Миловановићи Држава Србија Звања председник Правитељствујушчег совјета први попечитељ (министар) војни војвода београдског гарнизона каваљер царског ордена Св. Ане 2. степена носилац руске златне медаље Оснивач породице војвода Младен Миловановић (1760-1823) Порекло Церовићи, Тушина, Дробњаци Ботуње, Шумадија Националност СрпскаДанашњи потомци Карађорђевићи Ненадовићи Ђурићи Покорни

Миловановићи, пореклом Церовићи из Дробњака, су породица господар Младена Миловановића (1760-1823), председника Правитељствујушчег совјета, првог попечитеља (министра) војног, војводе и предводника Карађорђеве политичке опције.

Миловановићи су у двоструком сродству са Карађорђевићима, јер је Младен Миловановић по кћерки Јоки Ненадовић прадеда краља Петра I Карађорђевића, а братанац Младена Миловановића, војвода београдске посаде Јовица Миловановић био је од 1810. ожењен Карађорђевом кћерком Полексијом.

Порекло мини|Младен Миловановић Миловановићи су пореклом Церовићи из ДробњакаВид. Вук Караџић сведочи да му је господар Младен Миловановић говорио о свом пореклу од Церовића из Тушиња. Вид. Вук Караџић, Српски рјечник, репринт издање, Београд 1972, стр. 571. из Тушиње одакле су дошли у Шумадију у крагујевачку нахију, где су се населили у селу Ботуњу. Крсна слава Церовића је Ђурђевдан, а преслава Никољдан.

Према предању у Дробњацима син војводе Сима Церовића био је кнез, или војвода око 1700. Ђуро Церовић, кога су заједно са сином Вуком Церовићем убили Турци у селу Буковици. Вуков син Милован Церовић, пошто је осветио оца и деду, морао је да склони из ДробњакаПосле погибије кнеза Ђура Церовића, Турци су за старешину у Дробњацима поставили Бјелака Гргуревића из Дужи. Пошто се веровало да је Бјелак крив за смрт Церовића, рођаци су наговорили Милована Церовића да освети оца и деду, због чега је он убио Бјелака Гргуревића. Због страха од турске освете и крвне освете братственци су Милована Церовића склонили у Србију, где се он населио у Ботуњи на Лепеници у Шумадији. Милован Церовић је отац Младена Миловановића Андрија Лубурић, Дробњаци, племе у Херцеговини: порекло, прошлост и етничка улога у нашем народу, Београд, 1930, стр. 144-145. и населио се у Шумадији у Ботуњи на Лепеници, где му се родио син Младен Миловановић.

После смрти кнеза Ђуре и његовог сина Вука, и одласка Миловановог из Дробњака, старешинство у Тушинама прешло на породицу млађег брата војводе Сима Церовића, Новака, чији син Никола (Николица) је постао кнез. Његов син је војвода Раде Церовић, чији син поп Милутин Церовић је отац војводе, предсједника Сената и сенатора Новице Церовића, рођеног у Тушињи 1806.Према овом приказу родослова, где се види сродство између Младена Миловановића и Новице Церовића изостављена је једна генерација, односно Милованов отац није Вук, већ Ђуро Церовић."Породична традиција зна за војводу Сима Церовића, који је живио у 17. вијеку. Симо је имао сина Ђура, а Ђуро Милована. Милован се одселио у Србију, у околину Крагујевца. Тамо је имао сина Младена, чувеног војводу из Карађорђевог устанка и предсједника Правитељствујушчег совјета. (С. Томић: Дробњак - Етнографски зборник, IV - Београд, 1902). Младен се по оцу Миловану прозове Миловановић. У Тушињи се и данас препознају остаци Милованове куће који се зову „Милованова зидина“. Војвода Симо имао је брата Новака, а овај сина Николу, који је био кнез. Њега су звали Николица, вјероватно због малог раста“. Николица је предак војводе Новице Церовића. Вид. Стојан Караџић, Вук Шибалић, Дробњак, Породице у Дробњаку и њихово поријекло, 2. измијењено и допуњено издање, Београд 1997, 557-563. .

Господар Младен Миловановић

Господар Младен Миловановић, председник Правитељствујушчег совјета, први попечитељ (министар) војни, војвода и први Карађорђев сарадник, вођа вождове политичке опције био је од 1811. друга личност по утицају у Србији. Када је крајем 1810. откривена завера против Карађорђа, у којој је учествовао и тадашњи војвода Милош Обреновић, Младен Миловановић је намеравао да га осуди на смрт. Забележено је и да је вређао Милоша јер је необријан дошао пред савет, а Милош се бранио да је у жалости за умрлим братом војводом Миланом Обреновићем.

