НоФап () веб-сајт је и онлајн форум који служи као група за подршку појединцима који желе да престану са употребом порнографије и мастурбацијом. Назив платформе потиче од жаргонског израза fap (феп), који означава мушку мастурбацију. Иако се разлози за ову апстиненцију разликују код сваког појединца, као главни мотив наводи се покушај превазилажења зависности од порнографије или других компулзивних сексуалних понашања. Међу осталим разлозима за уздржавање наводе се религијска и морална уверења, лични развој и одређена физичка схватања.
Многи ставови унутар ове групе немају подршку медицинске науке. Неуролози, психолози и други медицински стручњаци критикују ставове заједнице и њене напоре у борби против зависности од порнографије као поједностављене, застареле и нетачне. Наводна наука иза активности ове групе ослања се на радове активисте против порнографије Герија Вилсона (Gary Wilson). Историчар Брајан М. Вотсон (Brian M. Watson) приметио је да Вилсон нема научне квалификације и да је „направио каријеру продајући псеудонауку”.
Закључно са 6. јануаром 2024. године, онлајн заједница НоФап имала је више од 350.000 регистрованих чланова.
Оснивање
НоФап је у јуну 2011. године основао веб-програмер из Питсбурга Александер Роудс (Alexander Rhodes), подстакнут дискусијом на веб-сајту Reddit о студији из 2003. године, (која је повучена 2021. године због преклапања са другим објављеним чланком на кинеском језику), а која је тврдила да мушкарци који се уздржавају од мастурбације седам дана доживљавају скок нивоа тестостерона за 145,7 % седмог дана. Та вест је доспела на насловну страну сајта Reddit. На веб-сајту се наводи да неки учесници НоФапа теже да „побољшају своје међуљудске односе” и да прихвате „изазов снаге воље — како би преузели контролу над својом сексуалношћу и претворили је у супермоћи”, али увек са коначним циљем „уздржавања од ПМО (порнографије, мастурбације и оргазма)”. Израз fap је ономатопејски интернет жаргонизам за мушку мастурбацију који се први пут појавио 1999. године у веб-стрипу Sexy Losers, где се користио за описивање звука мастурбације мушког лика.
Иако се сајт најчешће повезује са мушкарцима који желе да оставе порнографију и смање мастурбацију, постоји и мањина корисница које себе називају „Фемстронаутима” (Femstronauts). Александер Роудс је проценио да око пет процената учесника чине жене. Роудс се појављује у документарном филму Николаса Тане (Nicholas Tana) под називом Sticky: A (Self) Love Story, у којем говори о својим сазнањима и ставовима о мастурбацији. Након тога, Роудс је основао НоФап као сабредит форумску заједницу на сајту Reddit. Овај подухват се понекад назива и „фепстиненцијом” (енгл. fapstinence).
Назив „НоФап” оригинално потиче из бодибилдинг заједнице, а Александер Роудс га је испрва користио као шалу. У априлу 2015. године, Роудс је напустио добро плаћен посао у компанији Google како би се у потпуности посветио развоју НоФапа.
NoFap.com Број корисника на НоФаповом сабредиту више се него утростручио током две године, што је навело Роудса да направи посебан форум ван Reddit-а, на адреси NoFap.com. NoFap.com функционише као сестрински веб-сајт НоФап заједници смештеној на Reddit-у.
Чланство
Демографија Интернет анкета из 2014. године показала је да су чак $99\%$ пратилаца НоФапа мушкарци, иако је Роудс навео да су и жене део заједнице. Састав чланства варира од атеиста, попут оснивача Роудса, до фундаменталистичких хришћана. Међутим, Роудс је јавно тражио и примао финансијска средства од верских организација. Корисници веб-сајта себе називају „Фапстронаутима” (Fapstronauts). Поједини аутори називају чланове ове заједнице „НоФаперима”, „фепстинентнима”, или „но-фаперима”. Док поједини самопроглашени зависници од порнографије траже помоћ путем НоФапа, други се придружују из изазова или жеље да унапреде квалитет живота и међуљудске односе.
Уверења Заговарање НоФапа најчешће се сажима у правилу „90 дана апстиненције од порнографије, мастурбације и оргазама”. Студија о антипорнографским ставовима међу пољским корисницима интернета показала је да „Упркос сугестивном називу, званични циљ покрета НоФап није подстицање потпуне апстиненције од мастурбације, већ подршка корисницима у процесу уздржавања од приступа порнографским материјалима и остваривању различитих циљева благостања у вези са сексуалним здрављем”, што потврђују и други критички извори. Након одређеног периода уздржавања од порнографије и мастурбације, део корисника НоФапа наводи да доживљава различите физичке и менталне добробити. Неки корисници такође истичу да порнографија може „изобличити” њихову психу, на штету стварних емотивних веза.
НоФап окупља широко спректрум мишљења о сексуалном здрављу и пружа подршку корисницима са различитим циљевима, све док настоје да побољшају своје сексуалне навике.
Део уверења ове групе ослања се на рад Герија Вилсона, активисте против порнографије који нема медицинско ни научно образовање. Вилсонов рад се у стручној јавности сматра псеудонаучним.
На форумима НоФапа забележене су антисемитске објаве и садржини који сугеришу теорије завере. У њима се Јевреји и Илуминати оптужују да су створили порнографију и искористили је као оружје како би „подрили беле мушкарце”. Џони Хант (Jonny Hunt, 2021. и 2024) такође примећује присуство теорија завере и антисемитизма у виду тврдњи да „порнографску индустрију оркестрирају Јевреји како би уништили друштво.”
