Ернст Франсоа ван Дајк (; Сирес, 4. април 1973) бивши је јужноафрички такмичар са инвалидитетом који се такмичио у пливању, атлетици и бициклизму. У атлетици је освојио двије сребрне и четири бронзане медаље на Параолимпијским играма и једну бронзану на Свјетском првенству. Десет пута је освојио маратон у Бостону, четири пута маратон у Токију, по два пута маратоне у Њујорку, Лос Анђелесу и Паризу и једном маратон у Сеулу. У бициклизму је освојио двије златне и једну сребрну медаљу на Параопараолимпијским играма, као и по четири златне и сребрне и двије бронзане медаље на Свјетском првенству. У бициклизму је престао да се такмичи 2016. након чега се поново такмичио на Параолимпијским играма 2021. док је каријеру завршио 2023. на маратону у Њујорку.

На првим Параолимпијским играма 1992. такмичио се у пливању и атлетици, након чега се 1996. и 2000. такмичио само у атлетици, а 2000. је освојио прву медаљу на играма, у трци на 400 метара. Маратон у Лос Анђелесу је освојио 2002. а у периоду од 2001. до 2006. освојио је Бостонски маратон шест пута заредом, од чега је 2004. поставио нови свјетски рекорд. На Параолимпијским играма 2004. освојио је двије сребрне и једну бронзану медаљу, 2005. је освојио маратоне у Њујорку, Паризу, Сеулу и Оити, 2006. је освојио маратон у Лос Анђелесу по други пут, 2007. је освојио Свјетско првенство у бициклизму и у друмској и у вожњи на хронометар, а на играма 2008. по први пут се такмичио у бициклизму, у којем је освојио златну медаљу, док је у атлетици освојио бронзану медаљу. У периоду од 2008. до 2010. освојио је Бостонски маратон три пута заредом, 2011. је освојио Свјетско првенство у бициклизму у друмској вожњи, на играма 2012. освојио је бронзану медаљу у бициклизму, 2013. је побиједио на маратону у Чикагу, 2014. је освојио Бостонски маратон по десети пут и Свјетско првенство у бициклизму у друмској вожњи по трећи пут, 2015. је побиједио на маратону у Њујорку по други пут, а 2016. је освојио златну медаљу на Параопараолимпијским играма у бициклизму. У периоду од 2015. до 2018. освојио је полумаратон у Њујорку четири пута заредом.

Добио је награду за спортисту године са инвалидитетом 2006. и сребрни орден Икхаманга 2010. због остварења у спорту.

Дјетињство и почетак каријере

Рођен је са урођеним недостатком обје ноге, његови родитељи који су били спортисте покрајинског нивоа охрабрили га да се бави спортом. У почетку је ишао у школу у Граф-Рајнету, а затим је прешао у школу Елизабет Конради за дјецу са инвалидитетом у Кимберлију, гдје се такмичио у разним спортовима. Учествовао је на Параолимпијским играма у Барселони 1992. гдје се такмичио у пливању и атлетици у инвалидским колицима. У пливању, 50 метара слободним стилом завршио је на осмом мјесту, на 100 метара прсно завршио је на четвртом мјесту у првом кругу и није се пласирао у финале, на 100 метара слободно завршио је на осмом мјесту у финалу, 400 слободно је завршио на четвртом мјесту у првом кругу и није се пласирао у финале, док је 100 метара леђно завршио на четвртом мјесту у првом кругу и није се пласирао у финале. У атлетици се такмичио у трци на 100 метара, гдје је прошао први круг, а у полуфиналу је завршио на седмом мјесту, са временом од 15,73 секунде. У трци на 800 метара у полуфиналу је завршио на шестом мјесту, са временом од 1 минут и 45,15 секунди. Изјавио је да га је навијање публике током игара док је кружио стазом инспирисало да се у потпуности фокусира на атлетику у колицима.

Каријера 1996—2012.

