Титан, раније назван „Циклоп 2” (енгл. „Cyclops 2”), била је подморница којом је управљала америчка компанија за подводни туризам Оушнгејт (енгл. „OceanGate”). То је била прва приватна подморница са посадом чија је пројектована дубина роњења износила 4 km, као и прва подморница са трупом направљеним од титанијума и композитних материјала од угљеничних влакана.
Након пробних зарона до максималне пројектоване дубине 2018. и 2019. године, на оригиналном композитном трупу Титана појавила су се оштећења услед замора материјала, па је замењен 2021. Исте године, Оушнгејт је почео да превози комерцијалне путнике до олупине Титаника, извршивши неколико зарона током 2021. и 2022. године. Током прве експедиције подморнице у јуну 2023. године, свих пет путника је погинуло када је подморница имплодирала. Оушнгејт је изгубио контакт са Титаном 18. јуна и обавестио је власти касније тог дана, након што се пловило није вратило у предвиђено време. Уследила је опсежна међународна операција потраге и спасавања, која је завршена 22. јуна када су остаци Титана пронађени око 500 m од олупине Титаника. Инцидент је одмах постао главна тема на друштвеним мрежама, изазвавши бурне расправе и подстакавши интернет мимове са елементима црног хумора, који су исмевали мањкаву конструкцију подморнице, пропусте у безбедности компаније Оушнгејт и саме страдале путнике. Мимови су критиковани као бездушни, а амерички ТВ водитељ Дејвид Пог их је оценио као „неприкладне и помало болесне”.
Стручњаци из ове области, пријатељи извршног директора компаније Стоктона Раша, као и запослени у Оушнгејту, изражавали су забринутост за безбедност пловила. Обалска стража САД спровела је касније истрагу којом су истакнути озбиљни пропусти: оштро су критиковане оперативне праксе компаније и утврђено је постојање „токсичне радне културе” у којој су упозорења на опасност игнорисана. У извештају је закључено да је Раш „показао немар који је допринео смртним исходима” и створио лажну слику о сигурности подморнице.
Позадина Од открића олупине Титаника 1985. године организован је ограничен број обилазака локације, укључујући и експедиције руским подморницама класе Мир (финске производње) током 1990-их, којима су снимани кадрови за уводне сцене истоименог филма из 1997. године.
Након што је 2016. године превозио туристе до олупине брода Андреа Дорија, извршни директор Оушнгејта Стоктон Раш изјавио је: „Постоји само једна олупина за коју сви знају...ако питате људе да наведу нешто под водом, то ће бити ајкуле, китови, Титаник”. Оушнгејтов Титан је од 2021. године коришћен у неколико истраживачких експедиција на месту олупине Титаника. Раш је навео да би се подморница могла користити за мапирање поља са остацима и израду 3Д модела олупине.
Дизајн и изградња Компанија Оушнгејт је 2016. године започела изградњу подморнице Титан. Труп од угљеничних влакана израђен је за само шест недеља, одступајући од уобичајених индустријских пракси. Извршни директор компаније Стоктон Раш признао је да су употребом тог материјала „померали границе”. У једном интервјуу из 2021. године он је изјавио: „Знате, прекршио сам нека правила да бих направио ово (подморницу Титан). Мислим да сам их прекршио водећи се логиком и добрим инжењерским принципима...Угљенична влакна и титанијум - постоји правило да се то не ради. Е па, ја сам то урадио.”
Карактеристике мини|Шематски приказ Титана, са људским фигурама ради поређења размера Титан је био димензија 670 х 280 х 250 цм и имао је масу од 9.525 кг, уз максималну носивост од 685 кг. Кретао се брзином до 5,6 km/h помоћу четири електрична потисника - два хоризонтална и два вертикална. Према подацима Оушнгејта, пловило је носило залихе кисеоника довољне да одрже у животу петоро људи током 96 сати.
