Кетелек () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Солнок јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Централни део села, поред цркве мини|лево|200п|Унутрашњост цркве Кетелек се налази дуж реке Тисе, у северном делу централног подручја жупаније, на око 30 километара североисточно од Солнока. Целокупно насељено место и огромна већина његове административне територије смештени су на десној обали, мада се мањи део територије, површина од око 5 квадратних километара коју окружује рукавац (мртваја), налази на левој обали тренутног речног тока.Топографске информације
Његови непосредни суседи су му Тисароф (Tiszaroff) на северу и Тисабе (Tiszabő) на истоку (оба места се налазе на супротној, левој обали Тисе), Нађкери (Nagykörű) на југу, Чатасег (Csataszög) и Хуњадфалва (Hunyadfalva) на југозападу, као и Тисашиљ (Tiszasüly) на северозападу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја Фрагменти керамике ископани током орања представљају остатке културе линеарне керамике, што доказује да је данашња територија села била насељена још у праисторијско доба. Име насеља се први пут помиње у документу из 1392. године као Keutelek. Порекло имена није разјашњено. Претпоставка да име Kőtelek потиче од имена опатије Kői је погрешна.Кратка историја насеља
Током 15. века, село је било подељено између породица Кази (Kazy) и Комполти (Kompolti). Од 1544. године, становници села Кетелек плаћали су порез и Турцима. Према турском попису из 1550. године, двадесет седам породица обавезних на плаћање десетка живело је у десет опорезивих домаћинстава, плаћајући укупно 2.465 акчи годишње. Иако се њихов број смањио, локално становништво је преживело период османске владавине у селу.
Локална легенда чува сећање на Ракоцијев рат за независност, преносећи причу о томе како се Ференц II Ракоци одмарао испод велике крушке на ободу села. Међутим, због изненадног непријатељског напада, куручке снаге нису могле да однесу део ризнице, па су је закопале у близини. Многи су од тада трагали за кнежевим благом, али без успеха. Према усменом предању, велико дрво приказано на сеоском печату, који се користио пре 1945. године, представља управо ту крушку.
До средине 19. века, село је било у поседу породица Халер (Haller), Орци (Orczy) и Шаги (Sághy), а након њих и породица Балдачи (Baldácsy), Стараи (Sztárai), Халаши (Halasi), Алмаши (Almásy) и Хеленбронт (Hellenbronth). Многи становници Кетелека учествовали су у Револуцији и рату за независност 1848–1849. године. Према локалном предању, Маћаш Кадар (Mátyás Kádár), тадашњи сеоски учитељ, служио је као ађутант у војсци Артура Гергеја (Artúr Görgey).
Мушко становништво села претрпело је велике губитке током Првог светског рата, од оних који су мобилисани, 104 мушкарца су или погинула у борби или се никада нису вратила из заробљеништва. Како репресалије након пада Мађарске Совјетске Републике, тако и румунска окупација, нанели су селу велику штету и однели људске животе. Током Другог светског рата, учитељ Балинт Хорват служио је као резервни поручник и командовао батаљоном за изградњу железнице. У октобру 1944. године, он и његова јединица прешли су на совјетску страну, а рат је завршио служећи у редовима првог мађарског пука, а касније и дивизије, за изградњу железнице. Совјетске трупе окупирале су Кетелек 7. новембра 1944. године. Неколико цивила страдало је у злочинима које су починили Руси, а многи мушкарци су депортовани у Совјетски Савез на принудни рад, само је неколицина њих преживела заточеништво.
Почетком педесетих година прошлог века, у селу је живео велики број породица које су принудно исељене из Будимпеште након што су означене као „класни непријатељи”. Хуњадфалва је некада била део Кетелека, самостална општина постала је 1993. године.
Демографија Према подацима са пописа из 2001. године, већина становништва, приближно 79,5%, припада Римокатоличкој цркви. Око 3,5% су реформисти, док по приближно 0,5% чине гркокатолици и лутерани. Око 0,5% припада другим црквама или верским заједницама. Приближно 15,5% не припада ниједној цркви или верској заједници, односно није дало одговор.Скуп података о националности пописа из 2001. године.
Према попису из 2011. године, 88,3% становника изјаснило се као Мађари, 25,1% као Цигани, а 0,2% као Немци (11,6% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Године 2011. верска структура је била следећа: римокатолици 57,8%, реформисани 3,1%, лутерани 0,2%, гркокатолици 0,2% и лица без верске припадности 19,9% (18,3% се није изјаснило о припадности).
Године 2022. 91,1% становништва се изјаснило као Мађари, 19% као Роми, 0,7% као Немци, по 0,1% као Украјинци, Грци и Пољаци, а 0,7% као припадници других етничких група које нису домаће (8,5% није дало одговор; укупан збир може премашити 100% услед двоструког етничког изјашњавања). Према вероисповести, 2022. године 45,5% становништва чинили су римокатолици, 2,7% реформисани, 0,3% гркокатолици, 0,2% лутерани, 1,1% припадници других хришћанских вероисповести, 1% остали католици, док 22,2% није припадало ниједној верској заједници (26,9% није одговорило).
Литература
Látnivalók Jász-Nagykun-Szolnok megyében – VendégVáró Útikönyvek Magyarország Megyei Kézikönyvei – Jász-Nagykun-Szolnok Megye Kézikönyve, CEBA Kiadó
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Мапа Кетелека Фестивал водених мушица у Кетелеку (Цветање Тисе)
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок