Фалусни графити (у неформалном или вулгарном говору познати и као графити курца, графити пениса или графити курца и муда) јесу илустрације мушког полног органа приказане у форми графита. Ови прикази најчешће обухватају и пенис и тестисе, а иако се у јавности често сматрају непристојним, они су се током историје појављивали у оквиру специфичних културних средина.

Историја Графити у антици Грчка Почетком 21. века, фалусни графити који датирају из 5. и 6. век п. н. е. откривени су на грчком острву Астипалеа. Оближњи натписи такође су открили доказе да су уклесане илустрације повезане са хомосексуалним односима. Натписи су били неки од најстаријих познатих забележених графита фалуса.

Рим Археолошки записи су показали да је фалус био уобичајен симбол у античким римским графитима. Хадријанов зид, који се граничи са северном границом бивше римске провинције Британије, познат је по обилним примерима фалусних графита уклесаних на њему. Док је у метрополи божански fascinus (фасцинус) могао да служи као симбол среће, на спољним границама царства фалусни графити су тумачени као приказ латентног сексуалног насиља империјализма. Године 2022. волонтер који је ископавао део локалитета Виндоланда у Нортамберланду открио је камен на којем је била исписана лична увреда, (Секундинус какатор), поред приказа пениса. У Виндоланди је откопано више фалусних графита него било где другде дуж Хадријановог зида.

Графити у средњем веку Током средњег века фалусни мотиви, попут дрвета фалуса, често су били присутни у маргиналијама. Графитни прикази средњовековних бодежа са тестисима (енгл. ) такође су тумачени као фалусни симболи, иако су можда имали нијансираније значење, представљајући обред преласка у одрасло доба за адолесценте.

Рани модерни графити Познато је да су током 17. века радници који су радили на катедрали у Валенсији у Краљевини Валенсији правили фалусне зграфите преко дела ренесансног сликара Паола де Сан Леокадија. Њихови подухвати поново су откривени током реновационих радова на катедрали 2012. године.

Савремени фалусни графити Године 2016. уметнички веб-сајт Widewalls прогласио је 21. век „новим добом графита пениса”. Савремени фалусни графити настају у различитим друштвеним контекстима и могу се сходно томе и разумети. Рудиментарно тумачење користи фројдовску анализу таквих натписа како би се закључило да су они једноставан облик побуне маргинализованих група као што су радничка класа или деца. Међутим, фалусни графити могу представљати сложене коментаре о друштвеним односима. Године 2010, реновирање библиотеке Универзитета у Утрехту укључивало је брисање преко 50 примера фалусних графита. Натписи су настали као део симболичног сукоба између две групе студената организованих у традиционална друштва (хол. ). Студенти из Утрехта вишег социоекономског порекла имали су тенденцију да наглашавају статус свог друштва кроз употребу графита пениса. Међутим, студенти из мање повољних околности, сврстани у супротно друштво, исмевали су прве графитима контрапениса. Ова социоекономска ривалства често су долазила до усијања. Фалусни натписи представљали су специфичну интеракцију класног сукоба унутар студентске кохорте Универзитета у Утрехту.

Посебно у школском контексту, модерни фалусни графити су упоређивани са својим античким претходницима. На пример, феномен натписа пениса у енглеским средњим школама повезан је са римским поштовањем Пријапа, док су фалусни арборглифи, попут оних које је на дрвећу у Далвичкој шуми оставила банда пениса (енгл. ) и који се приписују локалним студентима, директно упоређени са њиховим античким еквивалентом.

Уметнички прикази У 21. веку фалусни графити се користе као облик уметничког изражавања. У јуну 2010. године, руска улична уметничка група Војна насликала је огроман пенис на Литејном мосту у Санкт Петербургу. Дело, под називом Курчевина у заробљеништву код ФСБ-а, постављено је на коловоз моста који се налази прекопута канцеларија Федералне службе безбедности (ФСБ). Три минута након што је група извела своје уметничко дело, мост се подигао, чиме је сада еректирани фалус био окренут директно према канцеларијама ФСБ-а на супротној страни реке. Непосредно након акције, полиција је на лицу места ухапсила једног члана групе. Дело Курчевина у заробљеништву код ФСБ-а је касније награђено наградом за иновацију 2010. године од стране Националног центра за савремену уметност.

Године 2014. на шаблонском графиту који је израдио Банкси у Фокстону у Кенту под називом Art Buff, који приказује жену која гледа у празно постоље, спрејом је нацртан фалус као да је део оригинала.