Притисна кабина за посаду састојала се од пет главних компоненти: два полусферна титанијумска поклопца, два одговарајућа титанијумска спојна прстена и цилиндричног трупа од угљеничних влакана унутрашњег пречника 142 cm и дужине 2,4 m. Предњи полусферни поклопац могао се одвојити од спојног прстена, чиме се формирао улазни отвор за улазак посаде у кабину пре мисије и излазак по њеном завршетку. Поред кабине за посаду, Титан је имао и постоље за слетање, као и спољашњу оплату од композита на бази стаклених влакана (фибергласа) која је штитила механичку опрему. Постоље и оплата били су вијцима причвршћени за титанијумске спојне прстенове.
Прорачуни Оушнгејта показали су да би зид цилиндра, који је чинио средишњи део кабине за посаду, требало да буде дебљине 114 mm, што су они заокружили на 127 mm. Цилиндар се састојао од 480 наизменичних слојева једносмерног „препрег” материјала (енгл. „pre-preg”), постављених у уздужном правцу, и влакана постављених поступком мокрог намотавања по обиму цилиндра. Компанија Спенсер композитс (енгл. „Spencer Composites”) завршила је пројектовање и израду цилиндра 2017. године, након процеса очвршћавања на температури од 137 °C у трајању од седам дана.
Сваки титанијумски завршни поклопац имао је дебљину зида од 83 милиm. На сваки крај цилиндричног трупа био је спојен по један везни прстен, а завршни поклопци су за те прстенове били причвршћени вијцима. Отвори за спољашње каблове пролазили су кроз спојне прстенове. На предњи завршни поклопац уграђен је експериментални акрилни прозор пречника 380 mm, обликован као модификована зарубљена купа дебљине 180 mm. Према речима Стоктона Раша, тај прозор би се током роњења утискивао у унутрашњост кабине за 19 mm. Прозор је био сертификован за употребу на дубинама до свега 650 m.
Титан је био опремљен системом за акустично праћење у реалном времену, за који је компанија Оушнгејт тврдила да може открити почетак деформације трупа од угљеничних влакана пре него што дође до катастрофалног оштећења. Стоктон Раш је био носилац патента за овај систем. Подморницом се управљало помоћу модификованог бежичног контролера за видео-игре, слично као и код претходног модела „Cyclops 1”.
Након укрцавања путника, улазни поклопац се затварао и осигуравао вијцима искључиво са спољашње стране, због чега га није било могуће отворити из унутрашњости пловила. Поред тога, Титан није имао сопствени систем за одређивање положаја под водом. Помоћни брод, који је надгледао положај Титана у односу на његову мету, слао је текстуалне поруке Титану са подацима о удаљености и правцу кретања.
Конструкција мини|Видео снимак компаније Оушнгејт из марта 2015. године који приказује дизајн подморнице Cyclops, претходнице подморнице Титан Оушнгејт је 2013. године у сарадњи са Лабораторијом за примењену физику Универзитета у Вашингтону започела развој подморнице са трупом израђеним од угљеничних влакана и титанијума, која је названа „Cyclops 2”. Прве конструктивне компоненте од титанијума наручене су у децембру 2016. године од компаније „ТиФаб” (енгл. „Titanium Fabrication Corp.”), а Оушнгејт је у јануару 2017. потписао уговор са компанијом Спенсер композитс за израду цилиндра од композитних угљеничних влакана.
Компанија Спенсер је претходно израдила труп под притиском од композитних материјала за подморницу „DeepFlight Challenger” намењену једној особи, коју је за Стива Фосета пројектовао Грејам Хокс. Компанији Спенсер композитс постављени су захтевни циљеви у погледу перформанси за подморницу „Cyclops 2”, која је требала да издржи радни притисак од 45,5 MPa, уз фактор сигурности од 2,25 при предвиђеној максималној дубини од 4.000 m, а за израду пројекта дат јој је рок од шест недеља. У марту 2018. године, Cyclops 2 је преименован у „Титан”, а Стоктон Раш га је приликом поринућа 2018. године описао као „невероватан инжењерски подухват”.
