Сасберек () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Солнок јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|160п|Конерова зграда мини|лево|130п|Адолф Конер Село се налази у западном делу жупаније, на ободу области Доњи Јасшаг (Alsó-Jászság) и на левој обали реке Зађве, 17 километара северно од седишта жупаније, Солнока.Топографске информације

Непосредни суседи су му Јасалшосентђерђ (Jászalsószentgyörgy) на северу, Јасладањ (Jászladány) на североистоку, Бешењсег (Besenyszög) на истоку, Зађварекаш (Zagyvarékas) на југу, Ујсас (Újszász) на југозападу и Јасболдогхаза (Jászboldogháza) на северозападу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Историја Први познати писани помен овог места датира из 1435. године. Током владавине мађарског краља Жигмунда, забележено је као насеље са црквом. У то време, његово име се писало Zazberegh. Насеље је у 15. веку стекло статус трговишта, али га је касније изгубило, након што је до 17. века остало готово без становништва услед османско-татарских освајања и разарања која су из њих произашла. Године 1699. ненасељено имање или пуста (puszta) Сасберек било је део властелинства замка Бујак (Buják). Марија Терезија га је 13. априла 1745. године, путем даровнице, трајно доделила Палу Анталу Естерхазију. Кнез Миклош Естерхази II је 1798. године у Алшо-Сасбереку (Alsó-Szászberek) изградио овчарник капацитета 3.000 грла, заједно са пратећим пољопривредним објектима. Општинској управи Сасберека поклоњене су репродукције докумената на платну из доба кнежевине Естерхази, конкретно оних који се односе на пољопривредне објекте планиране за изградњу на имању Сасберек{Аустрија форум , као и мапа имања Тисакирт (Tiszakürt / Pusztakürt) и његове околинеСасберек на Хунгарикани.

Крајем седамдесетих година 19. века, имање је прешло у власништво породице Конер (Kohner). Број становника на породичном имању, на којем је успостављена пољопривредна производња великих размера, стално је растао, а чинили су га углавном пољопривредни радници и закупци малих поседа. Значајан фактор у овом развоју била је све већа потреба нових власника за радном снагом ради подршке модерном пословању на имању, које је укључивало и систем пруга уског колосека (са малим рудничким вагонима, локално познатим као kutyavasút, lóré или pámvádli). Под вођством Адолфа Конера, пољопривредна производња на имању, у оквиру које су коришћени плугови на парни погон, стекла је углед на националном нивоу. Коњи из ергеле у Сасбереку освајали су бројне награде, а и друге гране сточарског програма овог имања постигле су светску славу. Др Барон Адолф Конер из Сасберека, велики добротвор и покровитељ Беле Бартока, позвао је овог композитора на своје имање у Фелшесасбереку (Felsőszászberek).дворац Фелшесасберек Током једанаест дана, од 15. до 26. августа 1918. године, композитор и етномузиколог прикупио је 203 народне песме: 11 у Фелшесасбереку, 45 у Јаношхиди (Jánoshida), а највећи број – 147 – у Ујсасу (Újszász). То је била његова последња експедиција прикупљања народних песама у Мађарској, о чему је писао и у својој преписциКонерпва преписка. У знак сећања на ту посету, Завичајно друштво „Örökségünk Szászberek” (Наше наслеђе – Сасберек) покренуло је иницијативу за постављање спомен-плочеÖrökségünk Szászberek Helytörténeti Kör. Уз подршку локалне самоуправе, плоча је свечано откривена 13. децембра 2023. године, уз пригодну церемонију и изложбу.Достојно обележавање његовог сећања

Ово подручје, које је претходно било издвојени део територије насеља Бесенишг (Besenyszög), постало је самостално село 11. марта 1950. године. Све до 2003. године, привреда насеља се заснивала на производњи батерија и пољопривреди, с тим што се пољопривредна делатност одржала до данас. У јесен 2008. године започета је изградња постројења за производњу енергије из биомасе и погона за производњу пелета на индустријском земљишту у власништву италијанске компаније, пројекат који је 2021. године био у истој фази развоја као и 2008. године.Кратка историја насеља

Демографија Године 2001, 100% становништва насеља се изјаснило као Мађари.Скуп података о националности пописа из 2001. године.

Према попису из 2011. године, 91,1% становника изјаснило се као Мађари, 0,3% као Немци, а 0,2% као Румуни (8,9% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура је била следећа: римокатолици 42,1%, реформисани 2,4%, гркокатолици 0,3%, без верске припадности 29,6% (24,3% се није изјаснило о припадности).

Године 2022. 92,3% становништва се изјаснило као Мађари, 0,8% као Немци, 0,4% као Роми, 0,1% као Пољаци, 0,1% као Грци, а 1,9% као припадници других националности (7,5% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Што се тиче вероисповести, 31,8% су били римокатолици, 2,7% реформисти, 1% гркокатолици, 0,1% лутерани, 0,1% православци, 0,1% јудеисти, 1,4% припадници других хришћанских вероисповести, 4,4% припадници других католичких заједница, а 19,5% се није изјаснило као припадници ниједне верске заједнице (38,9% није дало одговор).

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Сазберекова лекција француског – Непсабадшаг Szászberek a TérképCentrumon Сасберек група на Фејсбуку Örökségünk

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок