десно|безоквира|243x243п 1970. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Јуникс ера започела у 00:00:00 UTC 2. јануар — Последњи студијски наступ групе Битлси. 16. јануар — Хрватско пролеће Осудом унитаризма на 10. сеници ЦК СКХ отпочео је масовни пкрет у СР Хрватској. Овај покрет је захтевао искључење употребе српског језика у Хрватској, и декларисао је Хрватску као националну државу Хрвата, наследницу средњовековне хрватске краљевине. Уживао је подршку великог дела хрватских комуниста, политичког врха Хрватске и усташке емиграције на Западу.
Фебруар
1. фебруар — Бенавидеска железничка катастрофа код Буенос Аиреса, 142 мртвих (помиње се и 236). 5. фебруар — Врховни суд СР Србије преиначио казну писцу Зорану Глушчевићу са шест месеци затвора (осуђен прошлог октобра) на три месеца условно - писао је чланак "увредљив за СССР". 6. фебруар — Закључен трогодишњи трговачки споразум између Европске економске заједнице и СФРЈ, први споразум за неком источном земљом - главна ставка је југословенска говедина. 10. фебруар — У Јордану избија први сукоб палестинских командоса са владом. 11. фебруар — Јапан лансирао свој први сателит, Осуми (четврта земља која је то самостално урадила). 13. фебруар — Подметнут пожар у јеврејски дом за старе у Минхену, седам жртава. 13. фебруар — Приштински универзитет осамостаљен од Београдског: одржана оснивачка скупштина а два дана касније свечана седница Скупштине универзитета (дан ПУ је 15. фебруар). 18. фебруар — Суђење Чикашкој седморици: ослобођени оптужбе за заверу ради изазивања нереда у Чикагу 1968. године. 18. фебруар — Операција Барел Рол: Американци први пут користе бомбардере Б-52 у Лаосу, недељу дана након почетка тамошње комунистичке офанзиве Kампања 139. 21. фебруар — Шведска Грангесберг Компани наручила од Уљаника два брода за превоз руде и нафте од 265.000 тона, вредности 50 милиона долара. 21. фебруар — Свисаир Флајт 330: експлозија бомбе доводи до удеса швајцарског авиона и 47 жртава, за шта су окривљени Палестинци. Истог дана бомба је експлодирала и у авиону Аустриан Аирлајнса, али он је успео слетети. 23. фебруар — Гвајана постаје Kооперативна Република унутар Kомонвелта нација, премијер Форбес Бурнхам је повео изразито леву политику. 26. фебруар — У Сенегалу уведена функција премијера, први је Абду Дијуф (до 1980, затим председник до 2000).
Март 2. март — Родезија је формално прекинула везе са британском круном и прогласила се републиком. 4. март — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде. 18. март — Генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви. 19. март — Шефови влада Источне и Западне Немачке Вили Брант и Вили Штоф сусрели су се у Ерфурту, што је био први сусрет високих званичника две земље од поделе Немачке 1949.
Април 1. април — Основан је радио Студио Б. 13. април — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу. 16. април — Под снежном лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту Саланш у француским Алпима погинуле 72 особе. 22. април — Први пут је прослављен Дан планете Земље.
Мај 4. мај — Америчка национална гарда је убила четири и ранила 11 студената Универзитета Кент у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата. 24. мај — На полуострву Кола почело је бушење Колске супердубоке бушотине, која је са крајњом дубином од 12.262 m постала најдубља рупа икада избушена и најнижа вештачка тачка на Земљи. 24. мај — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000 људи, а 600.000 људи остало је без домова. 24. мај — Југославија постала први пут првак света у кошарци, победивши репрезентацију САД резултатом 70:63.
Јун
19. јун — Едвард Хит је постао премијер Уједињеног Краљевства. 21. јун — У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа.