У интервјуу објављеном 2020. године са компанијом „Теледајн Марин” (енгл. „Teledyne Marine”), која се бави технологијом за подводна истраживања, истакнуто је да су многи запослени у компанији Оушнгејт били тек свршени студенти. Раш је на то одговорио да је, за разлику од других компанија које се баве подморницама, желео да његов тим буде „млађи и инспиративан”, уместо да укључује „бивше војне подморничаре”, које је описао као „гомилу 50-годишњих белаца”.
Проблеми са дизајном Када је Раш 2015. године посетио компанију „DOER Marine” ради прикупљања искустава стечених током пројекта „Deep Search”, председница те компаније, Лиз Тејлор, изричито га је упозорила да не користи угљенична влакна. Она је 2023. године објаснила да се тај материјал показао неодговарајућим за подводне структуре под притиском, посебно када унутрашњост одржава притисак од једне атмосфере док спољашњи хидростатички притисак океана делује на конструкцију.
Одбор за подморнице са људском посадом при Друштву за поморске технологије (данас познат као Одбор за подморнице) саставио је у марту 2018. године приватно писмо упућено Стоктону Рашу, у којем је изразио забринутост због дизајна Титана и позвао га да обезбеди независну сертификацију и класификацију пловила. Разлог за то је, између осталог, била и обмањујућа природа маркетиншких тврдњи ове компаније, у којима се наводило да ће подморница испунити или премашити стандарде организације DNV, иако компанија Оушнгејт није имала намеру да подвргне пловило њиховом тестирању. Ово писмо је својим потписима подржало 38 стручњака из индустрије. Иако писмо на крају није званично послато, председник одобра Вилијам Конен изјавио је да је са Рашом обавио „искрен разговор”, након чега су закључили да се не слажу по том питању.
Роб Мекалум је 2009. године радио као консултант за Оушнгејт, али је напустио сарадњу због забринутости да се процес израде пловила одвија пребрзо. Године 2018. упутио је имејл Стоктону Рашу, упозоравајући га да брзи циклус развоја и одбијање да се пловило подвргне класификацији потенцијално доводе њега и његове клијенте у опасну ситуацију, те је додао да у тој „трци ка Титанику” он понавља чувену паролу „Она је непотопива”. Раш је у свом одговору тај имејл назвао „озбиљном личном увредом” и пожалио се на „неосноване оптужбе попут 'убићеш некога' ”.
Као одговор на писмо чланова Друштва за поморске технологије (МТС) из 2018. године, компанија Оушнгејт је 2019. објавила блог у којем је објаснила зашто подморница Титан није прошла процес класификације. У тој објави, компанија Оушнгејт је навела да је „већина поморских (и ваздухопловних) несрећа последица људске грешке, а не механичког квара”, те је изнела став да се класификација фокусира искључиво на физичко стање пловила, а не на корпоративну праксу, коју је описала као „сталан, посвећен напор и усмерену корпоративну културу одржавања високог нивоа оперативне безбедности”.
Новинар Дејвид Пог, који је 2022. учествовао у Оушнгејтовој експедицији до олупине Титаника, навео је да Титан није био опремљен сигналним уређајем за лоцирање у случају нужде. Током његове експедиције, брод за подршку на површини изгубио је везу и могућност праћења Титана „на око пет сати”, те се разговарало о уградњи таквог уређаја. Пог је рекао: „И даље су могли да шаљу кратке текстуалне поруке подморници, али нису знали где се она налази. Владала је тишина и велика напетост, а искључили су бродски интернет како би нас спречили да објављујемо информације на Твитеру”. Сценариста Мајк Рајс је потврдио да је подморница губила везу током сваког од четири зарона на којима је учествовао са компанијом Оушнгејт и рекао како „изгледа да је то једноставно саставни део система”. Као пример, Рајс је навео да је током једног зарона било потребно три сата да се лоцира олупина Титаника, иако се подморница спустила на свега 460 m од ње.
Тестирање и инспекција