Младен Миловановић је пре Првог српског устанка био богат трговац стокомКонстантин Ненадовић, стр. 187.. За време устанка постао је најбогатији војвода, власник бројних дућана, кућа и плацева у Београду, земљишних поседа, закупац скела, а за успешно угушену побуну војске у Делиграду, добио је у власништво Аду Циганлију код Београда.

Господар Младен Миловановић је од 1814. живео у Хотину у Бесарабији у Русији. У Србију се вратио 1822. године, одакле је, у намери да се склони од турских власти, пошао у Црну Гору, али је 1823. убијен на путу по налогу кнеза Милоша.

Прва жена Младена Миловановића Босиљка, са којом је имао кћерку јединицу Јованку, умрла је 1808. године. Друга жена звала се Ивана. Нису имали деце.

Потомство Јованке Ненадовић, рођ. Миловановић

Кћерка - јединица Младена Миловановића Јованка - Јока Миловановић удала се 1810. за војводу Јеврема Ненадовића, сина војводе Јакова Ненадовића.

Јованка - Јока Ненадовић, живела је 88 година. Доживела је 1868. породичну трагедију када су јој два сина и више чланова породице осуђени на смрт због учешћа у завери против кнеза Михаила ОбреновићаГоворећи о жени Јеврема Ненадовића, а кћерки војводе Младена Миловановића, Јованки - Јоки, баби краља Петра Карађорђевића, која је умрла 1880. године у 88 години живота, Константин Ненадовић каже да је из највећег добра као мати српске кнегиње, највећу несрећу дочекала и да је много бољу судбину имао њен муж Јеврем који је умро 1867. После смрти њеног мужа Јеврема, исте 1867. године умрла јој је у Кому у Италији у 21 години живота унука Јелена Карађорђевић која је била удата за Ђорђа Симића. 1868 погубљена су јој оба сина Младен и Сима Ненадовић, а од жалости за браћом умрла и кћерка Босиљка. Конфискована је кућа и цело имање. 1870 један праунук погинуо јој је у рату Француске са Пруском на Орлеану, 1873 умрле су јој кћерка кнегиња Персида и праунука Милица Николајевић у Бечу. После тога умрле су јој још две унуке кћерке Лукачевића и Ђурића, 1877 убио се зет Константин Николајевић, а 1878 пре времена умрли су зетови Јеврем Гавриловић и Радован Ђурић. Вид. К. Ненадовић,.

Осим краљевског дома Карађорђевића, данас су потомци господар Младена Миловановића породице Ђурић и Покорни.

Карађорђевићи

Кћерка војводе Јеврема Ненадовића и Јоке Ненадовић, рођ. Миловановић је кнегиња Србије Персида Карађорђевић, рођ. Ненадовић, мајка краља Петра I Карађорђевића. Господар Младен Миловановић је прадеда краља Петра I Карађорђевића.

Младен Миловановић је, по унуци Персиди Карађорђевић, рођ. Ненадовић, прадеда и брата Петра I Карађорђевића, кнеза Арсена Карађорђевића, оца кнеза Павла Карађорђевића, као и њихових сестара Полексије Николајевић, Јелене Симић и Клеопатре Петронијевић.

Ненадовићи

Војвода Јеврем Ненадовић, син војводе Јакова Ненадовића и Јованка Ненадовић, рођ. Миловановић, кћерка - јединица Младена Миловановића имали су деветоро деце, четири сина и пет кћерки. Њихова деца су, осим Персиде Карађорђевић, коњички капетан Младен Ненадовић (1834-1868), који је добио име по деди Младену Миловановићу, потпоручник аустријске војска Сима Ненадовић (1839-1868), Атанасије Ненадовић, (1815-1867). касациони судија, Јован Ненадовић, Босиљка, која је добила име по баби по мајци, првој жени Младеновој, Анка (1820—1843), Јелена - Јелка и Маша-Машинка (1823—1898).

Коњички капетан Младен Ненадовић и потпоручник Сима Ненадовић, по оцу војводи Јеврему Ненадовићу унуци господар Јакова Ненадовића, a по мајци, господар Младена Миловановића и ујаци будућег краља Петра I Карађорђевића, осуђени су на смрт као учесници завере против кнеза Михаила 1868. године.

