (1949–1994) је био успешни британски уметнички клизач. Користећи свој јединствени стил клизања, Кари је освојио златну медаљу на Зимским олимпијским играма 1976. у Инзбруку, у Аустрији. Два дана након своје победе, Кари је потврдио новински извештај о својој сексуалности, поставши један од првих отворено геј освајача златне медаље. Мање од три недеље касније, усред реакција јавности поводом овог открића, Кари је поново освојио злато на Светском првенству у уметничком клизању у Гетеборгу. Комплетирао је „гренд слем” освојивши Европско, Олимпијско и Светско првенство у мање од 50 дана. Кари је преминуо у 44. години након борбе са сидом.
Били Џин Кинг Били Џин Кинг је бивша најбоља тенисерка света и, према речима К. К. Отесен (K.K. Ottesen) из листа Вашингтон пост, сматра се феминистичком иконом. Рођена је у Калифорнији 1943. године и професионално се такмичила током 1960-их и 1970-их година. Кинг је признала своју везу са Мерилин Барнет када је то постало јавно у тужби за издржавање (palimony lawsuit) коју је Барнет поднела у мају 1981. године, чиме је постала прва истакнута професионална спортисткиња на свету која се аутовала. Након овог открића, заузела је још чвршћи став у борби за права геј особа и наставила да се залаже за родну равноправност, посебно за једнаке плате. Године 2009. Бела кућа јој је доделила Председничку медаљу слободе у знак признања за њен ангажман у промовисању родне равноправности, као и због тога што је била истакнута и успешна отворено лезбијска спортисткиња.Ware, Susan. „The Outing of Billie Jean King.” The Perils of Celebrity and Sexuality, University of North Carolina Press, 2011, стр. 179–206. JSTOR.
Џејсон Колинс мини|десно|200px|Џејсон Колинс у дресу тима Бруклин нетси 2014. године. Постао је први геј спортиста који је отворено признао своју сексуалност док је активно играо у некој од четири главне северноамеричке професионалне спортске лиге. Џејсон Колинс (1978–2026) био је амерички универзитетски и професионални кошаркаш. Колинс је играо кошарку у Првој дивизији за Универзитет Станфорд, где је добио признање за Први тим All-Pac10 у сезони 2000–2001. Касније је изабран у првој рунди драфта Националне кошаркашке асоцијације (НБА), где је играо 13 сезона. Године 2013, Колинс се аутовао као геј у чланку за Спортс илустрејтед написаном у првом лицу уз помоћ новинара, чиме је званично постао први отворено геј НБА играч. Године 2014. играо је за Бруклин нетсе у НБА лиги, што га је учинило првим геј спортистом који се аутовао док је активно наступао у некој од четири главне северноамеричке професионалне спортске лиге. Иако његово признање није прошло без критичара, Колинс је добио велику подршку и нашао се на насловној страни часописа Тајм међу 100 најутицајнијих људи. Преминуо је у мају 2026. од рака мозга.
Мајкл Сем Мајкл Сем, рођен 1990. године, био је амерички универзитетски играч америчког фудбала на Универзитету Мисури. На Мисурију, у својој последњој сезони 2013, Сем је проглашен за најбољег одбрамбеног играча године у Југоисточној конференцији (SEC), а такође је изабран и за All-American тим. Након своје универзитетске каријере, у интервјуу за И-Ес-Пи-Ен (ESPN), Сем се отворено аутовао као геј. У априлу 2014. године, Сем је изабран у седмој рунди драфта Националне фудбалске лиге (НФЛ) од стране екипе Сент Луис рамси, чиме је постао први отворено геј спортиста икада драфтован у НФЛ-у. Касније му је додељена Награда Артур Еш за храброст (Arthur Ashe Courage Award) на додели ЕСПИ (ESPYS) награда 2014. године због тога што је „храбро објавио да је геј пре НФЛ драфта.” Међутим, Рамси су га отпустили током финалног скраћивања састава пред почетак сезоне. Такође је провео неко време у резервном тиму Далас каубојса пре него што је отпуштен. Потписао је уговор са тимом Монтреал алуетси пре сезоне 2015, и постао први јавно геј играч који је играо у утакмици регуларног дела сезоне Канадске фудбалске лиге. Међутим, напустио је лигу након само те једне утакмице.
Меган Рапино мини|десно|Рапино у борби за лопту током пријатељског меча против Новог Зеланда 2013. године. Меган Рапино, рођена 1985. године, истакнута је америчка фудбалерка. Рапино је двострука шампионка Светског првенства у фудбалу за жене са репрезентацијом Сједињених Америчких Држава. На последњем турниру освојила је награде Златна копачка и Златна лопта за свој учинак. Рапино је отворена лезбијка, а 2013. године добила је награду Управног одбора Геј и лезбијског центра у Лос Анђелесу за своју улогу у активизму за ЛГБТ+ заједницу. Ова светска шампионка такође је позната по свом активизму у другим сферама, попут борбе против родне и расне неједнакости.
