350px|мини|Лет Богова Кинеска митологија (пинјин:shénhuà поједностављени кинески: 神话 - говор, света прича) обухвата митове који су у кинеској традицији преношени писмено, усмено и кроз уметност. Ова света прича је углавном у вези са полубожанским и божанским бићима и њену истинитост је немогуће проверити. Кинеска митологија се односи на митове који су настали на територије Кине, а њене најчешће теме се односе на настанак кинеског света и културе, снагу природе у односу на човека. Мит представља натприродни догађај и због тога језик обилује хиперболама, метафорама и апсурдом. С обзиром на то да се везује за неки народ или за историју, мит је са једне стране историјска, а са друге стране митолошка прича и то је разликује од осталих. Први помени кинеске митологије датирају из 12. века пре нове ере и у вези су са записима на пророчанским костима. Митови су се усмено преносили хиљадама година док коначно нису били записани.
Мит је у вези са ритуалима, и они заједно се везују за првобитне догађаје на свету који су од великог значаја. Мит може без религије, али религија не може без мита, зато што религија узима митску нарацију, те се њена веродостојност не доводи у питање. Митологија има утицај и на данашњицу, те се људи у различитим аспектима свог живота окрећу митским веровањима.
Три најпознатије кинеске митске школе су: суанје, хуентјен и тјенгај џоубеј.
Стварање света Већина митологија приказује стварање света - људи и животиња, уз поједина објашњења о природи која их окружује. Најопширнији приказ стварања света у Кини, у вези са дивом Пангуом (Пинјин:Pángǔ, поједностављени кинески:盘古), налазимо у текстовима насталим између 3. и 6. века.
Хаос и ред Филозофски, стварање је чин довођења хаоса у стање реда, што је, као тема стално присутно у кинеској мисли. Суштина добре владавине јесте у томе да небо и земља буду у складу, то се постиже вршењем обреда. Најпознатија алегорија о крају Хаоса налази се у делу Џуанг Ција (3. век п. н. е.), у коме се говори како су се Ху, цар Северног мора, и Шу, цар Јужног мора, обично састајали на подручју Хуендуена, цара Средине. Хуендуен је био гостољубив, а разликовао се по томе што му је недостајало седам отвора на лицу: за гледање, слушање, дисање и једење. У жељи да узврате на његову љубазност, Ху и Шу одлучили су да му избуше потребне отворе. Сваког дана су бушили по један отвор. Седмог дана, међутим, Хуендуен, чије име значи Хаос, умире. У истом тренутку настао је свет. У овој причи постоји и занимљив обрт. Заједно узета, имена двојице царева (Шу-Ху) значе муња. Светлост муње погађа и уништава Хаос. Хуендуен је замишљен и у људском облику, као зли син Жутог цара, Хуанг Дија, који га је послао у прогнанство. У другим текстовима се наводи да је Хуендуен прогнао владар Шуен, непосредно пре него што је власт пренео на Јуа Великог, оснивача династије Сја. Трећи кажу да је до прогнанства дошло након што је Јао предао власт Шуену. Према још једној верзији из Шанхајђинга, Књиге планина и мора, Хуендуен је митолошка птица налик на жуте бисаге. Истовремено, он је ватрено црвене боје, има шест ногу, четири крила, али нема лице. Иако нема уста, може да пева и игра. Живи на Планини неба, богатој рудама ижадом. У једном другом тексту стоји да Хуендуен има трбух, али да му недостаје пет удова. Међутим, важније је веровање које седам отвора на лицу повезује са седам претпостављених отвора на срцу. Отвори су знаци честитости.
