Кулин је био босански бан који је владао Босном најкасније од 1180. године до око 1204. године. Према писању Мавра Орбина Кулин је наследио првог босанског бана Борића и владао 36 година, то јест могао је почети да влада 1167. и владати до 1203. или 1204. Са изузетком једног војног похода против Византије у коме је учествовао са Угарима 1183. године, Босна је његову владавину провела углавном у миру. У почетку своје владавине признавао је врховну власт Византије, да би касније био приморан да се приклони Угарској. Због његове привржености Цркви босанској, католичка црква је кроз Угарску на њега извршила притисак, па је Кулин у априлу 1203. организовао скуп на Билином Пољу где декларише своју приврженост католичкој цркви. Тако је одбацио јереси за коју га је још 1199. папи оптуживао управник Зете Вукан Немањић. Одржавао је везе и са другим српским владарима, а своју сестру је удао за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.
оквир|Повеља Кулина бана
Кулин је нарочито познат по Повељи сачињеној 29. августа 1189. године, која представља уговор о трговини између Дубровника и Босне, али не спомињу се никакве границе Босне. У уговору бан Кулин допушта „Дубровчанима који ходе по моме владању тргујући” да бану не плаћају ништа, „осим што му ко од своје воље поклони”. То што се одрекао прихода од трговине, можда показује да трговина између Дубровника и пољопривредне земље Босне у то време није имала већи значај и није могао да се убраја неки значајнији приход. Обећава дубровачким трговцима да ће их штитити од насиља својих „часника” и да ће им пружати помоћ. Бан Кулин оставио је у наслеђе натпис на српском језику уз ктиторску слику, или рељефни портрет. Тај натпис настао је око 1203. године када је над вратима Кулинове цркве у средњовековном насељу Бискупићи, које се налазило између данашњих села Бискупићи и Мухашиновићи код Високог, постављен ктиторски натпис тзв. „Плоча Кулина бана”. Натпис из Кулинове цркве представља први сачувани српски ктиторски натпис уз цркву на подручју Босне. Уз натпис налазио се и портрет Кулина, али он није сачуван. Данас се Кулинов ктиторски натпис чува у Земаљском музеју у Сарајеву.
Време када је начињен овај натпис може се утврдити прилично тачно. Познато је да је бан Кулин са осталом властелом 8. априла 1203. био на збору у Бољином пољу, у Босни, где је прешао у католичку веру, а до тада је био присталица ,,босанске цркве” богумилске, а као богумил није могао да гради цркве. Стога треба овај натпис, који се односи на градњу Кулинове цркве, ставити у раздобље од 1203. до краја 1204. године, кад се Кулин задњи пут спомиње. Жену Кулинову налазимо у том натпису први пут споменуту, под именом Војслава.
Текст се чита овако:
Превод на савремени српски језик гласи: Ову цркву зидао је бан Кулин када је пленио Кучевско загорје. И паде на њу пронија у Подгорју Слијепчишћа. И постави свој образ над прагом. Бог да подари бану + Кулину и баници Војслави.Борис Радаковић: ЦРКВЕНИ НАТПИС БАНА КУЛИНА мини|Повеља Кулина бана на споменику у Бањој Луци Последња потврда да је бан Кулин био жив је из априла 1203. и претпоставља се да је умро убрзо после тога, то јест око 1204. године. Те године је задњи пут поменут у неком документу, а није познато ни где је био покопан.
Владавина После смрти цара Манојла 1180. године се у изворима јавља Кулин Бан. Кулину је папа Теобалд послао писмо, папски легат и подђакон римске цркве, желео је да га лично види и да му преда писмо, али није могао, него је то чинио посредно у исти мах, да му пошаље две слуге и кожу од куне (pro leuerentia beati Petri apostoli et domini pape et pro salute anime vestre), писмо је било адресовано Culin magno bano Bosine, па и ако сам себе зове банъ, босънъски и банъ Коулин.I. Kukuljcvic, Diplomaticki Zbornik 11, Zagreb 1875., crp. 114—5Sm:-ciklas, Diplomaticki Zbornik, II, Zagreb 1904, crp. 168—9 Из самог се текста може утврдити да је врло вероватно и да је од раније био бан и да титуле које му се дају у писму (nobilis et potens vir), нису само ствар традиционалне учестаности.
Папа Александар III је 4. октобра 1180. године, упутио свим свештеницима Далмације и „све Склавоније” да им шаље свога посланика и заменика за те крајеве Теобалда, часног човека.Dipl. Zbornik II, cтp. Разлог томе је био што су готове оне крваве битке између сплитског надбискупа Рајнерија и племена Качића. Он је у ствари дошао због свог црквеног поседа у области Качића код Макарске, што су ови сматрали повредом својих племићких добара, па кад га нису могли уклонити без разлога, они га каменоваше у Августу 1180. године код данашње цркве св. Арнера. Заштиту су после нашли код захумског кнеза Мирослава. Мирослав је рекао да у својој области не дозвољава спровођење црквених наредба и да је убио свог архиепископа.Јиричек-Радонић, Историја Срба, стр. 252—253 Папа у свом непослатом писму од 7. јула 1181. године ускраћује благослов због тога и зато што није хтео да прихвати његовог посланог папиног легата, и говорећи му да врати новац надбискупов, што и није дао да се упражњене катедралне столице попуне. Због тога је Теобалд био искључен из Мирославове цркве, а папа му је рекао да не дира црквене особе, а ни цркве.Ibid., стp. 253. Непознато је зашто писмо није послато, али је папа дан пре тога упутио Бели III мађарском краљу писмо, говорећи му да присили Мирослава на накнаду и да се потчини.Dipl. Zbornik II, crp. 176 Како је Кулин одговорио на Теобалдово писмо се не зна, али сигурно није исто поступао као Мирослав, због тога што се њему не упућују никакви прекори ни посредни ни непосредни.