Године 2016. становници Брисела покренули су петицију да се задржи серија сексуално експлицитних дела уличне уметности, која је укључивала монументалну слику фалуса на страни зграде у центру града. Графит пениса насликан је у стилу поентилизма на зиду у области Сен Жил у граду. Упркос негодовању јавности, савет је одлучио да уклони пенис и замени га нарученим уметничким делом.

Фалусни графити и пол Обично се претпоставља да фалусне графите цртају мушкарци, а често се посебно приписују пубертетским младићима. На пример, улична уметница Ваџ изричито је идентификовала фалусне графите као вежбу означавања јавног простора као мушког домена. Њена анализа се ослања на феминистичку критику која феномен фалусних графита посматра као пример токсичне мушкости. Такви прикази се стога сматрају отворено шовинистичким и представљају визуелно проширење патријархалних односа моћи у јавном простору.

Питање родног идентитета уметника фалусних графита приказано је у популарним медијима као што је драмедија Love, Nina на каналу BBC One. У четвртој епизоди серије, ликови, фикционализовани чланови домаћинства Мери-Кеј Вилмерс, расправљају о хипотетичком полу сликара графита курца и муда који је спрејом нацртан на њиховом имању у Примроуз Хилу.

Студија латриналија (натписа у тоалетима) у Лондону из 2016. године показала је да су 46% свих илустрација нацртаних у мушким јавним тоалетима били фалуси. Иако су еквивалентни графити у женским јавним тоалетима укључивали пенисе, то је било по стопи од само 0,14% укупних илустрација. Откривено је да жене које илуструју фалусне графите значајно повећавају пенис у односу на тестисе у размери 80:20 у поређењу са мушкарцима код којих је размера 60:40.

Упркос уобичајеној претпоставци да су аутори фалусних графита мушког пола, забележено је много случајева у којима жене стварају фалусне графите. На пример, 2017. године уметница графита Каролина Фалкхолт насликала је џиновски фалусни графит на страни зграде у Лоуер Ист Сајду у Њујорку. Следеће године поновила је своје оригинално уметничко дело на страни стамбене зграде у Кунгсхолмену у Стокхолму. У интервјуу за часопис Hyperallergic, Фалкхолт је рекла да су дела одражавала „индустријализовани пенилни систем”. Руска уметница Наталија Сокол, чланица уличног уметничког колектива Војна, имала је истакнуту улогу у извођењу фалусног уметничког дела ове групе на Литејном мосту.

Понекад тумачен као про-трансродни исказ, потпис Penis Girl (Девојка са пенисом), који је први пут постао истакнут током пандемије ковида 19 у Портланду у Орегону, псеудоним је познате уметнице графита из Портланда. Потписи Penis Girl су првобитно били дистрибуирани широм области Источног Портланда, пре него што су се проширили на Хаваје. Penis Girl је изазвала контроверзе унутар сцене графитне уметности, инспиришући како брисање тако и имитаторске потписе. Године 2022. вајарка Ванеса Џерман направила је истоимено уметничко дело под називом PENIS GIRL, које је приказивало женску фигуру украшену са 17 керамичких фалуса.

Године 2023. једна колумбијска уметница графита насликала је фалус на зиду као део већег мурала који слави Афроколумбијце у Картахени. Графит се показао контроверзним, а локални медији позивали су на његово уклањање. Сама уметница је касније тврдила да је дело критика сексуалног туризма у граду.

Као облик оглашавања мини|Графит који гласи „” (Доле хетеропатријархат) поред симбола Венере који прекрива фалусни графит у Леону, 2019.

Често сматрани непристојним и неприкладним, фалусни графити су били мета реактивних антифалусних графитних мера. Такве кампање често су укључивале сатирични елемент дизајниран да јавно истакне питања сексуалног здравља.

Године 2017. анонимни улични уметник у Лондону започео је кампању са циљем да истакне растуће стопе полно преносивих инфекција цртањем шаблона кондома преко фалусних графита. Кампања је првобитно била осмишљена да субвертира фалусне графите, чијем се присуству у јавном простору уметник противио.

Сличну кампању је 2022. године осмислила рекламна агенција Мекен у главном граду Чилеа, Сантијагу. Пројекат је користио налепнице у облику руке које су затим лепљене преко фалусних графита као начин да се скрене пажња на проблем рака тестиса.

Као облик протеста Активисти који се жале на ударне рупе у Британији и Шпанији приметили су да обележавање ударних рупа графитима пениса може осрамотити власти и натерати их да их поправе када формални протест не привуче пажњу, осигуравајући много бржи расплет грађанског спора. Ипак, активисти ризикују новчане казне ако буду ухваћени.

Галерија

Види још Фалусна архитектура Слике фалуса у Бутану

Референце

Литература

Категорија:Графити Категорија:Фалусни симболи