Хомофобија у спортској култури Хетеронормативност, од професионалног спорта до дечије атлетике, може се посматрати као доминантна парадигма у спортској култури. Дефинише се као поглед на хетеросексуалност као стандардну или пожељну сексуалност, а овај искључиви начин размишљања често се доводи до крајности у спортској култури, која последично ставља акценат на хегемонијску мушкост. Арнд Кригер (Arnd Krüger) је показао да је историја хомосексуалности у спорту уско повезана са историјом спорта и да сеже све до антике.А. Кригер (1999). „The Homosexual and Homoerotic in Sport”, у: James Riordan & Arnd Kreuger (ур.): The International Politics of Sport in the 20th Century. Лондон: Routledge, стр. 191–216. Преваленција хетеронормативног размишљања у атлетици довела је до спортске културе која је традиционално веома нетолерантна према хомосексуалности. Овакав став је посебно документован у адолесцентском спорту, јер је недавно истраживање Денија Озборна и Вилијама Е. Вагнера III показало да су мушки адолесценти који су учествовали у популарним спортовима, попут америчког фудбала, кошарке и бејзбола, значајно склонији хомофобичним ставовима у односу на друге вршњаке. Године 1995, тројица спортиста (из НФЛ-а, НБА и из атлетике) који су разговарали за часопис Адвокат изјавили су да се више плаше реакције својих саиграча него одговора медија.
У студији из 2009. године о добробити омладине коју привлачи исти пол у Сједињеним Државама, Линдси Вилкинсон и Џенифер Пирсон откриле су да су ниже самопоштовање и веће стопе депресије код ове омладине у корелацији са преваленцијом америчког фудбала у средњим школама. Истраживачи социологије Сарторе и Канингхам такође су пронашли сличну стигматизацију у погледу хомосексуалних тренера, будући да је показано да родитељи средњошколаца не би дозволили да њихову децу тренира неко ко је геј или лезбијка. Открили су и сличан став самих средњошколских спортиста према учешћу у тимовима које воде геј или лезбијски тренери. Међутим, недавни истраживачи документовали су растући тренд отворено геј спортиста у средњошколском и универзитетском спорту.
Спортске лиге и појединци У професионалним спортским лигама, хомосексуалност остаје у великој мери стигматизована у четири главне северноамеричке професионалне спортске лиге. Џејсон Колинс из Националне кошаркашке асоцијације (НБА), заједно са Карлом Насибом и Мајклом Семом из Националне фудбалске лиге (НФЛ), аутовао се док је активно играо, а мали број спортиста се аутовао након завршетка каријере, као што су Вејд Дејвис, Кваме Харис, Дејв Копеј, Рајан О'Калахан, Рој Симонс и Есера Туаоло (НФЛ); Били Бин и Глен Берк (МЛБ); и Џон Амаечи (НБА). Исти тренд се може наћи и у енглеској Асоцијацији професионалних фудбалера (PFA), пошто је рекламна кампања коју је 2010. осмислио PFA против хомофобије пропала јер ниједан професионални фудбалер није желео да се повеже са рекламом. Овај тренд је такође присутан међу енглеским фудбалским навијачима. Студија из 2018. показала је да је међу навијачима на трибинама употреба хомофобичних увреда изузетно честа. Студија закључује да је мотив иза оваквог увредљивог речника тај што навијачи „покушавају да стекну предност за свој тим.”Magrath, Rory. "'To Try and Gain an Advantage for My Team': Homophobic and Homosexually Themed Chanting among English Football Fans." Sociology, vol. 52, no. 4, 2017, pp. 709–726.,
Социолози који су проучавали лезбијке у америчком спорту 1980-их и 1990-их година открили су отворене и прикривене механизме друштвене дискриминације. Међутим, хомофобија је у брзом паду током претходних деценија, а студије из 2013. показале су да су се ставови према женској хомосексуалности у спорту побољшали од истраживања спроведеног на лезбијским спортисткињама средином 1990-их.
Дошло је до пораста броја појединачних спортиста који су се јавно аутовали као ЛГБТ. Поред тога, од 2000-их је било много покушаја организација као што је Национални центар за лезбијска права (NCLR) да се разбију хомофобични ставови у универзитетским и професионалним тимским спортовима. NCLR је сарађивао са екипом Сан Франциско фортинајнерса и универзитетским спортским одељењима на универзитетима као што су Северна Каролина, Флорида и Станфорд како би се ревидирале тимске политике да би се отвореније прихватили ЛГБТ спортисти.
Аут на теренима (Out on the Fields), анкета коју су 2015. године покренули чланови организационог одбора Бингам купа у Сиднеју 2014, светског купа у геј рагбију, и чланови екипе Рагби клуба Сиднеј конвиктс, првог аустралијског геј рагби јунион клуба, представља прву и највећу међународну студију спроведену о хомофобији у спорту.Denison E, Kitchen A. (2015). Out on the Fields: The first international study on homophobia in sport. Repucom, Australian Sports Commission, Federation of Gay Games. Accessed through: www.outonthefields.com Анкетирано је 9.494 спортиста са различитим сексуалним идентитетима (од којих се 25% изјаснило као хетеросексуално). Истраживање је показало да је 1% учесника веровало да су лезбијке, геј и бисексуални спортисти „потпуно прихваћени” у спортској култури, док је 80% испитаника изјавило да су сведочили или доживели хомофобију у спортском окружењу. Стопе и појаве дискриминације на основу сексуалности у спорту су високе, при чему 62% испитаника тврди да је хомофобија чешћа у тимским спортовима него у било ком другом делу друштва. Додатно, студија је показала да су Сједињене Државе земља која је најмање инклузивна за ЛГБТ+ особе, док је Канада рангирана као највише инклузивна.
Постоји родна разлика у реакцијама на мушке и женске спортисте који се аутују као ЛГБТ. Бритни Грајнер је ублажила негативне реакције након објављивања своје сексуалности тако што се лежерно аутовала у интервјуу готово одмах након што је драфтована у Женску националну кошаркашку асоцијацију (ВНБА) у Сједињеним Државама. Ово је било месец дана пре него што се Џејсон Колинс аутовао, и док је око њега настала медијска бура, о објави Грајнерове једва да је било извештавања.