Јул
1. јул — У Западном Пакистану враћена подела на четири провинције. 1. јул — Португалски колонијални рат: Португалци започињу Операцију Гордијев чвор, највећу у Мозамбику, којом постижу извесне успехе. 2. јул — Девета седница Председништва СKЈ: одлучније наставити с политиком убрзаног развоја неразвијених подручја (за САП Kосово 1966-70 издвојено око 20 милиијарди динара, тј. 4,19% југословенског ГДП). 3. јул — Дан-Аир Флајт 1903: авион пао близу Гироне у Шпанији, 112 мртвих. 5. јул — Аир Канада Флајт 621: авион уништен при слетању на аеродром Торонто, 109 мртвих. 11. јул — Завршен први тунел испод Пиринеја. 21. јул — Завршена Висока Асуанска брана, подигнута уз помоћ СССР (језеро достиже пуни капацитет 1976). 23. јул — Дворским пучем збачен султан Омана Саид бин Таимур, наслеђује га син Kабус ибн Саид ел Саид (до 2020). 23. јул — Насер одлучио да прихвати амерички план за примирје и преговоре, чему се 26-ог придружује Јордан и 31-ог Израел - у Јордану ће ово бити повод за сукоб у септембру. 23. јул — Убачен сузавац у Британски парламент. 24. јул — Референдумом одобрен нови устав у Мароку, са једнодомним парламентом, чиме је окончано пет година ванредног стања и личне власти Хасана II. 26. јул — 2. август — 17. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм "Лисице". 27. јул — С Јаве се проширила епидемија колере у већи део Азије. 27. јул — Умро Антонио де Оливеира Салазар, не знајући да га је пре две година, након можданог удара, наследио Марсело Каитано (португалски режим Естадо Ново срушен 1974). 30. јул — Операција Римон 20: велика ваздушна битка између израелских и совјетских авиона западно од Суецког канала, оборено пет совјетских авиона. Ипак, и Израелци наредних дана трпе од ПВО.
Август
12. август — У Москви су Совјетски Савез и Западна Немачка потписали споразум о одрицању од употребе силе. 14. август — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.
Септембар
12. септембар — Палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона отета шест дана раније, после полетања из Њујорка ка Европи.
Октобар
16. октобар — У Канади је, након отмица и покушаја убистава које су учинили припадници сепаратистичке организације Фронт за ослобођење Квебека, уведено опсадно стање. 24. октобар — Кандидат левице Салвадор Аљенде изабран је за председника Чилеа.
Децембар
7. — 8. децембар — Боргезеов пуч је био покушај неофашистичких снага да преузму власт у Италији.
18. децембар — У Италији је ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу Католичке цркве. 31. децембар — Пол Макартни и званично поднео суду захтев за правни разилазак групе Битлс.
Рођења
Јануар 1. јануар — Драгана Огњеновић, модна дизајнерка 7. јануар — Енди Бернам, премијер Уједињеног Краљевства 7. јануар — Мирослав Стевић, српски фудбалер 9. јануар — Лара Фабијан, белгијско-канадска музичарка и глумица 10. јануар — Алиса Марић, српска шахисткиња 12. јануар — Рејквон, амерички хип-хоп музичар 13. јануар — Ивана Михић, српска глумица, продуценткиња и списатељица 13. јануар — Марко Пантани, италијански бициклиста (прем. 2004) 20. јануар — Бранка Катић, српска глумица 21. јануар — Ален Бокшић, хрватски фудбалер 23. јануар — Аријан Комазец, хрватски кошаркаш 24. јануар — Сандра Бугарски, српска глумица 29. јануар — Хедер Грејам, америчка глумица 31. јануар — Мини Драјвер, енглеско-америчка глумица и музичарка
Фебруар 2. фебруар — Дејан Радоњић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер 3. фебруар — Ворвик Дејвис, енглески глумац, сценариста, продуцент, редитељ, комичар и писац 8. фебруар — Алонзо Морнинг, амерички кошаркаш 11. фебруар — Фредрик Тордендал, шведски музичар, најпознатији као гитариста и певач групе -{Meshuggah}- 14. фебруар — Сајмон Пег, енглески глумац, комичар, сценариста и филмски продуцент 16. фебруар — Арманд ван Хелден, амерички ди-џеј и музички продуцент 16. фебруар — Владан Лукић, српски фудбалер 16. фебруар — Анђело Перуци, италијански фудбалски голман 17. фебруар — Доминик Персел, аустралијски глумац 19. фебруар — Јоаким Канс, шведски музичар, најпознатији као певач групе Хамерфол 26. фебруар — Предраг Даниловић, српски кошаркаш 27. фебруар — Дејвид Акер, канадски писац, комичар и мађионичар