Мотивације Према различитим изворима, већину веб-сајтова и YouTube канала посвећених пропаганди против мастурбације и зависности од порнографије, као и оне који подржавају НоФап, воде припадници крајње деснице, верски фундаменталисти и конзервативци који заступају дословно тумачење Библије, због чега су ти канали претежно политичке природе. Поједини аутори перципирају НоФап заједницу као део маносфере — мреже онлајн група познатих по пропагирању мизогиније.
Психолози, лекари и социолози сматрају да је традиционални хришћански фокус на сузбијање сексуалних активности, укључујући мастурбацију, нездрав и штетан. То се подједнако односи и на секуларно заступање борбе против порнографије и мастурбације, укључујући законодавна тела 16 америчких савезних држава која су порнографију прогласила „кризом јавног здравља”.
Америчко психијатријско удружење је до тада већ одбацило такву моралну панику (називајући је „политичким триком”) у приручнику DSM-5 (објављеном 2013), а ни ревидирано издање DSM-5-TR из марта 2022. године не признаје дијагнозу зависности од секса (која би обухватала и гледање интернет порнографије). Ни Класификација МКБ-10, као ни МКБ-11, не признају зависност од секса или порнографије као званичну дијагнозу.
Хамза Ахмед (са надимком „Адонис”) спомиње се у извештају The Grift Economy (који анализира маносферу као лукративну индустрију) као особа која монетизује идеологију која укључује и НоФап. Панос Компацијарис је 2025. године анализирао како наративи НоФапа постају „извор зараде преко онлајн микро-познатих личности и микро-експерата” (међу којима је и Ахмед).
Реакције
У интервјуу за The Huffington Post, терапеуткиња Пола Хол (Paula Hall) упитана је о тврдњама НоФапа о „физичким добробитима, укључујући обновљену енергију, бољи фокус, концентрацију и квалитетнији сан”, на шта је одговорила да „постоји врло мало медицинских доказа за било коју од тих промена”. Терапеут Роберт Вајс (Robert Weiss) за исти лист види НоФап као део ширег отпора према савременој технологији. Овај покрет је критикован и због изазивања непријатних нежељених ефеката код мушкараца, попут продужених или нежељених ерекција и прекомерног либида. Психолог Дејвид Џ. Леј је написао: „Нисам им супротстављен, али сматрам да су њихове идеје поједностављене, наивне и да промовишу тужан, редукционистички и изобличен поглед на мушку сексуалност и мушкост”. Леј критикује заговорнике НоФапа као аматере који користе „непоуздане податке” и „слободне екстраполације слабе науке како би тврдили да порнографија има непропорционално штетан утицај на мозак” и изазива еректилну дисфункцију. Он додаје да НоФап представља наставак историјских покрета против мастурбације, попут тврдњи швајцарског лекара Самјуела Тисоа (Samuel Tissot) из 18. века да је мастурбација болест која „слаби мушки дух” и води у аморалност; америчког лекара Бенџамина Раша (Benjamin Rush), који је тврдио да мастурбација изазива слепило; или В. К. Келога (W.K. Kellogg), који је осмислио корнфлекс у оквиру својих настојања да сузбије мастурбацију.
Истраживања о форумима и пратиоцима НоФапа Управа НоФапа се противила коришћењу својих података у мејнстрим научним студијама: на њиховом веб-сајту налазе се правна упозорења да је научницима забрањено спровођење истраживања на платформи, а претили су и тужбама истраживачима који то прекрше.
Квалитативна студија из 2021. године показала је да се приступ НоФапа према порнографији чини штетним. Научници су проучавали чланове онлајн заједница за самопомоћ NoFap и PornFree и закључили да се „посвећеност апстиненцији, уоквирена кроз концепте опоравка и релапса, показала као главни фактор одржавања психолошке узнемирености”.
Студија из 2020. године открила је да, иако НоФап тврди да се заснива на науци, што су пратиоци више веровали да треба да апстинирају од мастурбације, то су исказивали „мање поверење у науку”. Социјални психолози Тејлор и Џексон, који су анализирали садржај НоФап форума, закључили су да поједини учесници не одбацују само порнографију, већ и радокалне феминистичке критике порнографије. Они такође наводе да неки чланови користе и репродукују познате хегемонијске мушке ставове (нпр. да су мушкарци доминантни тражиоци задовољства, а жене „природни” пружаоци тог задовољства), чиме обнављају друштвена очекивања о родној сексуалној доминацији и потчињености. Друга студија из 2020. године навела је да се форум лажно представља као извор медицинских информација, што одвраћа чланове од тражења стручне медицинске помоћи и подстиче на самодијагностиковање.
Истраживање из 2020. године објављено у часопису Social Forces наводи у вези са НоФапом: „Ове тврдње не долазе нужно од научних експерата. Уместо тога, видимо да се новински чланци ослањају на различите стручњаке који нису научници”, док се „Роудс више пута цитира како се присећа своје 'зависности од интернет порнографије' и личних последица.” Аутори закључују да „новинари и политички глумци преувеличавају научне налазе како би унапредили сопствени медијски утицај и политичке агенде”.
Академски рад из 2020. године истиче да је НоФап био на мети крајње десничарских група, пишући да је „борба за 'ремаскулинизацију' белих мушкараца кроз превазилажење зависности од порнографије добила антисемитски карактер: постала је борба против 'јеврејске порнографије' и 'јеврејске прљавштине', којој би требало да се придруже и други актери попут НоФапа”. Културолог Сајмон Стрик (Simon Strick) изјавио је да је у случају НоФапа „расистички културни рат већ био имплициран у самом позиву да се прикључи покрету кроз апстиненцију”, додајући да се „НоФап представља као потрага за нетоксичним и прогресивним родним улогама, иако истовремено учествује у родно и расно обојеним наративима који нису ништа мање насилни”.