На Параолимпијским играма 1996. такмичио се у атлетици, у трци на 800 метара је завршио на трећем мјесту у првој фази, на другом мјесту у полуфиналној групи и на шестом мјесту у финалу са временом од 1 минут и 39,04 секунде. У трци на 400 метара завршио је на другом мјесту у првој фази, на четвртом мјесту у полуфиналу и на шестом мјесту у финалу, са временом од 49,95 секунди. У трци на 100 метара завршио је на трећем мјесту у првом кругу, а на шестом мјесту у полуфиналу и није се пласирао у финале, док је у трци на 1500 метара завршио на трећем мјесту у првом кругу, док у полуфиналу није завршио трку. Маратон је завршио на 30 мјесту, са временом од 1 сат, 45 минута и 55 секунди.

На Параолимпијским играма 2000. маратон је завршио на четвртом мјесту, са временом од 1 сат, 31 минут и 44 секунде, два минута иза трећепласираног Хајнца Фреја, трку на 1500 метара је завршио на шестом мјесту, у времену од 3 минута и 12,55 секунди, трку на 800 метара је завршио на осмом мјесту у полуфиналу и није се пласирао у финале, док је трку на 400 метара завршио на трећем мјесту, са временом од 49,14 секунди, чиме је освојио бронзану медаљу, прву медаљу у каријери на Параолимпијским играма. Током сезоне је лондонски маратон завршио на другом мјесту, са временом од 1 сат, 41 минут и 53 секунде. Године 2001. побиједио је на Бостонском маратону са временом од 1 сат, 25 минута и 12 секунди, испред петоструког побједника Франца Нитлисбаха, чиме је по први пут освојио један од свјетских маратонских турнира. Године 2002. побиједио је на маратону у Лос Анђелесу испред петоструког узастопног побједника Саула Мендозе, са временом од 1 сат, 28 минута и 44 секунде, а затим је освојио Бостонски маратон други пут заредом, са временом од 1 сат, 23 минута и 19 секунди, док је маратон у Њујорку завршио на другом мјесту, са временом од 1 сат, 45 минута и 16 секунди, иза Кригеа Шаборта. Године 2003. освојио је Бостонски маратон трећи пут заредом, са временом од 1 сат, 28 минута и 32 секунде, док је маратон у Њујорку завршио на другом мјесту, са временом од 1 сат, 35 минута и 36 секунди, иза Шаборта.

Године 2004. освојио је Бостонски маратон четврти пут заредом, са временом од 1 сат, 18 минута и 27 секунди, чиме је поставио свјетски рекорд, а такође је постао прва особа која је у тој дисциплини завршила са временом испод 1 сат и 20 минута. На Параолимпијским играма 2004. трку на 5000 метара завршио је на трећем мјесту, са временом од 10 минута и 24,07 секунди, чиме је освојио бронзану медаљу. Трку на 1500 метара завршио је на другом мјесту, са временом од 3 минута и 05,29 секунди, четири десетинке иза Мендозе и освојио је сребрну медаљу. Трку на 800 метара завршио је на другом мјесту, са временом од 1 минут и 32,53 секунде, 8 стотинки иза Јасуоке и освојио је другу сребрну медаљу. Трку на 400 метара завршио је на четвртом мјесту, док је маратон завршио на 18 мјесту. Године 2005. у марту је организовао међународни догађај у Перлу у вожњи бицикала на ручни погон и обезбиједио је да вожња бицикала на ручни погон постане званична категорија на трци Аргус сајкле тур, око полуострва Кејп, гдје је побиједио на првом издању. Такође се залагао да дисциплина буде у потпуности укључена у све рекреативне вожње широм јужноафричке покрајине Западни Кејп. Током сезоне је пети пут заредом побиједио на Бостонском маратону, са временом од 1 сат, 24 минута и 11 секунди, а такође је побиједио на маратону у Њујорку, са временом од 1 сат, 31 минут и 11 секунди, чиме је поставио рекорд стазе. Године 2006. у бициклизму је други пут заредом побиједио на трци Аргус сајкле тур, док је у атлетици по шести пут заредом побиједио на Бостонском маратону, са временом од 1 сат, 25 минута и 29 секунди, а побиједио је и на маратону у Лос Анђелесу, са временом од 1 сата, 24 минута и 48 секунди. На Свјетском првенству у атлетици је освојио бронзану медаљу у трци на 800 метара, док је маратон завршио на осмом мјесту. Добио је награду за спортисту године са инвалидитетом за 2006. Године 2007. у бициклизму је освојио златну медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар, 30 секунди испред Алехандра Албора, а затим је освојио златну медаљу и у друмској вожњи, двије секунде испред Норберта Коха. У атлетици је Бостонски маратон завршио на трећем мјесту, осам минута иза Масазумија Сеџиме, док је маратон у Лондону завршио на четвртом мјесту, изгубивши од Мендозе у спринту за треће мјесто.