Март 3. март — Џули Боуен, америчка глумица и модел 5. март — Александар Вучић, српски политичар 5. март — Џон Фрушанте, амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста 7. март — Рејчел Вајс, енглеска глумица 9. март — Шенон Лето, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе -{30 Seconds to Mars}- 9. март — Владан Милојевић, српски фудбалер и фудбалски тренер 20. март — Мајкл Рапапорт, амерички глумац, комичар, редитељ и продуцент 21. март — Игор Бутулија, српски рукометаш 22. март — Андреас Јонсон, шведски музичар 23. март — Јово Бакић, српски социолог 23. март — Ђани Инфантино, италијански спортски функционер, девети председник ФИФА 24. март — Дејан Орешковић, хрватски музичар и музички продуцент, најпознатији као члан група Забрањено пушење и Дивље јагоде 24. март — Лара Флин Бојл, америчка глумица 27. март — Ниша Савељић, црногорски фудбалер 29. март — Алан Милер, енглески фудбалски голман (прем. 2021)
Април 1. април — Алан Грегов, хрватски кошаркаш 4. април — Бари Пепер, канадски глумац 8. април — Александар Станковић, хрватски новинар и ТВ водитељ 9. април — Дејан Гвозден, српски музичар, најпознатији као суоснивач и вођа групе Кристали (прем. 2025) 26. април — Меланија Трамп, америчко-словеначка дизајнерка накита и модел 28. април — Владан Матић, српски рукометаш и рукометни тренер 28. април — Дијего Симеоне, аргентински фудбалер и фудбалски тренер 29. април — Андре Агаси, амерички тенисер 29. април — Ума Терман, америчка глумица и модел 30. април — Кокан Младеновић, српски позоришни редитељ
Мај 2. мај — Бојан Пајтић, српски политичар и правник 3. мај — Боби Канавале, амерички глумац 4. мај — Вил Арнет, канадско-амерички глумац, комичар и продуцент 7. мај — Татјана Војтеховски, српска новинарка и ТВ водитељка 8. мај — Луис Енрике, шпански фудбалер и фудбалски тренер 8. мај — Наоми Клајн, канадска новинарка, списатељица и антикорпоративна активисткиња 9. мај — Даг Кристи, амерички кошаркаш 12. мај — Саманта Матис, америчка глумица 15. мај — Франк де Бур, холандски фудбалер и фудбалски тренер 16. мај — Габријела Сабатини, аргентинска тенисерка 17. мај — Небојша Дугалић, српски глумац, режисер и професор глуме 18. мај — Оливер Поповић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер 18. мај — Тина Феј, америчка глумица, комичарка, сценаристкиња и продуценткиња 21. мај — Весна Бајкуша, босанскохерцеговачка кошаркашица и кошаркашка тренеркиња 22. мај — Наоми Кембел, енглески модел и глумица 27. мај — Џозеф Фајнс, енглески глумац 29. мај — Роберто ди Матео, италијански фудбалер и фудбалски тренер 31. мај — Паоло Сорентино, италијански режисер, сценариста и књижевник
Јун 4. јун — Изабела Скорупко, пољско-шведска глумица, музичарка и модел 4. јун — Ричи Хотин, енглеско-канадски ди-џеј, музичар и музички продуцент 7. јун — Кафу, бразилски фудбалер 15. јун — Душан Поповић, српски ватерполиста и ватерполо тренер (прем. 2011) 15. јун — Жан Табак, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер 22. јун — Растко Цветковић, српски кошаркаш 23. јун — Јан Тјерсен, француски музичар и композитор 26. јун — Пол Томас Андерсон, амерички редитељ 26. јун — Крис О’Донел, амерички глумац 26. јун — Ник Оферман, амерички глумац, комичар, писац, сценариста и продуцент
Јул 1. јул — Тајчи, хрватска музичарка 3. јул — Зоран Стевановић, српски кошаркаш 4. јул — Андреј Черкасов, руски тенисер 6. јул — Рожер Цицеро, немачки џез музичар (прем. 2016) 7. јул — Ерик Цабел, немачки бициклиста 8. јул — Бек, амерички музичар и музички продуцент 8. јул — Тод Мартин, амерички тенисер 8. јул — Мира Шкорић, српска певачица