Мит о Пангуу мини|Јин и Јанг Према тексту из 3. века, цео универзум је био један облак у облику јајета. Сва материја универзума била је заробљена унутар у потпуном Хаосу. Дубоко у том Хаосу живео је див Пангу. Спавао је и растао 18 000 година. Једног дана се пробудио и истегнувши се сломио љуску јајета и тиме ослободио материју универзума. Лакши и чистији елементи су отишли нагоре и створили небо, а тежи елементи су се спустили и направили земљу. Пангу се плашио да ће се небо и земља ипак помешати па је одлучио да их држи раздвојене. Небо је задржавао главом, а земљу стопалима. Током наредних 18 000 година небо и земља су се удаљавали по три метра дневно, а и Пангу је растао све док небеса нису била 30.000 миља удаљена од земље. Својим телом увек је испуњавао простор између земље и неба. Чим је схватио да нема опасности преминуо је. Са његовом смрћу и свет се променио. Од делова његовог тела настали су различити природни елементи. Детаљи о томе варирају од текста до текста и од историјских раздобља. У једној верзији тог процеса његов дах се претворио у ветар и облаке, глас у громове и муње, од левог ока настало је Сунце, од десног Месец. Од тела су настале стране света и Пет великих планина, крв и телесни сокови су претворени у реке и мора, од живаца и жила настали су слојеви у земљи. Мишићи су се претворили у поља и тло. Длаке из косе и обрва у звезде и планете, док су од зуба и костију настали минерали и камење. Његово се семе претворило у бисере, а коштана срж у жад. Зној је постао киша, а од ваши у његовом телу настао је људски род. По предању, време се мењало у складу са Пангуовим расположењем.
left|150px|мини|Фуси и Нува Много година касније, НуваNu Wa - Myth Encyclopedia - mythology, god, story, legend, world, Chinese, life, people, fire је спасила човечанство. Бог воде Гунг Гунг и бог ватре Џу Жунг су заратили. Због неуспелог покушаја да порази Џу Жунга, Гунг Гунг је у бесу ударио главом о планину која је држала небо и одвајала га од земље. Планина се од силине његовог ударца срушила правећи рупе у небеском своду и то је био почетак краја земље и читавог човечанства. Настале су поплаве и пожари, а змајеви и остале звери су почели да нападају људе. Нува је истопила петобојно камење из река и тиме попунила рупе у небеском своду. Затим је одсекла ноге џиновској корњачи и њима подупрла небо како би осигурала да се више никада не сруши. Убила је змајеве и звери, а пожаре угасила пепелом трске. Исцрпљена борбом, умрла је, а мит каже да је од њених органа настало десет духова који харају северозападним морима.
Постоје и предања која кажу да је веза између земље и неба постојала све док Шанг Ди није наредио Чунглију, хероју културе, да је разори. Идеја о одвајању Хаоса на јин и јанг, која се налази у основи кинеске мисли, можда одражава смисао предања из подручја реке Јангце (Jangce), према којој јин и јанг потичу од Пангуа и његове жене. Има и неких индикација, иако непоузданих, да су јин и јанг, које обично схватамо као апстрактне свемирске силе или као категорије за класификацију, некада могли јављати у конкретнијим облицима.
Космичке школе Постоје три космичке школеChinese astronomy: Facts, Discussion Forum, and Encyclopedia Article. Једна се звала суанје. Њени следбеници нису сматрали небо крутим телом већ су сматрали да се Сунце и небеска тела слободно крећу по небу. О друге две школе се зна много више, а заступале су потпуно супротна схватања. У идејама школе хуентјен, која свет посматра као кокошје јаје на дугачкој вертикалној оси, налазе се елементи мита о Пангуу. Небо, по којем се крећу звезде, налази се у унутрашњости горњег дела љуске. Земља плута на праокеану који лежи на дну љуске. Плима и осека утичу на годишња доба. Трећа школа представља најстарије идеје. За присталице ове школе, познате као тјенгај или џоубеј, небо је окренута посуда која изнад земље ротира на властитој оси. Та оса је звезда Северњача. Земља је равна површина или четворострана пирамида, окружена са четири мора. У кинеском начину писања, јанг такође означава нешто четвртасто. Ове приче су настале релативно касно, али вероватно тачно преносе веровања из својих јужњачких изворишта. Хаос мора нестати пре почетка света. Идеја о свету-јајету није ограничена само на Кину, као ни идеја о првобитном бићу из кога настаје све остало. Многе кинеске приче су млађе, па можда понешто дугују индијском утицају.