Син капетана Младена Ненадовића и Јелисавете - Цаје Барловац је Јаков Ненадовић (1865-1915), брат од ујака и до 1903. шеф канцеларије у Бечу будућег краља Петра Карађорђевића, а касније посланик у Цариграду. Јаков Ненадовић је био упознат са припремама за Мајски преврат 1903. Он је био једини праунук по директној мушкој линији Јакова Ненадовића.

Није имао потомства.

Ђурићи

Сестра Босиљка, унука Младена Миловановића, која је добила име по његовој првој жени Босиљки, умрла је „од туге“ за браћом стрељаном 1868. Босиљка је имала са Радованом Ђурићем, синовцем Јанићија Ђурића (кога савременици описују као свемоћног) Карађорђевог секретараРодом из Страгара. Његовом сестром је био ожењен син Танасија Рајића, Карађорђев барјактар из Страгара петоро деце - синове Стевана Ђурића, среског начелника и Андрију Ђурића и кћерке Полексију удату за проф. Спиридона Станишића, чији зет је био пуковник Јован Јовановић Калча, Анку удату за Владу Стојановића, чин. и Милку удату за Милана Марковића, чин.

Има потомства од све деце осим од Андрије Ђурића.

Топаловићи и Покорни

Друга сестра, Анка Ненадовић била је удата за Милосава Топаловића пом. окр. начелника смедеревског, сина кнеза Петра Топаловића из Грбице из Крагујевачке нахије, великог пријатеља и пословног ортака кнез МилошевогСа друге стране унуком истог кнеза Петра Топаловића, а сестричином Милосава Топаловића, Јеленом Протић био је ожењен син проте Матеје, Светозар Ненадовић због чега су потомци Светозара и Анке Ненадовић у двоструком сродству

Син Милосава Топаловића и Анке Ненадовић, а унук Јеврема и Јованке Ненадовића и праунук Младена Миловановића је генерал Петар Топаловић (1840-1891), 1868 ађутант кнеза Михаила, начелник генералштаба (начелник штаба Врховне команде), министар грађевина 1886, министар војни 1887, носилац Ордена таковског крста са мачевима 1 и 2 реда, француског Ордена официрског крста легије части и аустријског Ордена гвоздене круне другог редакоја даје право на титулу аустријског барона.

Деца генерала Петра Топаловића су артиљеријски пуковник Јеврем Топаловић и Анка која је са мужем генералом Љубомиром Х. Покорним (1872—1944), имала синове потпуковника Петар Покорног, ордонанса Краља Петра који је као официр гарде учествовао у пучу од 27 марта 1941 и Милана Покорног, који је био морнарички поручник до Другог светског рата.

Презиме Покорни је чешког порекла.

Има потомства.

Гавриловићи

Трећа сестра била је удата за Јована Гавриловића (Вуковар, 3. новембар 1796 — Београд, 29. јул 1877), државног саветника.

Нису имали деце.

Лукачевићи

Четврта сестра Машинка била је удата за пуковника Јована Лукачевића, начелника Главног војног штаба (начелник генералштаба) и команданта Београдског гарнизона.

Нема потомства.

Војвода Јовица Миловановић

Јовица Миловановић, братанац Младена Миловановића, ученик Велике школе у Београду, након чега је именован за војводу београдске посаде, оженио се 1810. Полексијом Полом Карађорђевић, Карађорђевом кћерком. Имали двоје деце. Полексија је умрла 1812.

Нема потомства.

Војвода Јовица Миловановић оженио се после смрти Полексије Миловановић, други пут у Хотину у Русији, где је боравио од 1814.

Његови потомци из другог брака презивају се Јовичић.

Јовичићи

Јовичићи су потомци војводе београдске посаде Јовице Миловановића, братанца господар Младена Миловановића, по синовима рођеним у другом браку.

Јовица Миловановић вратио се из Русије са породицом, кад и већина осталих војвода и старешина 1830. године и настанио се у Смедереву, где је и умро 1835.

Његови синови су Теофило Јовичић, официр и Милан Јовичић, правозаступник, а кћерка Јелисавета, која је била удата.

Арсенијевићи

Лазар Арсенијевић Баталака (Буковик, 1793 - Београд, 1869), син Арсенијев, државни саветник (1842), капућехаја (српски представник) у Цариграду (1846—1847), министар просвете и правде (1848) и поново министар просвете (1852—1854), историчар био је ожењен Станом којој је тетка била Јованка Ненадовић, рођ. Миловановић. Има потомства.