Тисаигар () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Тисафиред јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|200п|Фонтана у Тисаигару мини|лево|200п|Етно кућа Налази се у транстиском делу жупаније Јас-Нађкун-Солнок, дуж његове североисточне границе са жупанијом Хајду-Бихар, отприлике 10 km југоисточно од Тисафиреда.Топографске информације

Друга непосредно суседна насеља су Кочујфалу (део Тисафиреда) на истоку, Тисаерш на југу, Тисасентимре на југозападу и Тисаселеш на западу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Историја Тисаигар је насеље које потиче из доба династије Арпад, некада је било породични посед огранка Абад из клана Томај. Име насеља се први пут помиње у документу из 1325. године, који је издао Чанад, бискуп Егера. У том документу, Лорант, син Шебешћена Абадија из огранка Абад клана Томај, исплатио је одштету од 50 марака удовици и ћерки Петера (сина свог стрица Уза). Тиме је обезбедио изјаву да женски чланови клана и њихови наследници убудуће неће полагати право на поседе Абад, Сентимре, Тинодте и Игар.Кратка историја насеља

Игар је првобитно припадао жупанији Саболч, али је у 15. веку пребачен у жупанију Хевеш. Међутим, мађарски краљ Матија је 1455. године вратио село жупанији Саболч. У то време, насеље је било у власништву породице Бајони. Године 1472. село је било у власништву Ђерђа и Ласла Селешија. На њихов захтев, Иштван Батори из Ечеда, који је обављао дужност краљевског судије, наредио је разграничење између Тисаигара и Тисаерша, при чему је ово друго насеље било власништво Егерске бискупије. Почетком 16. века, три четвртине села биле су у поседу породице Секи. Према опису Иштвана Добоа из 1548. године и пореском попису из 1552. године, село се већ водило као насеље жупаније Хевеш и спадало је у места припојена тој жупанији услед османске окупације.

Године 1589. власник села, Пал Секи, учествовао је у одбрани тврђаве Егер, а до 1591. године обављао је дужност заменика жупана (alispánj) жупаније Килше-Солнок. У свом тестаменту навео је следећа имања: Батор, Керестур, Тисаселеш, Игар, Дерш, Лудаш, Тарнамера, Њек, Шилестје и Лекешхаза. Међутим, његов син Ференц је 1616. године заложио имања Игар, Тисаселеш и Дерш код Винцеа Калаија, а затим их је 1640. поново заложио код Пала Балкуа. Ипак, син Ференца Секија, Петер, који је служио као капетан замка у Сендреу, откупио је Игар, заједно са осталим заложеним поседима.

До 1693. године, Игар је био у поседу породице Дарваш. Мађарски краљ Карло III је 1734. године вратио село породици Секи, а по праву породице Секи и породици Папсас, након што га је породица претходно изгубила по основу закона о праву на посед стечен оружјем (fegyverjog). Насеље, које је у међувремену остало без становништва, поново је насељено 1743. године. Након Ђерђа Секија, село су (1734. године) наследила његова деца: Жигмонд, Ференц, Пал, Жужана и Борбала.Magyarország vármegyéi és városai Монографија Мађарске – Енциклопедија историје, географије, ликовних уметности, етнографије, војних и природних прилика, као и стања јавног образовања и привреде земаља Мађарске круне. Ур. Borovszky Samu – Sziklay János. Budapest: Országos Monográfia Társaság. 1896–1914. Почетком 20. века, село је припадало јарашу Тисафиред у оквиру жупаније Хевеш.

Демографија Године 1910, од ​​укупно 1.481 становника, 1.478 су били Мађари; међу њима је било 414 римокатолика, 1.003 реформисана хришћанина и 61 Јеврејин.

Године 2001. 95% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 5% Цигани.Скуп података о националности пописа из 2001. године.

Према попису из 2011. године, 89,9% становника изјаснило се као Мађари, 6,1% као Роми, а 1,7% као Немци (9% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура била је следећа: римокатолици 30,9%, реформисани 31,2%, гркокатолици 0,2% и лица без верске припадности 17,4% (17,6% се није изјаснило).

Године 2022. 88,3% становништва се изјаснило као Мађари, 4,7% као Роми, 1,3% као Немци, 0,1% као Јермени, а 3,5% као припадници других националности (8,9% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Што се тиче вероисповести, 21,5% су били римокатолици, 21,2% реформисани хришћани, 0,6% гркокатолици, 0,1% лутерани, 2,8% припадници других хришћанских вероисповести, 5,9% остали католици, а 22,6% се није изјаснило као припадници ниједне верске заједнице (25,3% није дало одговор).

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок