Алитерација (према , што је настало од -{ad}- – к и -{littera}- – слово) представља понављање неких сугласника или сугласничких група у реченицама или стиховима. Јавља се у старијим епохама. Има функцију у ритмичкој организацији стиха и прозе. Јавља се и у народној и у уметничкој књижевности. Чешће се јавља у стиху, изрекама, пословицама него у прози.
Алитерација је најзначајнија у акцентованим слоговима на почетку речи. Због овога је алитерација битан фактор у ритмичкој организацији стиха и најизражајнија је у акцентованим слоговима на почетку стиха (постоји посебна врста алитеративног стиха у германској поезији).
Примери Владислав Петковић Дис, Можда спава Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао Сима Пандуровић, Родна груда Своје сунце, своје сенке од облака, Јер свака, најзад, има душу своју Све се више воли, што се већма стари Јован Јовановић Змај, Ђулићи XXXIX Накићени твоји свати, Тебе кити твоја мати А шта ће ти вољно дати Ђура Јакшић, На Липару, Вече С белом булом, за зумбулом, Шарен - рајем, Рајским мајем, Цвећем, миром Са лептиром, Летимо ти ми, Срца топити - Ћију-ћи !
Види још Асонанца Референце
Литература
Драгиша Живковић, Речник књижевних термина, Друго допуњено издање, Београд, Нолит, 1992. Миливој Солар, Теорија књижевности, Загреб, Школска књига, 1989.
Спољашње везе Термин и примери Дефиниција из речника Алитерација : Скуп различитих текстова Mrs. Dowling's Literature Terms-Alliteration Definition of Alliteration Literary Term
Категорија:Стилске фигуре Категорија:Фигуре дикције