Митске слике Вода и Змај Вода мини|Вода Вода (пинјин: shuǐ 水) је за кинеске филозофе есенцијална супстанца, основ сваке космичке манифестације, симбол креације. Мења облике, променљиве је природе као и Змај. Описује се као чудесна, тајанствена, лековита, опасна, света... За древне Кинезе, са Жутом реком као легендарном колевком цивилизације, Змај и Вода су нераздвојни. Бројни кинески богови, хероји, митска бића, посебно Змај, повезани су са Водом. Стварање богова Воде и њихових митова треба приписати томе што су људи покушавали да дођу до практичних знања зато што је Вода била важна за преживљавање и због тога су нека њена природна својства приписивали митским феноменима.
Митови о потопу Једна од најчешће помињаних катастрофа пред којом се нашао човек раних цивилизација била је узрокована водом. Потоп је концепт који се може наћи у готово свакој митологији. Легенде старе Кине описују ову глобалну катастрофалну поплаву речима “вода је заклонила Сунце”. У Кини се у списима Шуђинг (Класична књига докумената), написана 1000. п. н. е.), и Хуај Нанци (200. п. н. е.) описује ова поплава речима да је вода потпуно прекрила небеса, потопила планине и све што јој се нашло на путу. У раним кинеским карактерима и пиктографима сачувано је сећање на Нуву која је “закрпила рупе” кроз које је вода надирала.
Кинеске књиге нуде и овакву причу. Светом је владала велика суша. На небу је жарило десет сунаца са птицама које су живеле у њима. Стрелац Ју (пинјин: yǔ, поједностављени кинески.: 禹), који је био послат од богова, убио је девет док је десето „одлетело“ на крилима птице која се гнездила у њему. Ова птица позната је и као „жар птица“, Феникс. По окончању суша дошло је до великих поплава. По кинеским легендама, од богова је послат Гуен (пинјин: gǔn, поједностављени кинески: 鲧) да направи тзв. Сижанг (пинјин: xīrǎng, поједностављени кинески: 息壤)，или „непробојну глину“. Веровало се да мала количина глине поседује чудесну моћ, да може да заустави налете воде. Како Гуен није успео, богови су послали бога ватре Џу Жунга （пинјин: zhùróng, поједностављени кинески: 祝融）да погуби Гуена. Када га је убио из његовог трбуха одједном је искочио Ју, прво у облику моћног змаја, потом у људском облику. Он је после тринаест година успео да убије бога поплаве Гунг Гунга (公共), дође до „чудесне глине“, сагради велику брану и осмисли мрежу канала којима је воду преусмерио у море. У том подухвату имао је помоћ змаја Јинглунга (пинјин: yìnglóng, поједностављени кинески: 应龙) који је правац копања канала усмерио својим репом. Ју се зато описује као владар воде.
У спису Лао Це, каже се да вода долази пре Неба и Земље и свега другог у Васељени. Она прожима, испуњава енергијом и храни сва бића. Светлост (пинјин: míng, поједностављени кинески: 明) и чудесно, божанско шен (пинјин: shén, поједноставлјени кинески: 神) не могу без воде. У спису такође стоји „Велико Једно рађа воду“ што се везује за концепт космичке енергије ћи (пинјин: qì, поједностављени кинески: 气). То је божански дух, дах, флуидна, ваздушаста твар у виду „испарења“, Небо, Васељена. Космогонија упућује на неухватљиву природу енергије воде, од које су настали јанг (пинјин: yáng, поједностављени кинески: 阳), Небо, мушко, и јин (пинјин: yīn, поједностављени кинески: 阴) Земља, женско.
Змај Порекло Змај (пинјин: lóng, поједностављени кинески: 龙）је митска животиња за коју се везује слика чудовишта са дугим, змијоликим телом прекривеним крљуштима са роговима на глави. У народу се створила се слика Змаја, по којој се веровало да он има: јелење рогове, риболики стомак, главу камиле, крљушти шарана, зечје очи, канџе јастреба, змијски врат, тигрове шапе, бивоље уши. Присуство Змаја у кинеској култури сеже у пети миленијум пре нове ере у Јангшао култури, као и открићу фигура од жада из Хунгшан културе (4500-2900. п. н. е.). Први пут Змај се спомиње у Књизи промена (Ји Ђинг). Изворно, Змај води порекло из матријархалних заједница.
right|250px|мини|Кинески Змај