Јуније Рести, дубровачки хроничар, наводи уговор који је склопила Дубровачка република са Стефаном Немањом и његовом браћом био од великог моралног утицаја у словенским странама и да му је одјек и Кулинов уговор, који он погрешно ставља у 1188. годину.S. Nodilo, Chronica Ragusina Junii Restii (Scriptores II). Zagrabiae 1893., cтp. 62. Кулин је 29. августа 1189. потписао уговор између Дубровачке републике и Бановине Босне. Обвезао се кнезу Крвашу (Гервазију) и свим грађанима републике, да ће бити прави пријатељ „-{одъ сеѢ и до вѢка}-”, да слободно пушта дубровачке трговце „-{по моемоу владанию}-”, без икаквог данка „-{разъвѢ що ми къто да своиовъ воловъ поклонъ}-” и да ће им у свему ићи на руку. Заклео се потом на „свето еванђеље”.Заднње издање са коментаром Г. Иљинског, Грамота бана Кулина. Памятички древ. писъменности и искусства CLXIV, 1906. Ср. М. Решетара оцену, Archiv für slav. Philoiogie XXIX, 1907., стр. U9—154.
Према повељи историчар В. Клајић закључује да је Кулин био тада „посве независни бан”, хришћанске вере и по својој прилици католичке, пошто броји године од рођења Христовог.Poviest Bosne. Zagreb 1882., cтp. 57. То што он датира повеље од рођена Исуса Христа не значи да је био католичке вере, то је само утицај западне дипломатије, која је у Босну дошла преко Дубровника и Далмације, и који се изразио само у тој особини.Ст. Станојевић, Глас. С. К. Академије, ХС, 1912, cтp. 86 Такође то закључавање се чини неисправно, јер то што он даје слободу дубровачким трговцима и што им је обећао слободу не указује на то да је он био Католик. Такође и Андрија, захумски кнез, се исто клао Дубровчанима и њиховом кнезу Жан Дандолу, да ће са њима мир, „-{како су и мои старѢ имали с вашими старѢишими 8 стары законь}-”, и да им је „-{отворена земла моѢ}-”,Dipl. Zbornik, II, cтp. 432. па чак и ако је знао зависност српског краља, према томе се може рећи да је био „недовисан”. Дана 22. маја 1254. године се клео Дубровчанима и захумски жупан Радослав, савез и вечни мир против краља Уроша „-{до колѣ вашь градь Дꙋбровьникь ꙋ рать стои (сь) кралемь ꙋрошемь и сь єговѣмн лꙋдьми}-” и обећао је заштиту трговине, чак и ако сам каже „-{вѣрьнь клетьвеникь господинꙋ кралꙋ ꙋгьрьскомꙋ}-”.lb., IV, стр. 558—560 Такође се зна да је Дубровник у то време био независан, па и пак прима уговоре и заклиње се његовом кнезу. То су ситнији уговори унутрашње природе, којих ретко има чак код појединих градских општина (нпр. код Сплита и Трогира), у оквиру извесних аутономија. Према овоме, могуће је да Кулин није владао потпуно слободно.
Знајући сумњивост у свом суседству, и у погледу државноправном, као и у политичком, Вукан, син Стефана Немање, зетски господар, у свом писму 1199. године изричито каже да је Босна terra regis Ungarie и да мађарски краљ има да уводи ред у њој. Вукан наглашава краља да мора да истреби јеретике a regno suo.lb., стp. 334 Могло би се рећи да је Вукан хтео да Мађари нападну Кулина. Видимо да је мађарски краљ имао право над Босном и да се меша у босанске ствари, чак је то и Кулин признао. Када су завршили послове са њим папски легат је отишао мађарском краљу, да тај одговор утврди, а Кулинов син у име оца, прима обавезе пред лицем краља мађарске и пристаје, да пола глобе плати њему, ако прекрши утаначење. Кулинов одношај са Мађарима и те како није нов. И његов претходних бан Борић, фигурисао је као principibus regni, ма колико иначе била његова унутрашња аутономија.M. Prelog, Studije iz bosanske povijesti. (XXll izvjestaj sarajevske gimnazije), Sarajevo 1908., crp. 20—4, жели да покаже Борићев однос више дипломатски, а мање стварним. Зависност је ипак ван сумње. Тако да се може закључити да је Кулин био зависан од мађарског краља све до његове смрти.