Империјалистички феминизам – познат и као колонијални феминизам, империјални феминизам или интерсекционални империјализам – односи се на случајеве у којима критичари тврде да се феминистичка реторика користи за оправдавање ширења империје или империјализма. Овај термин је стекао значај током 20. и 21. века, при чему један аутор истиче да он „даје предност неједнакости путем ’преобликовања родова’ које се представља као родна равноправност и да се империјалистички феминизам фаворизује ширење империје путем рата. Сродни термин, интерсекционални империјализам, односи се на спољну политику западних земаља за које се сматра да спроводе или подржавају империјалистичке политике, док истовремено у земљи промовишу инклузивну и прогресивну реторику.
У академским круговима и дискурсу студија о женама, појам „империјални феминизам” и сродни термини служе за критику ставова западног феминизма према земљама које нису западне и чије становништво није беле пути. Критичари истичу да такав приступ одржава нетачне и понижавајуће стереотипе о положају жена на Глобалном југу. Западни феминизам је критикован због стварања слике о женама које нису белкиње и не потичу са Запада као о особама које се налазе у лошијем социоекономском положају него што је то заправо случај. Поред тога, термин „империјални феминизам” користи се за описивање ситуација у којима се испољавају расистички ставови према маргинализованим етничким групама које нису део мејнстрим феминизма. Поједини истраживачи сматрају да се постколонијални феминизам развио делом као одговор на такве ставове западних феминисткиња.
Историја Појам „империјалистички феминизам” вуче корене из ширења европских колонијалних империја током 18. и 19. века. Када су Европљани успоставили власт над бројним небелим и незападним становништвом, оправдавали су такозвану „цивилизацијску мисију” тврдњом да су жене у тим друштвима потлачене од стране мушкараца услед сексистичких идеологија. Тврдили су да ће колонијална власт ослободити те жене угњетавања од стране њихових мушких сународника.
Палестинско-амерички историчар Едвард Саид овај феномен сврстава у оквире „оријентализма” и тврди да су европска наука, култура и друштво одржавали стереотипе о незападним цивилизацијама како би оправдали контролу над њима. Међу тим праксама, посебно је критикован положај потчињених жена, што су колонијалне силе користиле као оправдање за своју даљу владавину. Културне праксе попут сатија, дечјих бракова и пурде навођене су као доказ „заосталости” оријенталних народа. У југозападној Азији и северној Африци, колонијалне силе су се фокусирале на исламски вео као симбол угњетавања. Евелин Беринг, колонијални управник у Египту, био је познат по својим кампањама против вела, за који је тврдио да угњетава египатске жене. На колонијалним Филипинима, западњаци су били згрожени тиме што је у друштву било прихватљиво да жене на јавним местима буду откривених груди, доживљавајући то као непристојност која захтева интервенцију. Европљани су на ове праксе гледали као на доказ потребе за европском влашћу, пружајући тако идеолошко оправдање за колонијализам.
Референце
Категорија:Феминизам