Мамерко Емилије Лепид Ливијан (умро око 62. године пре н. е.)Ливијан је умро у периоду између смрти Метела Пија 63. године пре н. е. и Квинта Лутација Катула Капитолина 61. године пре н. е. — видети: Broughton, био је римски политичар и војсковођа који је био конзул 77. године пре н. е.

Биографија Ливијан је био добро повезана и утицајна личност у познорепубликанској политици. Као припадник аристократске странке, брат трибуна Марка Ливија Друза и син конзула Марка Ливија Друза, био је усвојен у породицу Емилија ЛепидаАнтон и Смит, . Његов утицај био је толики да је могао да се заложи код Луција Корнелија Суле за младог Јулија Цезара и тако убеди Сулу да поштеди Цезаров живот. Такође је био ожењен Корнелијом, Сулином ћерком.

Око 91. године пре н. е. Ливијан је наследио свог брата Марка Ливија Друза као један од понтифика у Колегијуму понтифика. Истакао се у Савезничком рату (91–87. пре н. е.), вероватно служећи као легат под командом Квинта Цецилија Метела Пија. Остварио је неколико победа, а нарочито му се приписује да је убио војсковођу Марса, Квинта Попедија Силона, приликом заузимања Венусије.

Иако једном није успео да буде изабран за претора, Ливијан је поново покушао и до 81. године пре н. е. успео да добије ту функцију. Кандидовао се за конзула 77. године пре н. е. и успео да буде изабран тек након што је Гај Скрибоније Курио повукао своју кандидатуру за ту годину у корист Ливијана. Ни Мамерко ни његов колега по конзулству нису прихватили проконзулску команду у Хиспанији како би помогли Квинту Цецилију Метелу Пију у Серторијанском рату. Нема доказа да је након завршетка свог мандата добио управу над неком провинцијомБротон, Магистрати Римске републике, том III, .

Након што је окончао мандат конзула, Ливијан је вероватно био промагистрат који је 74. године пре н. е. служио под Марком Антонијем Кретиком, коме је поверена ванредна мисија да очисти Средоземно море од пирата који су деловали са Крита. До 70. године пре н. е. можда је био princeps senatus, иако докази за то нису поузданиИако је Ливијан те године био први наведен на списку Сената, велики део значаја који се придавао том положају био је поткопан Сулиним реформама из претходне деценије, тако да је до тада то већ био само технички назив — видети: Бротон, . Године 65. позван је као сведок оптужбе против Гаја Корнелија, у оквиру догађаја повезаних са Првом Катилинином завером.

Породица Ливијан је имао ћерку по имену Емилија Лепида, која је једно време била верена за свог рођака Катона.

Ливијанови сестрићи и сестричине — Сервилија, Сервилија Млађа, Гнеј Сервилије Цепион, Катон и Порција — можда су живели код њега након смрти својих родитеља.

Прикази у фикцији Лепид Ливијан се појављује у роману Колин Макалоу Травнати венац и његовим наставцима.

Референце

Литература

Т. Роберт С. Бротон, Магистрати Римске републике, том II (1952). Антон, Чарлс и Смит, Вилијам, Нови класични речник грчке и римске биографије, митологије и географије (1860). Груен, Ерих С., Последња генерација Римске републике (1995).

Категорија:Корнелијевци