6. новембар (6.11.) је 310. дан године по грегоријанском календару (311. у преступној години). До краја године има још 55 дана.

Догађаји

355 — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара. 1632 — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна. 1860 — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат. 1880 — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци. 1911 — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика. 1917 — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника. 1931 — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената. 1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације. 1950 — Основан Музеј примењене уметности у Београду 1964 — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије. 1975 — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији. 1986 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског. 1996 — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе. 1999 — Аустралијанци на референдуму с 55% гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе. 2001 — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија. 2005 — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.

Рођења 1479 — Хуана I од Кастиље, шпанска краљица. (прем. 1555) 1494 — Сулејман Величанствени, турски султан (1520—1566). (прем. 1566) 1661 — Карло II од Шпаније, шпански краљ (1665—1700). (прем. 1700) 1771 — Алојз Зенефелдер, аустријски глумац и драматург, најпознатији као изумитељ литографије. (прем. 1834) 1787 — Вук Стефановић Караџић, српски филолог и реформатор српског језика. (прем. 1864) 1814 — Адолф Сакс, белгијски кларинетиста, градитељ дувачких инструмената и конструктор првог саксофона. (прем. 1894) 1835 — Чезаре Ломброзо, италијански психијатар и криминолог. (прем. 1909) 1841 — Арман Фалер, француски политичар и председник Француске. (прем. 1931) 1861 — Џејмс Нејсмит, канадско-амерички изумитељ кошарке. (прем. 1939) 1880 — Роберт Мусил, аустријски писац. (прем. 1942) 1923 — Антоније Исаковић, српски књижевник и сценариста. (прем. 2002) 1923 — Татјана Лукјанова, српска глумица. (прем. 2003) 1931 — Мајк Николс, амерички редитељ, продуцент, глумац и комичар. (прем. 2014) 1932 — Предраг Гојковић Цуне, српски певач. (прем. 2017) 1932 — Франсоа Англер, белгијски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2013). 1946 — Сали Филд, америчка глумица и редитељка. 1948 — Глен Фреј, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе -{Eagles}-. (прем. 2016) 1952 — Јаков Седлар, хрватски редитељ и продуцент. 1953 — Жељко Јерков, хрватски кошаркаш. 1953 — Тони Парсонс, енглески писац и новинар. 1962 — Невен Спахија, хрватски кошаркашки тренер. 1963 — Бранка Пујић, српска глумица. 1964 — Грег Графин, амерички музичар и писац, најпознатији као певач и суоснивач групе -{Bad Religion}-. 1970 — Горан Ђукић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1970 — Итан Хок, амерички глумац, сценариста, редитељ и књижевник. 1972 — Тандивеј Њутон, енглеска глумица. 1972 — Ребека Ромејн, америчка глумица и модел.Rebecca Romijn Profile in the FMD-database. Retrieved December 3, 2019. 1974 — Зои Маклелан, америчка глумица. 1977 — Душан Кецман, српски кошаркаш. 1979 — Ламар Одом, амерички кошаркаш. 1987 — Ана Ивановић, српска тенисерка. 1988 — Ема Стоун, америчка глумица. 1988 — Џон Холанд, америчко-порторикански кошаркаш. 1990 — Андре Ширле, немачки фудбалер. 1995 — Андре Силва, португалски фудбалер.

Смрти 1397 — Вук Бранковић, српски обласни господар. (рођ. отприлике 1345) 1632 — Густаф II Адолф Шведски, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (рођ. 1594) 1796 — Катарина Велика, царица Русије. (рођ. 1729) 1893 — Петар Чајковски, руски композитор позног романтизма. 1929 — Максимилијан фон Баден, немачки принц и политичар. (рођ. 1967) 1964 — Слободан Пенезић Крцун учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије. (рођ. 1918) 1996 — Драган Кресоја, филмски редитељ и сниматељ. (рођ. 1946) 2007 — Раша Ливада, књижевник, главни и одговорни уредник часописа "Писмо" истоименог књижевног друштва, један од оснивача Српског књижевног друштва. (рођ. 1948) 2015 — Перо Перовић, најстарији Црногорац. (рођ. 1909) 2021 — Муамер Зукорлић, председник и главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији. (рођ. 1970) Маринко Роквић, српски певач фолк музике. (рођ. 1954)

Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља

Свети мученик Арета Свети Елезвој, цар етиопски Спомен иконе „Свих жалосних радост” Преподобни Арета Печерски