мини|Област Дренице на карти Косова и Метохије
Дреница () је пространи планински предео на Косову и Метохији који брдовитим појасом одваја Косово од Метохије. Ову област чине територије општина Србице, Глоговац и село Крлигате које је у саставу општине Зубин Поток.
Географски подаци 200px|мини|десно|Географска позиција региона Дреница
Дреницу чине две жупе. На западној страни је већа и налази се у јако разгранатом поречју реке Клине око којег се налазе насеља Горња Клина, Србице и Клине. Река Клина даље иде ка Метохији где се улива у Бели Дрим. Просечна надморска висина ове области је 500 m. Мања је жупа на истоку се простире око Седларске реке, левог изворног крака реке Дренице, и даље око реке Дренице до села Доброшевца (апсолутна висина 560 -{m}-). Одатле се ова жупа између Чичавице на северу и Голеша на југу пробија у Косово поље где протиче Ситница.
Оба дела, области везују се нижим током река Клине и Дренице у планини Девич, где се налази и манастир Девич. Око ове области се налазе планински венци. На северу је област затворена Мокром гором, на североистоку Чичавицом. Превојем између ових двију планина област је везана с доњим Косовом код Митровице. На југозападу је Дреница спојена с Метохијом, а на југоистоку са жупом Лапушником. У јужном делу се граничи са средњим и најширим делом Косовске низије око Приштине.
Историја мини|десно|220п|Манастир Девич Дреница се први пут помиње 1413, када је Ђорђе Бранковић, с мајком Маром и браћом Ђурђем и Лазаром, поклонио село Доброшевце манастиру Светог Павла на Светој Гори. Деспот Ђурађ Бранковић (1427—1456) је на реци Власи, која је притока Клине, подигао манастир Девич. Поред Девича у овој области је био велики број манастира који су у каснијим добима уништени. Зато се често могло чути да је Дреница „друга српска Света Гора”, о чему је написана и књига.http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/108453_Drenica+-+druga+srpska+Sveta+Gora_.
У Дреници је после Првог светског рата владала анархија, због многих арнаутских качака, али је она, после погибије качачког вође Азема Бејте у Галици 1924, и његове пратиље Шоте Галице, пресечена. Септембра 1926. качаци из околине Приштине под вођством Шабана Адемовића извршили су атентат на вучитрнског среског поглавара Николића код Вучитрна и склонили се на подручје Рудничких планина у Дреници где их је пронашао жандармеријски дренички вод поручника Стевана Поповића.https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00043_19260917|page:4|query:%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%20%D0%B1%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD У борбама је страдао вођа качачке чете Шабан Адемовић а рањен је Харем Незир као и још неколико качака. Слична ситуација је била и у доба комунизма, када су Срби ретко залазили у албанска села, и углавном се ограничавали у већим насељима. Крајем 20. века овде је било велико упориште терориста и ту су почели битке албанске ОВК са српским снагама.Srpsko Nasledje
У међуратном периоду је исечено много шуме, насељавани су људи из других крајева, нпр. Босанске крајине.„Политика”, 20. мај 1940.
Становништво Већину становништва чине познати дренички Албанци, који су знатним делом српског порекла. Многи Албанци имају српска презимена и знали су за своје крсно име. У сваком дреничком селу има развалина српских цркава, а Албанци су чували гробља својих предака из, времена, кад су били православни Срби и знали су за записе у дубовима од ранијих крстоноша. Топографска номенклатура и многи етнографски називи су доскора остали српски. Поред већине Арнаута у Дреници има Арбанаса досељених из Малесије. Малисори су се доселили као католици, па су се тек овде потурчили. У Лауши има досељеника од Васојевића, из Црне Горе, који су овде примили ислам, и затим се албанизовали. Из Дренице је знатан број православних Срба избегао у Метохију, неки почетком 20. века, а неки почетком 18. века и још раније. Бежали су под притиском албанског насиља и да не би били потурчени.
∗ Етнографско истраживање од 1934. до 1937. године
∗ Пописи становништва 1961. и 1971. године
∗ Пописи становништва 1981. и 1991. године
После бомбардовања 1999. године ова регија је доживела тотално етничко чишћење. У појединим насељима готово да није остала нити једна српска кућа, па је у њима популација у готово потпуности албанска.[ Овде су нам и колевке и гробови, јави се Београде |Сви Срби Света] Једина два села у којима има српског живља су Бање и Суво Грло, са око 350 Срба.PEČAT U DRENICI U rodnom kraju Hašima Tačija - Печат - Лист слободне Србије
Референце
Литература
Категорија:Географија Косова и Метохије Категорија:Области Србије