Џебеџије (), у Османском царству војнички ред задужен за чување и пренос оружја и муниције.
Настанак Основан је за време султана Мехмеда II (1451—1481).Gabor Agoston-Bruce Masters: У то време броји око 700 људи, а код Мурата III (1574—1595) већ око 7000. Одред џебеџија је формацијски подијељен на буљуке и џемате, са џебеџибашом на челу, лоциран у граничним местима и Истанбулу.Nicolae Iorga: II (translated by Nilüfer Epçeli) Yeditepe yayınevi, İstanbul,
На њих се гледало као на одред јањичара, и они су били део девширме система. Њихов командант се називао џебеџибаш.
Улога Били су задужени за оружје и носили су га где је било потребно. У ратовима, њима је командовао султан или велики везир, а понекад би само један део њиховог одреда ишао у рат.
Престанак Као грана војске џебеџије су укинути 1826. године, након инцидента у добар час. Њихов одред је укинуо султан Махмуд II. На Балкану су џебеџије биле организовани у џемате, а заповедници су имали назив џебеџиага или џебеџибаша.
Референце
Литература
Војна енциклопедија, Београд, 1971, књига друга, .
Категорија:Војска Османског царства Категорија:Турцизми