Године 2008. освојио је Бостонски маратон по седми пут, са временом од 1 сат, 26 минута и 49 секунди. На Параолимпијским играма 2008. вожњу на хронометар у друмском бициклизму завршио је на четвртом мјесту, двије секунде иза трећепласираног Албора, док је два дана касније у друмској вожњи побиједио секунду испред Албора и Оза Санчеза, чиме је освојио прву златну медаљу на играма. Три дана послије бициклизма у атлетици се такмичио у маратону, гдје је освојио бронзану медаљу завршивши на трећем мјесту, иза Курта Фирнлија и Хирокија Сасахаре. У новембру је маратон у Њујорку завршио на деветом мјесту. Године 2009. освојио је Бостонски маратон по осми пут, чиме је изједначио рекорд маратонке Жан Дрискол по укупном броју побједа. Пет дана касније маратон у Лондону завршио је на трећем мјесту, иза Фирнлија и Дејвида Вира. У бициклизму се такмичио на Свјетском првенству, гдје је освојио бронзану медаљу у вожњи на хронометар, завршивши на трећем мјесту, минут и по иза Оскара Санчеза,, а у друмској вожњи је освојио сребрну медаљу, завршивши на другом мјесту, три секунде иза Елмара Стернаха. Године 2010. освојио је Бостонски маратон по девети пут, са временом од 1 сат, 26 минута и 53 секунде, чиме је постао рекордер по броју побједа, док је маратон у Њујорку завршио на осмом мјесту. У бициклизму се такмичио на Свјетском првенству, гдје је освојио сребрну медаљу у вожњи на хронометар, завршивши минут иза Оскара Санчеза, након чега је освојио сребрну медаљу и у друмској вожњи, гдје је завршио 49 секунди иза Санчеза. На крају сезоне је добио сребрни орден Икхаманга због остварења у спорту. Године 2011. на Бостонском маратону се одвојио на почетку али су га достигли на 30 километру и завршио је на трећем мјесту, са временом од 1 сат, 18 минута и 51 секунду, једну секунду иза Соџиме, са истим временом као Фирнли. У бициклизму је учествовао на три рунде Свјетског купа, од којих је побиједио у друмској трци у Бе Комоу, након чега је на Свјетском првенству хронометар завршио на седмом мјесту, минут и по иза Оскара Санчеза, а затим је освојио златну медаљу у друмској вожњи, гдје је побиједио у спринту испред Вима Деклера и Норберта Мосанола.

Године 2012. Бостонски маратон завршио је на шестом мјесту, са временом од 1 сат, 24 минута и 22 секунде, гдје је побиједио Џош Касиди који је са временом од 1 сат, 18 минута и 25 секунди срушио његов рекорд из 2004. за двије секунде. На Параолимпијским играма 2012. такмичио се само у бициклизму, гдје је хронометар завршио на петом мјесту, минут и по иза Алесандра Цанардија, након чега је у друмској вожњи освојио сребрну медаљу, завршивши секунду иза Цанардија.

2013—2023.