Позориште Комунале () је оперска кућа у Болоњи. У њему се током позорошне сезоне изведе најчешће осам опера, са шест извођења. Отворено је 14. маја 1763. године и у њему се изводе представе до данас.
Историја У Болоњи је од почетка 17. века постојало неколико позоришта која су изводила оперске представе, али су временом запуштена или изгорела.Позориште Марсиљи-Роси је представљао оперска дела популарних композитора тог времена, укључујући Вивалдија, Глука и Пичинија. Позориште Малвеци, изграђено 1651, изгорео је у фебруару 1745. године и тај догађај је подстакао изградњу новог позоришта. Нуово Театро Публико, како се Позориште Комунале првобитно звало, отворено је 14. маја 1763. године.
Дизајн и инаугурација
Упркос противљењу конкурената, уговор за пројектовање позоришта добио је италијански архитекта Антонио Гали да Бибијена. Прва представа била је Глуков Клелијски тријумф, коју је компоновао за ту прилику. Звонаста сала, која се састоји од четири нивоа ложа, краљевске ложе и мале галерије. Таваница је украшена тако да изгледа као да је отворена ка небу. Изграђена је углавном од чврстог материјала, ради заштите од пожара. Зграда није до краја завршена све до 1936. године, када је урађена фасада, а закулисни простор, који је требало да омогући неометано играње представа, завршен је тек 1805. и то захваљујући конкуренцији других позоришта.
Требало је да ово буде прва велика оперска кућа изграђена јавним средствима и у власништву општине. Од 99 ложа, колико их има, 35 је одмах продато приватним лицима, али услови власништва су били јединствени по томе што су описани као ограничени на „право закупа заувек“ а не на директно власништво и контролу.
Разне реновације су предузете између 1818. и 1820. године, као и 1853/54. године. Након што је пожар 1931. уништио већи део сценског простора, позориште је затворено и није поново отворено све до 14. новембра 1935. Тада је уместо оригиналне сале у облику звона саграђена сала у облику потковице која је могла да прими 1.034 особе.
Током година, Позориште Комунале се развило у централну институцију у културном животу града. Постало је сцена за италијанске оперске таленте, а истовременои и домаћин наступа и премијера познатих композитора као што су Верди, Росини и Доницети.
Музичка историја
У 19. веку представљено је двадесет опера Ђоакина Росинија, док је седам од десет опера Винченца Белинија представљено 1830-их. Дела Ђузепеа Вердија и касније, 1871. италијанска премијера Вагнеровог Лоенгрина, доминирала су репертоаром до краја 19. века. Болоња је постала место за неколико других Вагнерових оперских премијера у Италији, посебно када је композитор био присутан на премијери својих опера „Ријенци“ и „Парсифал“, 1. јануара 1914. године.
Још једна важна личност повезана са Позориштем Комунале од 1894. године надаље био је Артуро Тосканини, који је те године дириговао Вердијевим Фалстафом и остао као диригент у позоришту све до Другог светског рата. Рикардо Нилсен је био управник позоришта од 1946. до 1950. године.
Међу премијерама је била је и опера Il suono giallo Алесандра Солбијатија, заснована на експерименталној представи Василија Кандинског Жути звук, 13. јуна 2015.
Позоришни оркестар је основан 1956. године. Серђу Челибидаке је био први главни диригент, од 1956. до 1973. године.
Види још
Европска рута историјских театара
Референце
Литература
Lynn, Karyl Charna (2005), Italian Opera Houses and Festivals, Lanham, Maryland: The Scarecrow Press, Inc., 2005.
Категорија:Италијанска култура Категорија:Историја позоришта Категорија:Странице са непрегледаним преводима