Алба Јулија

Алба Јулија (, , ), односно Ђулафехервар () или Ердељски Београд, град је у Румунији. Налази се у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Алба Јулија је управно средиште округа Алба.

Алба Јулија се простире се на 103,65 -{km²}- и према попису из 2021. у граду је живело 64.227 становника.

Имена Првобитно име града на српском, другим словенским језицима и старорумунском је било Београд (Bălgrad). Мађарско име града Ђулафехервар дословно значи Ђулин Београд и потиче од његовог господара из десетог века, Ђуле II, који се 952. године крстио у Цариграду и добио име Стефан. Латинско и данашње румунско име града Алба Јулија је превод мађарског имена. Ердељски Саси су такође првобитно користили име Београд (Weyssenburg) али је касније у част цара Карла VI на немачком име промењено у Карлсбург. Османлије су такође користиле српску варијанту имена Erdel Belgradı или Belgrad-ı Erdel којем су у додали одредницу ердељски у циљу разликовања од српског Београда и арнаутског Београда (Arnavut Belgradı, данашњи Берат).

Географија Град Алба Јулија налази се у јужном делу историјске покрајине Трансилваније. Град је смештен у долини реке Муреш, на месту где из ове долине лак прелаз ка суседним долинама Самоша на северу и Олта на југу. Због тога је град важно саобраћајно раскршће овог дела Румуније.

Историја

Римско доба Алба Јулија је основана на месту римског утврђења и насеобине Апулум, који су Римљана основали у 2. веку . Био је то највећи град римске провинције Дакије, седиште намесника провинције и седиште тринеасте римске близаначке легије (Legio XIII Gemina). За време римског цара Септимија Севера кога су у борби за царски престо подржале дачке легије, Апулум је добио статус колоније те се у граду примењивао италијански закон (Ius Italicum).

Значај града се огледа у његовом положају на раскршћу путева, плодној земљи која га окружује и оближњим рудницима злата, те је недуго по свом оснивању постао најзначајнији град римске провинције Дакије, иако је седиште провинције остало у Улпији Трајани Сармизегетуси. Апулум је био средиште култа Ескулапа и његово главно светилиште је привлачило многе ходочаснике који су се надали исцељењу.

Ердељ Под угарску власт потпао је у 11. веку, а 1241. године опустошили су га Татари. Од 1541. до 1692. века Алба Јулија је била главни град Ердељске кнежевине . После битке код Селимбара, Михај Храбри, владар Кнежевине Влашке и Молдавије, умарширао је у град и постао нови кнез Трансилваније, тако да је од 1599. до 1601. године Алба Јулија била главни град уједињених кнежевина (Влашке, Молдавије и Ердеља).

Срби су град називали Ердељским Београдом, а крајем 16. века на то подручје су се доселиле многе српске избеглице из Баната, након пропасти устанка (1594) против Турака у Темишварском ејалету. Везе између обновљене Српске патријаршије и православних хришћана у Ердељу постојале су већ од друге половине 16. века, а другој половини 17. века, православни митрополит Ердеља био је српски владика Сава Бранковић, који је умро у Ђули (1683).

Након укључивања Ердеља у састав Хабзбуршке монархије крајем 17. века, град је остао под хабзбуршком влашћу све до 1918. године.

Тврђава Алба Каролина, барокно утврђење у облику седмокраке звезде је изграђена између 1715 и 1736. године. Један од двојице градитеља ове тврђаве био је Никола Доксат који је обновио и Београдску тврђаву.

У предграђу Алби Каролини 1846. године живело је 450 православних породица. Парохију су опслуживали пароси, поп Јоаким Бацила и поп Никола Мунћановић.Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.

Одлуком Велике скупштине која је 1. децембра 1918. одржана у Алба Јулији, проглашено је уједињење свих румунских земаља и Ердељ је присаједињен Румунији. У Алба Јулији су 1922. крунисани румунски краљ Фердинанда I и краљица Марија. Данас, Алба Јулија представља духовни центар Румуније.

Становништво У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.

Матични Румуни чине већину градског становништва (94%), а од мањина присутни су Мађари (3%) и Роми (2%). У граду живе и значајне заједнице Јевреја и Немаца које чине 1% популације.

Попис 2002.

Знаменитости Тврђава у Алба Јулији је саграђена између 1714–1738, сматра се као највећим представником типа Вобан тврђава Румуније. План тврђаве је конструисан од стране италијанског архитекте Ђованија Морандо Висконтија, под командом генерала Стефана Стеинвилле, завршена под генералом Вајсом. Радови на тврђави почели су 4. новембра 1715, када је постављен камен темељац бастиону посвећен цару, који се налази на северној страни тврђаве. Утврђење је добило име по нацрту Вајс Утврђење главном граду Кнежевине Трансилваније Алба. Између 18. и 19. века град је служио као војни центар Кнежевине Трансилваније и опште складиште оружја. У градњи зида обима око 12 -{km}- учествовало је 20.000 кметова. Тврђава се састоји од седам бастиона (Еуген Савојски, Стефана, Тројице, Светог Михаила, Светог Карла, Светог Капистрана, Свете Елизабете) представљајући њен чувени звездани облик. Највећа кула је Тројице, која има 116 и 135 -{m}- и налази се у центру. Тврђава је јединствена, како у декоративним елементима тако и по лепоти шест врата утврђења која су јединствена у свим војним структурама у Европи. Инспирација за уметнике је древна митологија, декорисана од стране Јохан Кониг, Јохан Висцхер и Ђузепе Тенцалла. Унутар њених зидина су одржани најважнији догађаји у историји римског народа, епилог побуне Кореја и велико уједињење Кнежевине Трансилваније са Краљевином Румунијом 1. децембра 1918.

Галерија

Градови побратими Алба Јулија је побратимљена са следећим градовима: Арнсберг, Немачка Стони Београд, Мађарска Назарет Илит, Израел Егио, Грчка Алкала де Енарес, Шпанија Сливен, Бугарска Дузџе, Турска Алкала де Енарес, Италија Варезе, Италија

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Алба Јулија